Ferrarijeva električna budućnost izvesna, ali da li će Ferrari ostati to što jeste?
Tvrdokorni ljubitelji Ferrarija se naravno gnušaju bilo kakve ideje o električnom pogonu u modelima iz Maranela.
Ovakav stav je ohrabren 2011. godine, kada je bivši predsednik marke, Luka di Montecemolo, na pitanje da li će Ferrari ući u „električne vode“ u bliskoj budućnosti, odgovorio: „Nikada nećete videti električni Ferrari jer ja ne verujem u električne automobile, i ne verujem da oni predstavljaju važan korak u smanjenju zagađenja.“
Sasvim je jasno da je italijanski grof neprijateljski naklonjen prema električnim automobilima. Kada se tome doda puristički mentalitet Ferrarijevih fanova, činilo se da je proizvođač egzotičnih automobila daleko od čisto električnih modela. Međutim, Montecemolo nije bio protiv nekog vida elektrifikacije, jer je i sam bio zagovornik LaFerrarija, najnaprednijeg modela marke, koji je – hibrid.
Nažalost, Montecemolo nije u prilici da ostvari svoju viziju jer je dao ostavku 2014. pod pritiskom Serđa Markionea, koji je na sve gledao iz korporativnog ugla. Neki su smatrali da se Montecemolo umorio od dvadeset trogodišnje uloge predsednika Ferrarija, dok su drugi spekulisali da on se on oštro protivio tome da kompanija ode na berzu i nije želeo da bude deo toga.
Postoje različiti potencijalni razlozi njegovog odlaska, ali jedan koji je najverovatniji je sukob sa pokojnim šefom Fiat-Chryslera, Serđom Markioneom, koji je prisilio Montecemola da istupi sa pozicije.
On je prvenstveno bio fokusiran na takmičenje u Formuli 1 i zaštitu Ferrarija kao brenda. Smatrao je da će proizvodnja većeg broja Ferrarija „razvodniti“ marku. On je takođe bio poznat kao oštar protivnik ideje o SUV modelu Ferrarija, koji će (nažalost) stupiti na scenu 2019. Njegovim viđenjima se suprotstavljao Serđo Markione, koji je za neke bio progresivan mislilac, ali za tradicionalne ljubitelje italijanske automobilske škole i veliki štetočina i grobar Lancije.
„Ukoliko će doći do električnog superautomobila, onda će Ferrari biti prvi koji će ga imati.“
Ovu rečenicu je Markione izgovorio u intervjuu za Bloomberg, januara 2018., a ukoliko pogledamo još neke njegove reči, čini se da će električni Ferrari stići pre nego kasnije.
„Nadam se da nećete kupiti Fiat 500e, jer svaki put kada ga prodam, on me košta 14.000 dolara.“
„Ne znam za biznis koji donosi profit sa prodajom električnih automobila sem sem ako oni nisu visoko, veoma visoko prestižno pozicionirani.“
Markione je verovao da može napraviti profit sa luksuznim, prestižnim Ferrarijem, zadržavajući ujedno iskonski imidž marke. Za mnoge druge proizvođače, električni automobili ne donose veliki profit. Ipak, vlada veliki pritisak na automobilske kompanije u vidu penala zbog ne dostizanja zadatih ciljeva u vezi sa emisijom ugljen-dioksida. Porsche, Aston Martin, kao i neki druge kompanije, već su zvanično najavili „električnu“ budućnost.
„Kada god završimo sa odlaskom na salone automobila, intenzitet sa kojim radimo važne objave, eksponencijalno raste.“
U međuvremenu, Serđo Markione je preminuo, što je ostavilo dozu nesigurnosti vezano za budućnost marke, dok su istinski ljubitelji marke navijali za povratak Montecemola, što se na kraju nije desilo.
Umesto toga, Luis Kamiljeri je preuzeo kormilo Ferrarija. On je bio Markioneov prijatelj, a odboru direktora kompanije se pridružio 2015. Kamiljeri je već duže vreme povezan sa Ferrarijem i Formulom 1, a s obzirom da je međunarodni poslovni mogul, on je delio globalističke stavove sa Markioneom. Takođe, dok je vodio Phillip Morris, Kamiljeri je investirao u e-cigarete i bezdimni duvan, što je napravilo veliki zaokret u duvanskoj industriji. Njegovo interesovanje za inovacije u oblasti električne tehnologije bi moglo da bude i svojevrsna vodilja kada je u pitanju Ferrari i njegova EV budućnost.
Dok su promene već uobičajena tema u poslednje vreme, kada je Ferrari u pitanju, čini se da je jedna stvar nepromenljiva, a to je nastojanje da se tehnološki napreduje, sa ciljem da se proizvedu najbrži električni superautomobili.
Međutim, u čitavoj priči postoji i druga strana medalje, koju na najbolji način simbolizuju upravo Luka Kordero di Montecemolo i pokojni Serđo Markione. S jedne strane imamo visokoobrazovanog čoveka plemićkog porekla, koji voli automobile od malih nogu, koji je veći deo svog života posvetio Ferrariju, koji je aktivno učestvovao u auto-moto sportu i prisutan je u automobilskoj industriji od sedamdesetih godina prošlog veka, a i sam je deo bogate tradicije i nasleđa. Ovaj italijanski aristokrata je oduvek bio čovek koji istinski voli automobile i ne gleda ih samo kao „kupi-me-prodaj-me“ stvari. S druge strane je pokojni Serđo Markione, čovek visokog tehičkog obrazovanja, poreznik i menadžer, koji je na prvom mestu ekonomista, čija krajnja jednačina poslovanja mora da je „u plusu“, a sa automobilskom industrijom je došao u dodir tek 2009. godine. Uz neospornu harizmu i menadžerske sposobnosti, Serđo nikada nije bio istinski automobilski entuzijasta.
Pavle Barta
(479)
