Zanimljivost dana: Italijanski Harley Davidson
U svetu motocikala, Harley Davidson je poznat po velikim i teškim kruzerima idealnim za vožnju na duže relacije.
Međutim, to ne znači da se kompanija nije oprobala i sa nekim drugim proizvodima. Pored bicikala i skutera (o njima drugi put), Harley Davidson je veliki broj godina prodavao i manje motore sa kojima nije imao mnogo veze osim vlasništva nad italijanskom firmom Aermacchi.
U periodu pre Drugog svetskog rata Aermacchi je proizvodio avione da bi se okrenuo motociklima tek početkom 1950-ih godina. U istom periodu Harley Davidson je želeo da proširi ponudu posebno sa manjim motociklima koji su postali izuzetno popularni u posleratnom periodu. Kompanija je već imala maleni Hummer 125 ccm (zapravo moderna verzija nemačkog DKW RT125 na čije pravo su Amerikanci dobili kao ratni plen), ali je i dalje postojala orgomna razlika izmenju njega i velikih V-Twin motocikala. Harley Davidson uspeva da kupi 50% Aermacchija za svega 250.000 dolara, a zatim odlučuje da importuje model 250 cc i prodaje ga kao Wisconsin (po saveznoj državi gde se nalazilo sedište kompanije). Međutim, posle svega par meseci ime je zamenjeno u Sprint .
Iako saloni nikako nisu voleli novi Sprint, on se pokazao izuzetno popularnim među kupcima. Maleni motor od 246 ccm je razvijao 21 ks i sa težinom od svega 123 kilograma davao ovom motociklu maksimalnu brzinu od 122 km/h. Posebno impresivna je bila njegova cena od svega 750 dolara. Tokom 1965. godine je debitovala i moćnija 350 ccm verzija sa 29 ks, a neke od njih su mogle da dostignu i maksimalnih 150 km/h. Harley Davidson je kupio ostatak kompanije 1974. godine pa su sada svi modeli nosili njegovu oznaku. Aermacchi pod ovom oznakom je osvojio svetski šampionat u 250 ccm klasi 1974., 1975. i 1976. godine kao i šampionat u 350 ccm klasi 1976. godine.
Sprint će opstati u proizvodnji sve do 1974. godine, da bi Harley Davidson prodao Aermacchi četiri godine kasnije kada je prolazio kroz finansijsku krizu. Danas je Sprint gotovo nemoguće pronaći u dobrom stanju. Njegova niska cena je rezultirala velikim brojem proizvedenih primeraka, ali izuzetno nizak kvalitet elektronike je takođe krivac što je većina završila na otpadima daleko pre kraja životnog veka. Za razliku od većih Harley Davidsona, oni nisu ni popularni klasici pa samim tim danas ih gotovo niko i ne restaurira. Ipak, tokom 13 godina proizvodnje Aermacchi je učinio mnogo za Amerikance i pružio Harley Davidsonu priliku da se oproba na tržištu na kom nikada ranije nije učestvovao.
Zoran Tomasović
(562)
