Američki predsednik, Donald Tramp, rekao je juče da SAD neće (za sada) uvoditi carinske tarife za automobile koji se uvoze iz Japana, jer se nastavljaju pregovori između ove dve ekonomije, koji bi trebalo da učvrste preliminarni sporazum.
Na pres konferenciji tokom globalnog samita u Bijaricu, Tramp je upitan da li i dalje razmatra namete, koje može da uvede na osnovu američkog trgovinskog zakona, ako njegova administracija utvrdi da uvoz ugrožava nacionalnu bezbednost.
„Ne u ovom momentu, ne u ovom momentu“, rekao je Tramp. „To je nešto što bih mogao da uradim kasnije ukoliko bih želeo ali ne očekujemo to.“ Kakav arogantan odgovor, rekli bismo, u poslovičnom stilu američkog predsednika.
Tramp i japanski premijer, Šinzo Abe, objavili su postizanje dogovora u vezi s temeljnim načelima ograničenog trgovinskog sporazuma, s tim što je Tokio napravio ustupke u oblasti poljoprivrede, dok je Vašington zadržao aktuelnu carinu od 2,5 odsto na putnička vozila i 25 odsto na kamionete, umesto da ih poveća, kao što je američki predsednik pretio da će uraditi.
Detalji u vezi s tim šta je dogovoreno nisu objavljeni.
Američki trgovinski predstavnik, Robert Lajthajzer, rekao je na samitu G7 da će po sporazumu biti smanjene carine na poljoprivredne proizvode, kao i da postoji potencijal da se poveća godišnji poljoprivredni izvoz iz SAD u Japan, što bi dosta pomoglo američkim proizvođačima govedine, svinjetine, pšenice, mleka i mlečnih proizvoda, vina i alkohola. Lajthajzer je takođe rekao da će biti obezbeđeni visoki standardi za digitalnu trgovinu.
Bez posledica po automobile
Jedan američki poslovni zvaničnik je rekao da je Lajthajzerova kancelarija potvrdila da će „prva faza“ sporazuma redukovati tarife ne odabrane industrijske proizvode iz Japana, ali ne i na automobile i automobilske delove.
Grupa koja predstavlja proizvođače iz Detroita, Ford, General Motors i Fiat Chrysler Automobiles, saopštila je da su dešavanja ohrabrujuća, ali je dodala da je potreban sporazum koji će se odnositi na američki deficit od 56 milijardi dolara u odnosu na Japan u automobilskom sektoru, što čini većinu ukupnog deficita od 68 milijardi dolara.
„Bilo kakav potencijalni trgovinski sporazum s Japanom bi trebalo da dovede do istinski recipročnog tržišta za američke proizvođače“, rekao je Met Blant, predsednik Američkog saveta za automobilsku politiku. „Mora se obratiti pažnja na dugoročne necarinske barijere u Japanu i implementirati snažne i primenljive odredbe koje će sprečiti Japan da manipuliše svojom valutom da bi ostvario nepoštenu i nezasluženu prednost na planu izvoza automobila.“ Još jedna tipično američka izjava, bez da se elaborira zbog čega je ostvarena prednost nepoštena i nezaslužena.
Abe i japanski proizvođači automobila i delova, uključujući Toyotu, radili su na tome da Trampu pokažu kako su povećali investicije u SAD i formirali na hiljade radnih mesta za Amerikance.
Poljoprivredni pristup
Od sporazuma, čiji bi detalji trebalo da postanu jasniji u narednih mesec dana, očekuje se da vrati deo pristupa američkim poljoprivrednim proizvodima japanskom tržištu, koji je bio izgubljen kada je Tramp povukao SAD iz Trans-pacifičkog trgovinskog sporazuma 2017. godine, nakon što je preuzeo kancelariju predsednika.
Američka govedina i drugi proizvodi, bili su u nepovoljnom položaju u odnosu na konkurenciju iz Australije i Kanade, koje nisu izlazile iz Trans-pacifičkog trgovinskog sporazuma.
Prilikom zajedničke objave s Abeom, Tramp je rekao da se Japan složio da kupi višak američkog kukuruza koji opterećuje farmere zbog trgovinskih nesuglasica s Pekingom. Abe je spomenuo potencijalnu kupovinu kukuruza, rekavši da će se time baviti privatni sektor. Zamislimo kako bi naša poljoprivreda cvetala kada bi naši političari uterivali njene proizvode na tržišta koja žele i po uslovima pod kojim to žele…
Uprkos nedostatku detaljnijih informacija, poljoprivredne grupe, čije članice trpe udarce zbog trgovinskog rata s Kinom, pozdravile su napredak u pregovorima.
„Farmerima i rančerima je bila potrebna pobeda, a preliminarni sporazum između SAD i Japana dolazi u kritično vreme. S velikom konkurencijom koja na oku ima naš tržišni udeo u Japanu, širenje pristupa američkih proizvođača je od kritičkog značaja“, rekla je Barbara Glen, šefica Nacionalne asocijacije državnih departmana za poljoprivredu.
Nekako, na kraju ne možemo da se otmemo utisku da Amerikanci ne znaju drugačije nego da rešavaju stvari na silu, ili kroz „prijateljsko ubeđivanje“ sa satelitima. Kao najuplašeniji među njihovim „saveznicima“ se nameću upravo zemlje gubitnice iz II svetskog rata, Nemačka i Japan, kojima SAD decenijama (uspešno) razaraju kulturu i način života, uz privid visokog ekonomskog standarda. Amerikanci znaju da ekonomija znači moć, a moći se čovek, kada je jednom stekne, teško odriče.
AutoRepublika
(172)
Možda Nemačka i Japan jesu uplašeni, al Kina nije 😉