Renault treba da proda udeo u Nissanu i spoji se s FCA

Renault bi trebalo da proda svoj udeo od 43 odsto u Nissanu i spoji se s Fiat Chrysler Automobilesom, kaže poznati analitičar iz Bernsteina, Maks Vorbarton. 

U pismu upućenom predsedniku Renaulta, Žan-Dominiku Senardu, Vorbarton kaže da Renault ne bi trebalo više da se drži ideje da alijansa s Nissanom može biti očuvana, kada sve indikacije sugerišu suprotno. Evo kompletnog teksta pisma:

Dragi Žan-Dominik,

Verujem da ćete ovo pismo dočekati u punoj snazi, uprkos iscrpljujućim događajima poslednjih meseci. Takođe se nadam da nećete zameriti što Vam pišem ovako, u javnom formatu. Proteklo je 10 godina otkada smo se poslednji put sreli, u vreme kada sam sarađivao s Michelinom. Nismo imali prilike da se sretnemo otkada ste preuzeli ulogu predsednika Renaulta, ali se nadam da će i to uskoro biti moguće. U međuvremenu, šaljem Vam savete vezane za složenu situaciju s kojom se suočavate u odnosima s Nissanom i FCA.

Shvatam da ste već okruženi čitavom armijom savetnika, kako plaćenih tako i neplaćenih. Iz tog razloga verovatno osećate da Vam je još jedno mišljenje poslednja stvar koja Vam je potrebna, posebno od strane nekog ko je daleko od zbivanja. Ipak, kada se stvari posmatraju sa distance, to ponekad može biti korisno. Pratim Renault, Nissan i Fiat već gotovo 20 godina. Bio sam u mogućnosti da proučavam šta funkcioniše i šta ne funkcioniše u automobilskoj industriji. Bez bilo kakve povezanosti sa bilo kojom od dotičnih kompanija i donosiocima odluka u državi Francuskoj, smatram da Vam mogu pružiti objektivan, nepristrasan sud u vezi sa dešavanjima. Po mom mišljenju, najbolji put za Renault i Francusku je da se oslobode udela u Nissanu u potpunosti, i spoje se s FCA.

Čini se da gravitirate ideji da alijansa s Nissanom može biti očuvana. Međutim, sve indikacije pokazuju upravo suprotno. Nissan je bio vrlo jasan u stavu da ne želi da bude kontrolisan od strane Renaulta. Nakon 20 godina igranja uloge „globalnog građanina“, on želi da povrati svoj japanski identitet.  Mi smo u eri deglobalizacije i ponovnog uspostavljanja nacionalnih identiteta. Ovo nije puka priča izgubljenih glasača, već i nezadovoljnih korporacija i direktora. U toku je egzodus međunarodnih menadžera iz Nissana. Japanci su povratili kontrolu. Ove promene će učiniti veoma teškim, verovatno i nemogućim, bilo kakvo zajedničko funkcionisanje Renaulta i Nissana na način kako je to bilo do sada.

Po mom mišljenju, istrajnost u očuvanju alijanse bi donelo više nevolja nego koristi. Okruženi ste mnogim arhitektama prvobitne ideje iz 1999. Francuski establišment je u velikoj meri ponosan na alijansu, jer je on vidi kao trijumf politike i njenog uticaja na industriju. Oni će Vam reći da je partnerstvo pojačalo Renaultovu konkurentnost i isporučilo ogromne sinergije. Međutim, u većini slučajeva se radi o preterivanju. Da, dosta Nissanove ekspertize je preneseno u ranim danima, ali je to znanje sada utkano u Renault. Posao je obavljen. Što se sinergija tiče, molim Vas, ne uzimajte brojke koje Vam se daju kao nominalne vrednosti. Upravljanje globalnim obimom je teško, a zajedništvo između Renaulta i Nissana je prilično skromno. Ako je Renault izvukao tako mnogo beneficija iz veza s Nissanom, zašto onda PSA, kao regionalni igrač, ima mnogo veću dobit iz poslovanja?

Partnerstvo s FCA bi bilo lakše i isporučilo bi veće sinergije. Mada rizikujem da budem stereotipan, reći ću da bi saradnja s američkim i italijanskim menadžerima mogla biti jednostavnija i otvorenija nego s Japancima.

Suštinski, uvidećete da je FCA mnogo bliži Renaultu po pitanju inženjerske filozofije, nabavke i finansijskog upravljanja. Geografski, FCA i Renault su bliski u Evropi i mogu se integrisati putem zajedničkih platformi, zajedničkih komponenti i zajedničkih snabdevača – sve u okviru jednog regiona.

Poslovanje FCA u zemljama NAFTA-e bi moglo da ostane zasebno, ali bi bilo moguće ostvariti zajedničke rezultate na manjim krosoverima i sličnim vozilima i distribuirati ih u Evropi i tržištima u razvoju kroz Renaultovu mrežu.

S emotivnog aspekta, nije lako napustiti dvadeset godina ulaganja velikih napora s Nissanom. Međutim, s moje tačke gledišta, vreme je za promene. Nemojte se plašiti: s operativnog aspekta bi razdvajanje bilo prilično jednostavno – Daimler i Chrysler, plus Ford i JLR/Volvo, pokazuju kako projekti i platforme mogu funkcionisati u jednom ciklusu, povezani ugovornim sporazumima pre razdvajanja. Dakle, objasnite francuskoj vladi kako realno stoje stvari. Zatim se obratite japanskoj vladi i zatražite da ona oformi konzorcijum banaka ili odgovarajućih državnih tela za kupovinu kompletnog udela u Nissanu po tržišnoj vrednosti (kao Mitsubishi/Daimler 2005. godine). Uzmite 11 milijardi evra da biste utvrdili svoj bilans, a zatim pozovite svog prijatelja, Džona Elkana, i pregovarajte o potpunom spajanju s FCA po mnogo povoljnijim uslovima.

Srdačan pozdrav,

Maks Vorbarton

(694)