Iz ličnog ugla: Zašto mladi vozači ginu češće na putevima?
Da li ste zadnjih godina primjetili da u saobraćajnim nesrećama stradala lica najčešće imaju ispod 30 godina? Sigurni smo da jeste, a i otprilike svi dijelimo mišljenje zbog čega je statistika takva.
Iako bi tekstova koji govore o ovoj temi trebalo da bude dosta više, opet je bolje nego da ih uopšte nema. Priča koju sada čitate je na veliku žalost sa povodom.
Prije otprilike desetak dana je u saobraćajnoj nesreći u Baru, Crna Gora, stradao veoma mlad momak na samom pragu dvadesete godine. Iz poštovanja prema porodici nećemo objavljivati fotografije nesreće, ime, pa čak ni inicijale stradalog. Na mene je ovo imalo ogroman uticaj posebno iz razloga što smo pomenuti momak i ja, bili veoma bliski kroz vrtić, osnovnu školu, pa čak i nakon razdvajanja voda u srednjoj školi i sada na fakultetu.
On je oduvijek volio da priča o brzim automobilima, dvotočkašima i ekstremnim brzinama, a kada je dobio dozvolu, nažalost i sam je vozio brzo. Ista stvar ga je tog nesretnog dana koštala života. Na veoma prometnoj magistrali između Bara i Ulcinja, on je odlučio da automobil ispred sebe pretekne u veoma nepreglednoj krivini, na vjerovatno najužem dijelu ove dionice. Iz suprotnog smjera naišao je kamion koji je prevozio vodu, bez mogućnosti bilo kakvog manevra izbegavanja. Stradali je uletio pod točkove kamiona vozačevom stranom vozila, te je nažalost poginuo na licu mjesta. Kamion se prevrnuo i tom prilikom je još dvoje lakše povrijeđeno, dok je vozač kamiona prošao bez ogrebotine. Ako se pitate, stradali je vozio sedan verziju Volkswagen Passata šeste generacije.
Preticanje u ovako rizičnim situacijama nije rijetkost na našim putevima, već veoma učestala situacija. Počinioci su u velikoj većini slučajeva mlađi vozači, mada rijetkost nije da u istom momentu pišu poruke ili postavljaju famozni Instagram story. Svaki put kada vidim nekog mladog vozača, usijane glave, koji „kipi“ jer se automobil ispred njega kreće 50-70 km/h, na magistrali sa istim ograničenjem, zapitam se što je dovelo do tako velikog broja takvih vozača. I prvo što mi na pamet padne jesu sami proizvođači. Kada budete vidjeli neku od automobilskih reklama, obratite pažnju i velike su vjerovatnoće jesu da će ta reklama sadržati stvari poput sportskih karakteristika, ubrzanje do 100 km/h i broj konja ispod haube. Koliko god mi mislili da su to gluposti, takve informacije i te kako utiču na našu podsvijest, a kupljeni automobil obavezno isprobamo da vidimo da li su te informacije tačne. Na sve to dodajte gore pomenute mlade vozače, koji čitavog života sanjaju o sportskim automobilima, brzoj i rizičnoj vožnji, dobićete kamikazu na četiri točka.
Tu su naravno i, danas sve češće preponosni i lako popustljivi roditelji, koji žele da „nagrade“ svoje dijete, mahom muškog pola. Hajde, recimo da za očišćenu godinu na fakultetu, oni odluče da kupe novi automobil za poklon svom djetetu. Kada ga pitaju što bi on želio, nikada nećete čuti Golf Mk7 sa 1.6 dizel agregatom, već taj odgovor glasi Golf GTI ili R. Kako roditelji najviše vole svog zlatnog sina, oni istog momenta trče u banku kako bi podigli kredit, a na kraju u potpunosti ispune želju. Da stvar bude još gora, poslednjih godina se toj kategoriji usijanih vozačkih glava pridružuju i žene vozači, koje su donedavno uvijek važile za nesigurne i uplašene, a oštećenja koja su nastajala njihovom vožnjom su retko kad prelazila oštećen far ili branik.
Ta umišljenost i samouverenost bez pokrića kod omladine, može se primjetiti u gotovo svim djelovima života, ali posebnu važnost prosto moramo dati vožnji. Kako mnogi kažu, ulaskom u automobil već ste jednom nogom u grobu, a najmanja greška i trenutak nepažnje učine da u njega uđe i ova druga.
Šta možemo učiniti povodom toga? Vjerujte nam, mnogo toga, ali jednostavno ne pokušavamo. Vjerujemo da ovaj jedan tekst neće učiniti ogromnu razliku, ali kako ono kaže stara izreka – sve polazi iz kuće. Sa omladinom se mora razgovarati o ovakvim stvarima, a kada dođe vrijeme za nagradu za završen fakultet, za poklon treba kupiti automobil čiji je glavni fokus sigurnost, a ne brzina. Vozačko iskustvo je najbolje steći na svakodnevnim, prosečnim automobilima, a kada dođe vrijeme za „bijesnu mašinu“, prije kupovine bi mnogo lijepo došla obuka o kontrolisanju automobila pri većim brzinama i u slučaju neočekivanih situacija. Mada da budemo iskreni, ove obuke nisu loša stvar ni za vozače slabijih automobila. Ako niste upućeni gdje ovo možete odraditi, odgovor glasi: Vozačka akademija Navak.
Stradale nažalost je nemoguće vratiti u život, ali ono što možemo učiniti jeste da sačuvamo živote. Zato kao i uvijek, apelujemo na vozače, a pogotovo na one mlađe i neiskusne, da se prizovu pametni i usklade vožnju i brzinu uslovima i zakonima. Nekada je mnogo bolje zakasniti na posao i suočiti se sa ljutim šefom i na kraju dana zagrliti vašu porodicu, nego žuriti u vožnji i izazvati nesreću. Još jednom da ponovimo: PAMET U GLAVU!
Enes Eki Alković
(3247)
„Da bude glava, biće i kapa“. Živ čovek može sve … Ali, mladi ljudi često ne sagledavaju u potrebnoj meri
i na pravilan način sve rizike. I zna dosta često da se ide „olako“ … Na žalost.
Enese, bravo. Tutora mora da ima svaki mladi pocetnik kada je u saobracaju…. Nema druge, u tim godinama krv vri i nisi ni svestan opasnosti. Najmanje zivot cene oni ciji zivot najvise vredi.
Priča na ovu temu je mnogo. Veća je tačna dok se ne izvede geneza stvari, to jeste stanje na terenu. Kad se krene priča o uzrocima, i preduzimanjem mera za smanjenje rizika i posledica od saobraćajnih nezgoda, preovladava neznanje, politika i namenski – fabrikovane priče. Uzrok je vaspitanje i školski sistem. Deca se moraju učiti odgovornosti i opštem ponašanju u saobraćaju. To je ključ. Drugi deo je neshvatanje i mladih od strane vlasti i novonara i od opšte javnosti, to jeste da je brza vožnja sport, kao fudbal, kao košarka…. Igra li se fudbal i basket na trawnjaku, ili svaka… Pročitaj više »
Skidam kapu za komentar. Svaka čast.
„Onu prevaru od NAVAK-a ne računam“
Zasto ne racunas?Najbolja staza koju imamo u Srbiji i zasto je prevara?Jesi vozio nekada na toj stazi?
Nama je u Srbiji sve prevara i kada ima nesto to je prevara i kada nema opet je prevara,ima li bilo sta a da nije prevara?
Nema veze sta vozi, svi mladi ljudi su zeljni dokazivanja i nedovoljno svjesni stvari koje mogu da im se dese. Ja kad se sjetim sta sam radio za volanom prije 5 ili vise godina dodje mi da samar opalim sebi samom. Ubijedjen sam da se takve stvari nikada nece rijesit. Ja sam vozio najslabije moguce auto, ali me to nije sprijecavalo nikad da se glupiram po putu. Sad ne bih 100km/h presao na otvorenom putu ni za spas zivota, kao i svi moji drugovi, a nekad smo se trkali u pola noci po putu.
Ja bih da iznesem svoje mišljenje u vezi ovog problema… Često se srećem sa takvim ljudima koji su opterećeni jakim kolima, konjima, turbinama i sl. Uvek volim da pričam sa njima, i prepoznajem iste elemente kao kod ovog dečka. Mislim da nisu problem samo mladi vozači. Čini mi se da mladi vozači svoj stil i ljubav prema brzoj vožnji nasleđuju od roditelja ili nekog bližnjeg, i misle ako može tata mogu i ja. Malo češće se srećem sa starijima koji ne pale svetla, obilaze ko ludi (kao fol na iskustvo), ne vezuju se, sporo im da idu iza mene 50km/h… Pročitaj više »
Bravo majstore….
Samo mladi nabijedjeni balavac koji procita tvoj tekst rece u sebi „vidi ga ovaj eee,sta on misli,sta on zna,nemas ti pojma itd..“
U prevodu,ako te poslusa bice „ribica“ u drustvu i svi ce da ga prozivaju.Nece biti cool..ako veceras ne pogine u prvoj krivini.
Sve to ide od kuce,od malih nogu.
Onako samo da pitam, čemu uopšte služe „jaka“ kola ?? Neko nasledi od tate da svira „armoniku“ neko „vrulu“, neko da pravi burad, a neko da bude majstora za kola, da bude vozač, da vozi čak i ono što zna da da auto….. Moj druže, najopasniji su oni koji imaju „jaka“ kola, a nisu imali od koga da naslede zanat za ta „jaka“ kola. Ti su opasnost u najavi. Nekako mi brkate pojmove, ne razumete stvar….. Stvar je da burad ne može da pravi onaj ko ne zna zanat, da harmuniku ne može po svadbama da svira onaj koga neko… Pročitaj više »
Moram odmah ovo da kazem i da naglasim sustinu mog komentara: Najbolje resenje jesu staze! Od kad imam vozacku vozio sam svasta, poceo sa Hyundai pony se modelom, posle par razlicitih puntica, par generacija a klase, od 60 do 105 KW tj od 80 do 140 KS… Sad imam BMW e87 sa motorom od skoro 200 KS… Tek sam napunio 23 i jedan sam od onih „dobar student, da mu tata kupi auto…“ Volim brzu voznju i vozim od 13 godine (znam da nije za pohvalu, ali jace je od mene bilo, cim sam se docepao volana nisam hteo da… Pročitaj više »