10 automobila sa motorima iz Formule 1
Mada su neki ostali na nivou prototipova, drugi su ušli u serijsku proizvodnju.
Uvreženo je mišljenje da je Formula 1 svojevrsna laboratorija za istraživanje tehnologija koje se kasnije implementiraju u konvencionalne automobile. Napredna rešenja iz „najbržeg cirkusa na svetu“, mahom, pre ili kasnije završe u serijskim modelima. U nekim slučajevima, tranzicija nije tako „tečna“, a evo i kako su rođeni neki od najekstremnijih automobila.
Lista je sačinjena od 10 modela koji su na neki način povezani sa F1 bolidima. Poslednji je verovatno i najbolji primer, jer poseduje adaptirani pogonski sistem iz bolida Luisa Hamiltona i Nika Rozberga, Mercedesovog šampionskog tandema.
Što se ostalih tiče, neki su postali rasni superautomobili.
Alfa Romeo 164 ProCar
Ova specijalna 164-ka, iznedrena osamdesetih godina prošlog veka, bila je namenjena takmičenju u Formuli S, paralelnoj seriji sa Formulom 1, inspirisana uspešnim BMW-om M1 iz Procar serije.
Ispod haube ove Alfe je počivao motor koji je bio razvijen za Ligier F1 tim, a radilo se o atmosferskom V10 sa preko 600 konja, koji je obezbeđivao ubrzanje do 100 km/h za manje od 2,5 sekundi.
BMW M5 E60
Za mnoge, najbolji M5 ikada. Mada BMW nije došao do F1 titule, era između 2000. i 2009., provedena sa Williamsom i Sauberom, bila je prilično plodonosna.
Rezultat se ogledao u fantastičnom BMW-u M5 E60 iz 2005. sa V10 motorom, koji je bio derivat mašine koja se koristila u trkama (i koja je bila najsnažnija na gridu svojevremeno).
Sa 507 ks, nominalno je slabiji od kasnijih M „petica“, ali što se uživanja u vožnji i pre svega motoru tiče, teško da mogu da mu pariraju. Ubrzava do „stotke“ za 4,5 sekundi.
Ferrari Dino 206 GT
Ovaj Ferrari je poseban slučaj i zbog toga zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Mada daleko od toga da je koristio usluge F1 motora kao prethodno navedeni modeli, Dino 206 GT je koristio agregat koji je pogonio Ferrarijeve bolide u Formuli 2 1968. godine.
Reč je o V6 atmosfercu radne zapremine 2,0 litra sa 180 ks.
Ferrari F50
Kreiran je u čast pedesete godišnjice kultne italijanske marke. On je nešto najbliže bolidu Formule 1 što je Ferrari stavio u serijsku proizvodnju.
Motor fantastičnog zvuka je bio 4,7-litarski V12 sa 520 konja, derivat agregata koji je Scuderia koristila u Formuli 1 tokom sezone 1989., sa Najdželom Menselom i Gerhardom Bergerom u postavi.
Proizvedeno je samo 349 primeraka.
Ford Transit Supervan 2
Na listi nije Transit Supervan 1 iz 1971., jer tehnički nije zadovoljavao kriterijume za ovu listu. Umesto F1 motora, pogonio ga je agregat inspirisan pobednikom 24 časa Le Mana, Fordom GT40.
Međutim, njegov naslednik iz 1984., koristio je usluge Cosworthovog 3.9 DFL motora, koji je bio varijacija na temu DFV jedinice iz Formule 1, koja je dostizala gotovo 600 ks. S obzirom na to, ne čudi što je ovaj kombi mogao da pojuri preko 300 km/h.
Ford Transit Supervan 3
Finalna iteracija najbržeg Transita ikada (do sada), svetlost dana je ugledala 1994. Te sezone je Ford motorizovao Benetton F1 tim sa Mihaelom Šumaherom, koji je osvojio šampionsku titulu.
Nije bilo bolje reklame za Cosworthov V8 sa 730 ks, uparen sa šestostepenim sekvencijalnim menjačem. Trenutno se ovo vozilo nalazi u muzeju, ali sa jeftinijim V6 motorom „lakšim“ za održavanje.
Mercedes-AMG Project ONE
Hibridna era u Formuli 1 je započela 2014. godine, i to sa dominacijom Mercedesa-AMG sa tri titule koje je uknjižio Luis Hamilton i jednom Nika Rozberga. Naravno, tim je osvojio i četiri naslova u konkurenciji konstruktora.
Da bi proslavila ovaj istorijski uspeh, „trokraka zvezda“ je u Frankfurtu 2o17. predstavila hipersportski automobil sa hibridnim pogonskim sistemom, inspirisanim onim koji pogoni Mercedesove F1 bolide: 1,6-litarski V6, sličan onome u trkaču, sa podrškom u vidu četiri elektromotora.
Porsche Carrera GT
Ovaj automobil je tipičan primer kako se može izvući korist iz katastrofalne situacije.
Naime, 1991. godine je Porsche razvio V12 motor za F1 Footwork Arrows tim. Međutim, projekat je bio problematičan sa svakog mogućeg aspekta: problemi sa dizajnom, kočnicama, loši rezultati… Sve je to dovelo do toga da se tim okrenuo proverenom Cosworthu nakon šest trka u šampionatu.
Ipak, Porsche je profitirao tako što je kreirao V10 motor za sledeću sezonu, ali ga nikada nije iskoristio za potrebe takmičenja. Umesto toga, koristio ga je na 24 časa Le Mana krajem devedesetih, kao i za potrebe serijskog modela 2004.: Carrere GT.
Renault Espace F1 Concept
Da bi proslavio desetogodišnjicu Espacea, Renault je odlučio da kreira dotični prototip, i to u saradnji s Mazdom. Naravno, ovaj model je postao najbrži minivan na svetu.
„Donor“ je bio Williams-Renault FW15C, šampionski bolid iz 1993., koji je doneo V10 motor sa 820 ks. U kombinaciji sa lakom karoserijom od ugljeničnih vlakana, ovaj monovolumen je mogao da dostigne 312 km/h i ubrza do „stotke“ za samo 2,8 sekundi.
Yamaha ox99-11
Japanski proizvođač je motorima snabdevao nekoliko timova na gridu krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina: Zakspeed, Tyrrel, Arrows, Jordan i Brabham.
Prikupljeno iskustvo je iskorišćeno za OX99 V12 3,5-litarski motor, koji se našao u ox99-11, interesantnom projektu koji je napušten iz ekonomskih razloga. Zaista šteta, jer je ovaj lagani sportski automobil raspolagao sa preko 400 ks.
AutoRepublika
(30467)
