Fotografija nije rezultat bilo kakve naknadne intervencije. Načinjena je na test poligonu kompanije General Electric (General Electric Propulsion Test Platform), a prikazuje specijalno modifikovani Boeing 747-400.
Letilica je iskorišćena za testiranje novog, ogromnog mlaznog motora koji nosi oznaku GE9X, a trebalo bi da nađe primenu u sledećoj generaciji modela Boeing 777.
Sličnosti između legendarnog Boeinga 747 i Boeinga 777 se ogledaju u njihovoj veličini, ali što se tiče agregata koji ih pokreću, u pitanju su dve potpuno različite filozofije. Kada je 747 razvijan, a to se dešavalo šezdesetih godina prošlog veka, najvažnija stvar je bilo obezbediti alternativu ako nešto pođe po zlu. Zakonski okvir je nalagao da vazduhoplovi koji se udaljavaju od kopna značajnu distancu, moraju da imaju više od dva instalirana motora. Naravno, mislilo se na eventualni otkaz jednog od agregata, koji se mogao desiti tokom leta. Čak i kada bi se ovakav nesrećni slučaj zaista i dogodio, 747 je ima preostale tri pogonske jedinice koje su bile u stanju da bezbedno drže avion u vazduhu. Gorivo je tada bilo jeftino a avio karte skupe. Shodno tome, ekonomičnost aviona nije bila u prvom planu.
Ali, sa dolaskom osamdesetih godina prošlog veka, i spoznajom o značajno podignutoj pouzdanosti mlaznih motora, novi set propisa je uveden u primenu (Extended Operations – ETOPS). Prema tim odredbama, velike letilice su na “dugometražnim” putovanjima, mogle da koriste samo dva velika motora, umesto četiri manja. Pošto su dva agregata svakako manji potrošači goriva od četiri jedinice, ma koje veličine one bile, dizajneri vazduhoplova su se orijentisali ka usvajanju novootvorenih mogućnosti. Poenta sa efikasnošću motora spram veličine istog je, da što je veći prečnik pogonske jedinice, to je ona energetski efikasnija. Iz tog razloga, motori su postali osetno veći nego ranije.
I, eto kako smo dobili konstrukcijski novu generaciju letilica, kojoj svakako pripada i 777. Savremeniji avion nije značajno manji od slavnog modela 747. Ali, noviji primerak ima samo dva agregata koji su 320 centimetara u prečniku, dok je prečnik sva četiri agregata na originalnom, odnosno prvom modelu Boeing 747-100 bio nepunih 230 centimetara.
Bilo kako bilo, da se vratimo mi na avion sa fotografija, ili tačnije na avion kome je namenjen veliki motor sa ilustracije. Boeing 777 je sada već dvadeset godina u službi, a tehnologija koja je primenjena za izradu motora je toliko napredovala da se još savremenije pogonske jedinice mogu primeniti na ovaj letilici, kako bi bila još efikasnija, u smislu potrošnje goriva. Boeing je već angažovan na razvoju unapređene verzije ovog aviona, koj će nositi oznake Boeing 777-8 ili 777-9, zavisno od dužine i dometa, a General Electric radi na usavršavanju nove generacije agregata. To je upravo GE9X agregat, odnosno onaj koji je prikazan na fotografiji. Prečnik ovog agregata je preko 335 centimetara, a njegov izgled u kombinaciji sa tri originalna motora sa modela 747, deluje pomalo komično.
Kako bi se performanse motora testirale, najpraktičnije je instalirati ga na već postojeći vazduhoplov. Mnogo toga interesantnog se može videti i doživeti na ovom test poligonu. Pogledajte video klip:
AutoRepublika
(23949)
