„Pomogao sam Ducatiju da ispravi slabe tačke, a takođe ću mom novom timu pomoći da unapredi motocikl u budućnosti“, kaže Horhe Lorenco.
Mada se Ducati suočio sa gomilom kritika zbog odlaska Horhea Lorenca, i Španac je napravio možda neočekivan potez, odustaviši od možda najboljeg motocikla na gridu.
Mada Lorencov budući timski kolega, Mark Markez, uživa u velikoj bodovnoj razlici, i na putu je da osvoji novu MotoGP titulu, vozači Ducatija su pobedili šest puta u tekućoj sezoni do sada, uključujući i tri poslednje.
To znači da je Desmosedici izjednačen s Hondom po broju pobeda, a italijanski tim je na taj način izvršio pritisak na japanskog rivala u konkurenciji timova i konstruktora.
Takav uspeh je u isto vreme i gorak i sladak za Lorenca, koji zna da ne samo što će odustati od konkurentnog motocikla, već će ga imati protiv sebe sledeće sezone.
Međutim, trostruki MotoGP šampion je uveren da će mu sakupljeno iskustvo u eliminisanju slabosti na Ducatijevom motociklu pomoći da isto učini i sa Hondom.
„Znate, mislim da je važno ono što se nalazi u glavi i mislim da možemo dobro da funkcionišemo narednih godina“, rekao je Lorenco. „Ne znam koliko će vremena biti potrebno da budem konkurentan i pobedim na Hondi, ali to će doći jer je najvažnije ono u glavi. Takođe, ono što je sigurno je da je Ducati sada veoma kompletan motocikl. Smatram da sam im pomogao da isprave mane koje su imali, a pomoći ću i mom novom timu da unapredi motocikl u budućnosti.“
Lorenco je u Mizanu pao dok je bio na drugom mestu, što ga je koštalo mnogo bodova, tako da je sada četvrti, sa 91 poenom daleko od Markeza i 24 u odnosu na Dovicioza.
Pobeda ovog vikenda u Aragonu, nije nemoguća za Lorenca, posebno ako uspe da održi visok nivo performansi mekih guma tokom čitave trke.
„Dosta se mučim sa srednje tvrdim gumama. Na mekim sam bolji od Dovicioza, nekih dve do tri desetinke“, rekao je Lorenco u Mizanu. „Međutim, na srednje tvrdim smo izjednačeni. Jednostavno sam gubio vreme u odnosu na Marka.“
Evo šta je Doviciozo rekao za Lorenca: „Naši stilovi se razlikuju. Horhe koči nešto mekše na početku i mnogo oštrije u finalnoj deonici kočenja. Iz tog razloga ga je veoma teško preteći. Takođe, kada ulazi, on ostaje veoma blizu unutrašnje ivice krivine. To je u suprotnosti sa njegovim „normalnim“ stilom iz prošle godine i onom kojeg je praktikovao na Yamahi.“
(232)
