Kako je General Motors promenio sopstvenu hemiju

Čuveni holivudski glumac, Džoni Dep, jednom prilikom je izjavio da je „Amerika kao veliki i agresivni pas koji može da vas ozbiljno povredi ukoliko potcenite njegove mogućnosti“.

U automobilskoj industriji ove države, gotovo isto mišljenje važi i za najvećeg proizvođača, General Motors (GM). Ironično, veruje se da je Chrysler jednom nogom u grobu već 40 godina, Ford je (navodno) koliko-toliko odgovoran, a GM je u stanju da izgubi i upropasti unapred dobijenu utakmicu. Međutim, u poslednjih desetak godina, to jest od velike recesije iz 2008. godine, GM je taj koji je „odgovoran“. Stavljamo spomenutu reč u navodnike iz razloga što je teško znati buduće rezultate nekih odluka, ali firma koju predvodi jedna od retkih ženskih šefova u automobilskoj industriji, Meri Bara, definitivno deluje pozitivno.

U periodu od 2005. do 2008. godine, GM je izgubio oko 86 milijardi dolara, potpisao bankrot i bio primoran da prihvati državne zajmove da bi preživeo. Kao rezultat je zatvoreno 11 fabrika i ugašena su četiri brenda (Hummer, Pontiac, Saturn i Saab), što je rezultiralo padom prodaje od 1,3 miliona vozila.

Bara je preuzela kompaniju 2014. godine, a jedan od prvih „zadataka“ je bio da svedoči pred američkom vladom oko neispravnih brava na automobilima. GM je prodao preko 2,7 miliona takvih proizvoda na kojima bi se brava na volanu „zaglavila“ što bi za posledicu imalo da se vazdušni jastuci ne mogu otvoriti.

Kompanija je znala za problem, ali zbog finansijske situacije nije uradila ništa povodom toga. Na kraju dana, preko 124 osoba je poginulo i još 275 teže povređeno. GM će morati da plati 120 miliona dolara za opoziv, zatim 2,5 milijardi dolara na ime isplate štete žrtvama njihovim porodicama, i na kraju 900 miliona dolara državi, kao kaznu. Bara kaže da, iako je spomenuta situacija bila izuzetno loša, ona i njen tim su naučili mnogo iz nje. GM je morao u potpunosti da promeni način poslovanja, pa više nije bilo opravdanja za čekanje od deset sedmica za odluku koju bi konkurencija donela za deset minuta.

Bara je brzo okupila tim oko sebe, od kojeg je zahtevala informacije u rekordno kratkom roku. Jedna od takvih informacija je sagledavanje situacije na globalnom tržištu, a do 2015. godine, GM je napustio Rusiju i doneo odluku da stopira proizvodnju u Indoneziji. U oktobru iste godine, pala je još jedna velika odluka na račun investiranja u samovozeća vozila, električne proizvode i takozvane „ride sharing“ usluge, a koje pružaju Uber, Lyft i slične kompanije. Bara je dodala da veliki napredak tehnologije znači da GM mora da bude deo tog progresa, jer ako američki proizvođač ne bude donosio brze odluke – konkurencija sigurno hoće.

Tu je naravno i kinesko tržište. I pre Barinog dolaska, GM je imao značajno prisustvo na najvećem svetskom tržištu, na kojem planira da predstavi oko 60 novih proizvoda do 2020. godine. To se uglavnom odnosi na terence, luksuzne i električne automobile, zajedno sa partnerom, kompanijom SAIC Motor, koji proizvodi i prodaje razne Chevrolet, Buick i Cadillac brendove. Prošle godine, GM je u Kini zabeležio profit od oko dve milijarde dolara.

S druge strane, Evropa je još uvek bolna tačka. Na Starom kontinentu, GM je gubio minimalno milijardu dolara godišnje, svaki put od 2012. godine. Iz tog razloga, marta 2017., kompanija je prodala marku Opel francuskoj PSA grupi za 2,2 milijarde dolara. Ova vest je stigla kao relativno veliko iznenađenje kada se zna da se nemačka kompanija nalazila u rukama GM-a poslednjih 90 godina.

Usledilo je i povlačenje sa tržišta Indije i prodaja južnoafričke divizije kompaniji Isuzu. Upravo je odluka o povlačenju iz Indije ona za koju eksperti još uvek ne misle da je bila pravedna. Indija se spominje kao sledeće najbrže rastuće veliko tržište, ali dok u Kini kompanija godišnje isporučuje preko četiri miliona vozila – GM je očigledno zadovoljan.

Bara se trenutno koncentriše na Južnu Ameriku. Iako je General Motors prestigao Fiat-Chrysler korporaciju po prodajnim rezultatima i postao najpopularnija kompanija u Brazilu sa 690.000 isporučenih vozila, GM je nagovestio radnicima da bi uskoro mogla da stignu otpuštanja, pošto je kompanija zabeležila finansijske gubitke u poslednje tri godine. Južna Amerika se ranije smatrala „sledećim velikim tržištem“, ali je prodaja u poslednjoj deceniji uglavnom ista kao i tokom svetske krize iz 2008. godine.

S druge strane, u Kini je prošle godine prodato 27,7 miliona vozila, a u SAD još 17,3 miliona – što su dva tržišta gde GM tradicionalno ima najintenzivnije prisustvo. Na kraju se postavlja i pitanje šta će se desiti s Australijom. Tamošnji GM-ov brend, Holden, zabeležio je pad prodaje od 27% u januaru sa 4.167 isporučenih jedinica. Za sada interesovanje za kupovinu je pokazala britanska firma Inchcape, koja se bavi uvozom vozila marki Subaru, Peugeot i Citroen na teritoriju Australije, ali značajnih pregovora, barem zvanično, nije bilo.

GM-ovo najbitnije tržište je i dalje američko. Od novih modela, kao što su Chevrolet Silverado i GMC Sierra, očekuje se da nastave s uspesima, a u poslednjih pet godina, finansije su pokazale plus od 36,5 milijardi dolara. U poslednja 24 meseca je zaposleno 9.000 novih inženjera i radnika, čiji su specijalitet električni proizvodi. Ali, 26. novembra prošle godine, GM je objavio plan prema kome će zatvoriti pet američkih fabrika i otpustiti oko 15.000 radnika. U svih pet pogona se proizvode isključivo putnički automobili, a plan je povećanje prodaje terenaca i pikapa u već postojećim fabrikama. Jedna od njih se nalazi u gradu Lensing (američka savezna država Mičigen), gde se sada proizvode Chevrolet Traverse i Buick Enclave, a u nju će biti investirano 36 miliona dolara.

Za odluku o gašenju američkih fabrika su usledile velike kritike od strane sindikata, ostalih grupa radnika i samog predsednika Donalda Trampa. Njihov glavni problem je bio taj što se fabrike sele u Meksiko, a to se posebno može primetiti u vezi novog terenca Chevrolet Blazera. I pored velikih protesta, Bara i dalje stoji iza svoje reči da je proizvodnja određenih modela u Meksiku neophodna kako bi donela profit.

Ona se sprema i za dan kada će svi automobili biti električni. GM će debitovati s 20 takvih proizvoda do 2023. godine, a sprema se i za period kada će i komercijalna vozila biti električna. Proizvođač je, zajedno s Amazonom, nedavno investirao oko 700 miliona dolara u novu kompaniju Rivian, o čemu smo pisali pre desetak dana, a koja je već debitovala sa električnim pikapom i terencem u prototip formi.

Očekuje se da će godišnja proizvodnja električnih vozila dostići cifru od 18 miliona do 2030. godine, od čega će oko polovina biti izrađena u Kini. Ni SAD neće mnogo zaostajati i do 2025. godine i oni bi trebalo da igraju važnu ulogu sa 700.000 primeraka na godišnjem nivou ili oko 5% svih novih prodatih vozila. Slična situacija je i sa samovozećim automobilima, na koje bi trebalo da se odnosi oko četiri miliona jedinica do 2030. godine.

Amerikanci imaju izreku koja kaže, „Ne možes da napraviš kajganu bez da polomiš nekoliko jaja“. Možda je najbolje da donesemo isti zaključak i na račun GM-a. Barine odluke nisu uvek bile popularne, a neke od njih možda neće biti ni pravedne. Međutim, ako pogledamo današnju situaciju u kojoj GM ponovo predvodi američku automobilsku industriju, teško da joj se može pronaći mana.

Zoran Tomasović

(443)