AutoRepublika vas vodi u Budvu

Destinacija na koju vas vodimo uz asistenciju „Via Michelina“, vodi od Beograda do Budve.

Krećemo iz grada kroz istoriju poznatog kao Singidun, Singidunum, Alba Greka, Fehervar, Nandoralba, Vajsenburg, Velegrad, Dar al Džihad, Princ Eugen Štat, i naravno – Beograd.

Put je dug ukupno 519 kilometara, traje 10 časova i 22 minuta (najkraća varijanta) i donosi troškove od nekih šezdesetak evra. Ovde je naravno indikativno to trajanje putovanja. Ukoliko kao reper uzmemo put do Beča, dug 615 kilometara, i koji traje 5 sati i 50 minuta, jasno je do koje mere je vožnja do Budve spora (i naporna). Naravno, problem je odsutstvo autoputa.

Ugostiteljski objekti duž Ibarske magistrale su brojni, tako da što se tiče „puš-pauza“, kafenisanja i dobre hrane, problema uglavnom neće biti.

Međutim, Državni put 22, poznat kao „Ibarska“, ima dnevnu frekvenciju od preko 18.000 vozila, tokom sezone godišnjih odmora i poprilično više, tako da je jasno da se radi o jednom od najprometnijih putnih pravaca u Srbiji. Zato ne treba da čudi što se ova deonica često naziva i „crnom magistralom“, zbog velikog broja izgubljenih života u saobraćajnim udesima. Na godišnjem nivou, broj poginulih na Ibarskoj magistrali iznosi oko 500 duša, tako da ovde opreznost predstavlja imperativ.

Iako je Ibarska magistrala svojom kompletnom dužinom veoma opasna po učesnike u saobraćaju, neke deonice su AMSS i Vlada Srbije označile kao posebno opasne. Prema sprovedenoj oceni bezbednosti na Ibarskoj magistrali 2013. godine, kao najopasnije su obeležene sledeće sekcije:

Županjac – Dudovica

Ljig – Dići

Ugrinovci – Bućin grob

Žarkovo – Kružni put

Do Čačka ima nekih dva i po sata vožnje, pa ukoliko se osećate umorno, možete malo i odspavati, što nije problem, jer u ovom gradu u centralnoj Srbiji, sa stotinak hiljada stanovnika, lepih i prijatnih mesta za odmor ima napretek. Naravno, uvek se možete informisati i videti kako su se proveli posetioci pre vas i kako su ocenili lokale u kojima su se zadržali.

Evo i mesta kojem su korisnici dali zaista visoke ocene:

Nakon nekih sat i po vožnje, stižemo do Zlatibora, gde možete napraviti pauzu za kafu i malo protegliti noge. Ovaj prelep predeo je podeljen između dve opštine, Čajetine i Užica, sa bogatim istorijskim nasleđem. Užice su administrativni centar Zlatiborskog okruga, a grad je poznat, pored bogate srednjevekovne istorije, i po „Užičkoj republici“, jedan kraći period, jedinoj slobodnoj teritoriji u okupiranoj Evropi.

Mada je deonica od Zlatibora do Kolašina u Crnoj Gori duga samo 170 kilometara, putuje se u proseku tri i po časa, što zbog sporog saobraćaja, što zbog čekanja na graničnom prelazu.

Ovde zaista vredi zastati i uživati u čarima nacionalnog parka „Biogradska gora“. Za ljubitelje planinskih predela, ovo će svakako biti primamljivije od „morskih gužvi“. Takođe, jedno od mesta koje zaista vredi posetiti je manastir Morača, Srpske pravoslavne crkve.

Na 70 kilometara od Kolašina, nalazi se glavni grad Crne Gore, Podgorica. S obzirom na geografsku poziciju Podgorice u polju okruženom kraškim predelima, i veoma visokim temperaturama s visokim procentom vlažnosti, verovatno ćete poželeti odmah da se uputite ka Cetinju, gradu-spomeniku i „prijestonici“ Crne Gore.

Bogato istorijsko nasleđe Cetinja će mnoge turiste ubediti da se ovde zadrže bar nakratko. Za one koji bi da tu ostanu recimo jedan dan, postoji rešenje u vidu atraktivnog smeštaja, a oni koji nikada nisu prespavali noć pod Lovćenom i nisu posetili Njegošev mauzolej, biće nam zahvalni za tu preporuku.

Cetinje je od Budve udaljeno „na puškomet“, ali će vas iznenaditi ta tranzicija sa 700 metara nadmorske visine do same površine Jadranskog mora (i često potpuno drugačiji klimatski uslovi).

Bez obzira na deonicu koja je duga samo 30 kilometara, budite veoma oprezni. I ovde je reč o sekciji koja redovno odnosi ljudske živote. Treba imati u vidu da su vozači koji prolaze ovim putem tokom turističke sezone često umorni (jer su blizu destinacije) i mahom ne poznaju put dovoljno, dok je lokalno stanovništvo, posebno ono mlađeg naraštaja, isuviše samouvereno kada je o njihovim „vozačkim“ sposobnostima reč.

I na kraju, evo nas u Budvi. Naravno, Via Michelin vam pomaže da se informišete o vremenu.

Čak i da ste u Budvu krenuli „naslepo“, Michelin vam pomaže da pronađete smeštaj, brzo i efikasno.

Budvansku rivijeru krase predivne prirodne plaže, tako da svako prema svojim afinitetima, može da bira između Bečića, Slovenske plaže, Mogrena, Jaza, Svetog Stefana… Nadamo se da smo uspeli zajedno da se zabavimo tokom „putovanja“ do Budve.

AutoRepublika

(561)