Zanimljivost dana: Kada se Klajd Barov zahvaljivao Henri Fordu
Krajem 1931. godine, u jeku Velike depresije, najveće ekonomske krize koja je ikada pogodina Sjedinjene Američke Države, Ford je javnosti predstavio svoj možda najpoznatiji motor. Znan kao „Flathead“ („Pljosnata glava“) zahvaljujući svom unikantnom dizajnu, on je napisao istoriju kao prvi pristupačan agretat od osam cilindara.
Sa 65 konjsih snaga iz zapremine 221 kubnog inča (3,6 litara), Flatheat je omogućavao maksimalnu brzinu od preko 130 km/h u vreme kada se konkurencija borila da pređe magičnu cifru od 100 km/h. Ne samo što je bio moćan (snaga će dostići cifru od 90 „konja“ do 1938. godine), već je bio dovoljno jeftin da ga je gotovo svako mogao priuštiti, pa nije trebalo proći mnogo vremena pre nego što je postao omiljeni izbor na ulicama.
Pored Flatheada, Velika depresija je donela još jednu „novinu“ u Americi, a to su veliki pljačkaši banaka. Oni su naravno postojali još od samog nastanka banaka, ali dolaskom automobila je postojalo moguće pobeći sa plenom u neku drugu saveznu državu. U spomenutom periodu pljačka banaka još uvek nije bila u pravnom smislu okarakterisana kao kriminal na nivou savezne države, pa je sve što su banditi trebali da urade, bilo da pređu granicu savezne države u kojoj su počinili zlodela, a policija im tada „nije mogla ništa“.
U takvim uslovima izbor automobila je bio izuzetno bitan. Policija je uglavnom koristila Chevrolet, Plymouth i Ford sa agregatima zapremine koja je prikladna za četiri cilindra pa se može zamisliti kakvu revoluciju je Flathead doneo.
Džon Dilindžer, Alvin Karpis, Priti Boj Flojd, Bejbi Fejs Nelson i mnogi drugi su uvek birali Fordovog takmaca iz navedenog razloga, ali najdalje je otišao Klajd Barov iz čuvene razbojničke grupe Boni i Klajd. Barov ne samo što je obavezno krao Flathead već je jednom prilikom poslao i telegram Henriju Fordu i lično mu se zahvalio što je napravio spomenuti automobil.
Prema zvaničnoj priči, dok je Barov boravio u gradu Tulsa (američka savezna država Oklahoma) 10. aprila 1934. godine, napisao je telegram koji glasi ovako:
„Drago gospodine, dok još imam vazduh u plućima, želim da vam kažem da ste napravili fantastičan automobil. Uvek sam birao Fordove kada bi mi se ukazala prilila za to. Smatram da Ford pruža brzinu i slobodu koju drugi nemaju, i iako je moj „posao“ protivzakonit, želim da vas pohavalim što ste napravili V8″.
Henri Ford je dobio telegraf tri dana kasnije i poslao zahvalnicu, ali do tada Barov je već napustio Oklahomu. Pismo se kasnije pojavilo u svim medijima u američkoj saveznoj državi Mičigen, a „originalna“ kopija se danas nalazi u Henry Ford muzeju.
Iako postoje oni koji smatraju da je pismo lažno, javnost ga je prihvatila i igrala veliku ulogu u popularnosti automobila. A Barov? Pa svega pet sedmica nakon slanja spomenutog pisma, Barov je poginuo u okršaju sa policijom.
Zoran Tomasović
(486)
