Zanimljivost dana: „ekološki osvešćen“ koncept Porschea iz prošlog veka

Istorija automobilske industrije je puna blesavih studija, konceptnih automobila koji su svojom pojavom oduševili, a potom i nestali. Jedan od primera se odnosi i na koncept Porschea iz 1973. godine, koji je posedovao potencijal da nadživi sve automobile svoje ere.

Apsolutno niko, posebno u to doba, nije očekivao da će Porsche predstaviti neki „ekološko osvešćen“ automobil, a upravo to se dogodilo na Salonu automobila u Frankfurtu 1973. godine, kada je marka iz Cufenhauzena predstavila koncept sa zvaničnim nazivom Zuffenhausener.

Automobil je posedovao dvoje vrata a iako kompaktnih dimenzija, omogućavao je prevoz do pet osoba. Nastao je kao posledica želje, istraživanja proizvođača s ciljem razvoja automobila koji bi dugoročno ostao u funkciji.

Studijski automobil je razvijen sa imperativom da bude u stanju da u eksploataciji ostane dvostruko duže od vremena koje je bilo standardno za vozila iz tog doba. Dakle, ideja konstruktora je bila da koncept bude upotrebljiv najmanje 20 godina u redovnoj eksploataciji. Tehnološka rešenja su razvijena na način da omoguće vozilu da prevali najmanje 300.000 kilometara pre rashodovanja.

Koji su motivi naveli proizvođača sportskih automobila da se bavi ovim tipom vozila?

Tokom ranih sedamdesetih godina prošlog veka, prvi talas skepticizma javnosti u odnosu na automobile dostigao je svoj vrhunac. Broj smrtnih ishoda saobraćajnih nesreća širom Nemačke je 1970. godine dostigao cifru od 21.332 žrtve. Proces motorizacije domaćinstava je dobio na tempu, a sve to je impliciralo i brojne negativne sporedne efekte.

Interesantno je da je 1971. godine otkazan čak i pomenuti Salon automobila u Frankfurtu, a na zvaničnom sajtu organizatora sajamske manifestacije, i danas stoji obaveštenje da je razlog otkazivanja sajma „nepovoljne ekonomske prilike koje prate automobilsku industriju“.

Naredne 1972. godine, Rimski klub je objavio čuvenu studiju „Ograničenja rasta“ a istraživanje se bavilo osiromašenjem planete, što je mračni scenario koji je očigledno na razmišljanje podstakao i garnituru inženjera iz Cufenhauzena.

Feri Porše je u svojoj autobiografiji „Porsche koji se obistinio“, a koja je objavljena 1978. godine napisao da „se čovečanstvo kreće u smeru shvatanja da funkcioniše u uslovima opšteg osiromašenja i da su projekti usmereni na trenutni i kratkoročni uspeh osuđeni da propuste razumevanje šta budućnost donosi.“

Dakle, jasno je da je ideja o konstruisanju automobila koji bi trajao veoma kratko bila protumačena kao razbacivanje sirovinama i potpuno dekadentna u socijalnom smislu.

Konstrukcija

I tako, argument po argument, došli smo da 1973. godine, Salona automobila u Frankfurtu i predstavljanje Porschea sa vazdušno hlađenim četvorocilindarskim motorom zapremine 2,5 litara, koji je razvijao 75 konjskih snaga. Menjačka kutija automatske jedinice je bila trostepena, a ležajevi su bili izuzetno veliki.

Pored toga, paneli na karoseriji su bili galvanizovani sa obe strane, kako bi što duže bili otporni na koroziju. Stakla na vozilu su bila otporna na grebanje, a akumulator nije zahtevao nikakvo održavanje. Dodatno, svi spojevi na automobilu su imali osnovu od srebra, a pored svega pobrojanog, inženjeri Porschea su se posebno pozivali na obnovljivost većine korišćenih materijala, kao i opštu praktičnost vozila u smislu kasnijih popravki.

Veliki broj sklopova na vozilu je nagoveštavao dubinsku brigu inženjera Porschea usmerenu ka dugotrajnosti i održivosti koncepta. U stvari, stručnjacima švapske marke je bilo dozvoljeno od strane sertifikacionog tela TUV iz Štutgarta, da danima unapred ispituju pojedine delove vozila, a da tipske nedostatke dobiju veoma rano kako bi korigovali dizajn prototipa FLA.

Prilikom predstavljanja koncepta FLA, Porsche je verovao da bi primereno bilo odrediti cenu ovog modela koja bi bila za 30% viša od cene konvencionalanog vozila, znajući da mu je očekvani korisni vek upotrebe duži za 100% u odnosu na tradicionalno izrađen automobil.

U pomenutoj autobiografiji, Feri Porše je napisao sa ovim u vezi: „Moguće je da ćemo ubrzo shvatiti da cena i nije previsoka, ukoliko spoznamo da na odgovoran način koristimo sirovine.“

Predmet podsmeha švapske konkurencije

To što je Porše izneo u svojoj biografiji se ispostavilo krajnje romantičarskim pristupom. Nedugo nakon predstavljanja, koncept Porsche FLA je doživeo brojne kritike.

One su uglavnom bile usmerene na promašenu ideju o tome da bi neko uopšte želeo da jedan automobil koristi celih dvadeset godina, posebno u okolnostima u kojima se proboji u automobilskoj industriji dešavaju gotovo svake godine.

Menadžeri Mercedesa su ocenili stavove inženjera komšijskog Porschea kao „detinjaste“. Pored toga, a u vezi nerđajuće, aluminijumske karoserije, ljudi iz Mercedesa su se šalili u smislu da će komšije dovesti proizvođače čelika do stečaja.

Bilo kako bilo, Porsche nije bio u potpunosti obeshrabren kritikama. Tri godine kasnije, neke ideje promovisane u FLA konceptu su ušle u serijsku proizvodnju. Karoserija kultnog modela Porsche 911 je izrađena od, sa obe strane galvanizovanih metalnih panela, počev od 1976. godine. To je i bio razlog za uvođenje garantnog roka na karoseriju ikone, u trajanju od šest godina.

Što se tiče samom FLA koncepta, može se reći da se nalazi u odličnom tehničkom stanju a posetioci Porsche muzeja ga mogu videti svaki dan u Cufenhauzenu.

AutoRepublika

(447)