Kina ima u planu da snizi prosečne carinske stope na uvezenu robu od većine svojih trgovinskih partnera, već od oktobra.
Tokom jula, Kina je već pristupila sniženju carinskih stopa za skoro 1.500 potroščkih artikala, počev od putničkih automobila, kozmetičkih proizvoda pa sve do bele tehnike za potrebe domaćinstava. Ovi potezi su sprovedeni u želji vlasti da što više otvori svoju ekonomiju ka ostatku planete, koja je inače druga po veličini u svetu.
Razvoj događaja je u liniji sa javno deklarisanom posvećenošću Pekinga svojim trgovinskim partnerima, uključujući SAD, u pogledu predanosti cilju porasta vrednosti uvezene robe.
Bloomberg, koji je prvi preneo vest, nije predstavio spisak država koje će imati najviše koristi od aktuelnih planova kineske vlade.
Na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu (World Economic Forum) koji se odigrao u lučkom gradu na severu Kine Tjanžin, kineski premijer Li Kečijang je izjavio da će država pristupiti sniženju uvoznih dažbina na određene proizvode. Međutim, ni on nije izneo više detalja sa ovim u vezi.
Međusobno obećanje o sniženju carinskih stopa, koje su iznele Kina i Amerika, ostalo je van sfere dalje realizacije nakon poznatih okolnosti u vezi sa trgovinskim ratom i izazvanih pratećih poteškoća u globalnim lancima snabdevanja.
U utorak, kineska vlada je uvela dodatne carine na robu uvezenu iz Amerike, čija se vrednost godišnjeg uvoza meri sa 60 milijardi američkih dolara. Potez se smatra revanšističkim, odnosno odgovorom na uvođenje novih, viših carina na robu koja iz Kine ide ka SAD, a čija je vrednost čak 200 milijardi dolara.
Nove, više carinske stope koje je u ponedeljak uvela Trampova administracija, stupaju na snagu sledeće nedelje a pogodiće proizvođače komponenti za automobile koji imaju organizovanu proizvodnju na teritoriji Kini, što će najverovatnije rezultirati višim maloprodajnim cenama na američkom tržitu. Alternative za komponente proizvedene u Kini, u prvom redu kolenasta vratila, svećice i metlice brisača, su veoma skromne.
Najsvežije povećanje carinskih stopa znači da će one sa, još uvek aktuelnih 10%, porasti na 25% do kraja ove godine. Broj kineskih kompanija koje izvoze svoje proizvode u SAD prevazilazi hiljadu. Na listi izvoznih proizvoda se nalaze još i osovine, svetla za maglu, kočni rotori.
Jedina država u kojoj se proizvede više komponenti namenjenih izvozu u SAD jeste Meksiko. Vrednost predmetne robe koja se u Ameriku uvozi iz Kine iznosi 10 milijardi američkih dolara, dok je roba izvezena iz Meksika u SAD, vredna čak 23 milijarde dolara, navodi se u studiji koju je nedavno predstavila Boston Consulting Group.
Efekti trgovinskog rata su već počeli da uzimaju svoj danak, posebno u regijama Kine koje su snažno zavisne od izvoza na američko tržište.
Bivši rukovodilac kineske centralne banke je izjavio da, na dugi rok posmatrano, trgovinski rat može da preusmeri izvozno interesovanje kineske privrede sa Amerike na druga svetska tržišta.
(189)
