Planirate da priuštite električno vozilo? – evo šta treba da znate

Ukoliko planirate da postanete vlasnik električnog automobila, neke stvari treba da imate u vidu.

Tranzicija od tradicionalnog vozila ka baterijski pogonjenom može da donese brojne prednosti, posebno što se tiče operativnih troškova. Bez obzira da li je reč o novom ili polovnom elektromobilu, neka pitanja treba razmotriti.

1. Da li je radna autonomija automobila dovoljna?

S obzirom da su današnja električna vozila sposobna da pređu preko 350 kilometara s jednim punjenjem, takozvana „anksioznost oko autonomije“ nije više tako značajan faktor kao pre nekoliko godina, kada je bilo upitno da li će EV uspeti da prevali 150 kilometara. Ipak, treba se uveriti da li je dotični model kadar da zadovolji dnevne potrebe i vikend aktivnosti kada je autonomija u pitanju. Poželjno je preceniti potrebe prilikom procenjivanja mogućnosti električnih automobila i tako se na neki način osigurati, jer će one svakako varirati.

Više kilovata će biti potrošeno na auto-putu pri višim brzinama nego kroz gradsku eksploataciju. Ono što takođe možete očekivati je da se domet značajno smanji u uslovima hladnog vremena. Sprovedena istraživanja su pokazala da kada se spoljna temperatura spusti na ispod -5 stepeni Celzijusa, a grejanje je u upotrebi, prosečna autonomija pada za čak 41 odsto. Performanse baterije se smanjuju i tokom leta, prosečno za 17 odsto s uključenim klima uređajem.

2. Da li vozilo ispunjava moje potrebe s drugih aspekata?

Kao i kod drugih tipova automobila, svakako ćete pokušati da se malo upoznate s četvorotočkašem koji vam se našao „pod lupom“. Primera radi, jedno od osnovnih pitanja je „da li je automobil koji želim da priuštim dovoljno prostran za porodične potrebe?“. Takođe, korisna zapremina prtljažnika igra važnu ulogu kada je reč o odlascima na odmor, vikend turama, smeštanju sportske opreme i slično. Ono što je veoma poželjno je uraditi test vožnju i uveriti se lično da li je automobil „po meri“.

3. Gde i kako ću puniti baterije vozila?

Mada broj stanica za punjenje raste, kod nas su one na nivou statističke greške. Iz tog razloga, najprikladnije i najjeftinije je puniti bateriju kod kuće. Automobil se jednostavno priključi na standardnu mrežu od 220 V, što podrazumeva takozvano punjenje nivoa 1. Bolja verzija bi bila da vam električar u garaži (ukoliko je imate) instalira snažniji punjač. Tehnički, čak vam ni ne treba zatvorena garaža, jer možete kupiti posebnu jedinicu za punjenje za tu svrhu, uađenu po lokalnim komunalni standardima (ukoliko je moguće).

4. Da li postoje javne punionice u blizini mesta stanovanja ili posla?

Čak i ukoliko priuštite neki model s produženom autonomijom, biće trenutaka kada će vam biti potrebni dodatni „volti“. Javne punionice su poslovično locirane na javnim parkinzima ili garažama, parkinzima prodajnih salona i slično.

U Srbiji je prošle godine putevima krstarilo 148 električnih vozila (uključujući recimo i trolejbuse), od kojih se nešto više od polovine odnosi na putničke automobile. Oni mogu da koriste usluge tek tridesetak punjača, među kojima je samo pet brzih na auto-putu, uz jedan solarni brzi punjač u Beogradu. Naravno, ovo je nedovoljno, ali treba očekivati da se mreža stanica za punjenje širi brže nego broj električnih vozila kod nas.

Tesla, primera radi, održava sopstvenu mrežu „superpunjača“. Oni se obično nalaze u gradskim i prigradskim oblastima. Dok je većina javnih jedinica u svetu u okviru nivoa 2 punjenja, neke pružaju i nivo 3.

5. Kakve subvencije i povoljnosti mogu da imam prilikom kupovine i korišćenja električnog automobila?

Nažalost, kod nas se sve svodi na „ekološku osvešćenost“ građana za sada. Dok kupci u Evropi mogu da uživaju u subvencijama prilikom kupovine od četiri pa do gotovo 11 hiljada evra, kod nas nema nikakvih olakšica. Simbolične povoljnosti se ogledaju u jeftinijem parkiranju u Lazarevcu i ulasku na Adu Ciganliju. Dakle, s jedne strane se Srpska asocijacija uvoznika vozila i rezervnih delova upinje u propagiranju „ekološki podobnih“ vozila, dok se s druge strane ne radi ništa na tome da se kupci osećaju bar donekle privilegovanim ukoliko mesto u garaži rezervišu za jedan takav automobil.

6. Koliko dugo mogu očekivati da u svom vlasništvu imam jedan električni automobil?

Oni koji planiraju duže druženje sa svojim EV modelom, uglavnom su zabrinuti u vezi s eventualnim troškom zamene baterije. Ipak, baterije uglavnom podležu garanciji od 8 godina, tako da tu nema nekih većih problema. Međutim, dok neki proizvođači poput Hyundaija (Kona EV) daju doživotnu garanciju, neki je ograničavaju na totalno otkazivanje, dok drugi, poput BMW-a, Nissana i Tesle prihvataju zamenu u garantnom roku ukoliko kapacitet opadne na 60-70%.

Pod pretpostavkom da posedujete neki električni model sve do momenta kada mu je potrebna zamena baterije, teba reći da to nije nimalo jeftino. Trošak iznosi, u zavisnosti od modela, od oko 4 do petnaestak hiljada evra, i to bez naplaćivanja ugradnje.

Sasvim je normalno da baterija vremenom degradira, ali za sada, sudeći po iskustvima vlasnika električnih automobila i istraživanjima, ona može da traje koliko i sam automobil.

7. Da li mi je potreban i konvencionalan automobil kao podrška?

Mada na tržištu postoje automobili s produženom autonomijom, oni u našim uslovima definitivno nisu za duža putovanja. Idealna varijanta bi bila da duž auto-puteva imamo razvijenu infrastrukturu s punjačima nivoa 3. Međutim, to nije slučaj, a stres tog tipa nikome nije potreban. Vozači koji često voze van grada i upućuju se na duže distance, sigurno će pored svog „elektromobila“ u garaži zadržati i neki „hibrid“. Pored toga, stvar može lako da se reši iznajmljivanjem vozila sa SUS motorom.

8. Da li da kupim nov ili polovan EV?

Kupovina električnog automobila obično podrazumeva dublje zavlačenje ruke u džep. Primera radi, Nissan Leaf koji smo testirali košta u Francuskoj tridesetak hiljada evra, doduše bez subvencija. Za luksuzni primerak poput Tesla Modela S treba izdvojiti šezdesetak do sedamdesetak hiljada evra.

Dosta može da se uštedi kupovinom polovnog električnog automobila, na čiju nižu cenu utiču i spomenute subvencije i olakšice prilikom inicijalne kupovine. Od „elektropolovnjaka“ ne treba očekivati autonomiju koju poseduju najnoviji modeli, ali ono što je pozitivno u čitavoj priči je što su oni mahom prešli relativno mali broj kilometara, upravo iz razloga što najčešće nisu korišćeni za duža putovanja.

Priredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(3520)