Alkantara, taj „magični“ materijal u čijem procesu proizvodnje nema ubijanja životinja.
U okviru automobilske industrije, evolucija materijala je jedan neprekidan proces. To je ujedno i alat za privlačeje novih kupaca. Dobar primer za to je upravo alkantara, mikrofiber materijal koji se ustalio u premijum automobilskim proizvodima, ali ga sve češće pronalazimo i u takozvanim „mejnstrim“ vozilima.
Volkswagen, Ford, Renault, Nissan, kao i mnogi drugi, tu i tamo koriste alkantaru, i dok je donedavno ona korišćena uglavnom za tapacirung sedišta i „nebo“, sada svoje mesto pronalazi i na armaturnim tablama, vratima, ručicama menjača i volanima. Takođe, sve češće je možemo videti i u luksuznim jahtama i avionima. Ovaj trend je doveo do toga da proizvođači ne mogu da prate visok ritam potražnje.
Alkantara je materijal kojeg proizvodi Alcantara S.p.A., italijanska kompanija koja odbija čak 20 odsto ugovora sa potencijalnim kupcima i priprema se da udvostruči proizvodnju uz pomoć investicije vredne 368 miliona dolara u proizvodni pogon u Milanu. Predsednik i šef kompanije, Andrea Boranjo, predviđa da će upotreba ovog sintetičkog materijala nastaviti da se širi, kao i da će proboj biti napravljen u segmentu velikoserijskih automobila.
Da podsetimo, ovaj materijal je razvio japanski naučnik, koji je radio za hemijsku kompaniju Toray Industries. Baziran je na tenologiji koja se već koristila za druge proizvode kompanije – napredan proces centrifuge u kombinaciji sa hemijskim i tekstilnim procesima. Tehnologija se nije mnogo promenila od sedamdesetih godina, ali je italijanski snabdevač u međuvremenu povećao broj dostupnih boja i tekstura.
Neke od glavnih prednosti alkantare su što je ona 50 odsto lakša od kože, izdržljivija je, ima bolje prijanjanje prilikom hvata, topla je zimi a hladi leti.
„Mi ne ubijamo životinje a naše sirovine su polimeri“, dodao je Boranjo za najomiljeniji materijal tjunera automobila.
(4711)
