Da li će Kriger nastaviti da vodi BMW i u drugom mandatu, neizvesno je
Sudbina izvršnog direktora kompanije BMW AG Haralda Krigera je prilično neizvesna a direktno je vezana za njegovu sposobnost iznalaženja ravnoteže kompanije u istorijskom zaokretu ka električnim i autonomnim vozilima u uslovima opadajućeg tržišta, prenose izvori bliski dešavanjima unutar bavarskog giganta.
Neki članovi nadzornog odbora smatraju da bi trebalo preispitati da li je Kriger prava osoba kojoj bi bilo primereno prepustiti rukovođenje i u narednom mandatu, koji bi trebao da otpočne narednog maja, to jest nakon okončanja prvog izbornog perioda. Oduka kompanije će u svakom slučaju biti saopštena u julu.
BMW, baš kao i ostali proizvođači automobila, prolazi kroz period tranzicije ne samo ka električnim vozilima, već i ka novim poslovnim modelima koji su iznuđeni činjenicom da se rivalskim firmama na tržištu nameću i one iz oblasti ponude alternativnih vidova prevoza, poput deljenja automobila sa vozačem.
Nakon decenijskog vođstva u premijum segmentu, liderstvo BMW-a je prestalo tokom 2016. godine, a od tog trenutka je započela oštra borba za povratak na tron, kroz procese osveženja brojnih modela. Međutim, tržište su od prošle godine počele da obeležavaju oslabljena tražnja kao i trgovinska tenzija među mnogim državama što je samo pospešilo pad profita kompanija iz automobilske industrije.
Bilo ko da nasledi Krigera, on će svakako biti čovek koji je već u kompaniji, a kao potencijalni budući izvršni direktor, pominje se i Oliver Zipse, pedesetpetogodišnji direktor proizvodnje. U skladu sa očekivanjem, portparol kompanije BMW je odbio da komentariše navode o eventualnoj smeni izvršnog direktora.
„Postoje izvesne sumnje unutar kao i van BMW-a u pogledu perspektive Krigerovog rukovođenja kompanijom,“ rekao je Jirgen Pajper, analitičar u Metzler baci. „Rezultati koji su obeležili prethodne četiri godine su šareni, a stopa profita je u padu uz nedostatak jasnih strateških signala.“
Tenzije unutar odbora
Pedesettrogodišnji Kriger se nalazi na čelu kompanije od 2015. godine, a imenovan je kao najmlađi lider vodećeg globalnog proizvođača automobila koji će voditi firmu kroz proces industrijske tranzicije. Njegovu vladavinu je obeležila borba oko uspostavljanja ličnog autoriteta nad podeljenim upravnim odborom koji nikako nije uspevao da se usaglasi oko planova investicija u vezi novih partnerstava i novih tehnologija, naveli su izvori bliski temi.
Dok je BMW tokom prethodne godine ujedinio svoj interes u vezi razvoja delatnosti deljenih vozila sa kompanijom Daimler AG, dotle su pomeunit Daimler, Toyota Motor Corp. i Volvo Cars sklopili ugovore sa firmom Uber Technologies Inc, a Jaguar Land Rover će u saradnji sa Waymom razviti samovozeći električni automobil.
Napori usmereni ka jačanju veza sa Daimlerom su naišli na otpor pojedinih članova odbora koji su veoma oprezni u pogledu sklapanja novih partnerstava, navode dalje isti izvori.
Poslednji izvršni direktor kompanije BMW koji je bio prinuđen da napusti čelnu poziciju entiteta nakon samo jednog mandata, bio je Helmut Panke. On je otišao iz firme tokom 2006. godine, samo dan pre šezdesetog rođendana, što je uspostavljeno kao starosna granica za izvršne rukovodioce kompanije u to doba. Najveći pojedinačni akcionari BMW- su porodice Klaten i Kvant koje zajedno drže paket od 45% akicija.
Kriger je godine svoje vladavine takođe utrošio na pokušaje lične emancipacije u odnosu na svog prethodnika, sadašneg predsednika Norberta Rajthofera. kome se odaje počast za donošenje hrabre odluke o uključivanju krosovera u gamu marke, što je bio korak koji su ostali proizvođači luksuznih vozila izbegavali u tom trenutku.
Rajthofer je takođe zaslužan za ranu ponudu prvog električnog automobila marke BMW, kao i za upotrebu plastike ojačane ugljeničnim vlaknima u serijskoj proizvodnji vozila.
Preuzimanje odgovornosti rukovođenja od strane Krigera je obeleženo jednim od njegovih prvih javnih nastupa, na Salonu automobila u Frankfurtu tokom 2015. godine, kada se čovek onesvestio tokom prezentacije, pokazujući izuzetnu nelagodu povodom javnog obraćanja, čak i u nedeljama i mesecima koji su usledili.
Ipak, BMW nije uspeo da održi svoje liderstvo u oblasti elektromobila, pošto je svojevremeno ostavio po strani svoje planove u vezi sa baterijskim vozilima, obeshrabren neuspehom modela koji beleži slabe prodajne rezultate a predstavljen je još tokom 2013. godine, i3.
Danas, Bavarci iz Minhena sada zaostaju za markama Jaguar, Audi i Mercedes koje već nude svoje električne krosovere na tržištu.
AutoRepublika
(180)
