Umesto dodatne opreme, biraćemo aplikacije na novim automobilima
Kada se pre deset godina pojavila ideja o mogućnosti osvežavanja, ili kako to današnja omladina kaže, apdejtovanja info-zabavnog sistema na savremenim automobilima, zvučala je sjajno. Proizvođači su postepeno uvodili nadgradive operativne sisteme, kao i automobile opremljene Wi-Fi opcijom, dok je Tesla, na primer uvela u ponudu bežično osvežavanje i izbor novih opcionih aplikacija, koje su mogle da se instaliraju bez posete servisu.
Ali, uz sve dobrobiti koje ovakve mogućnosti donose, opcije konektivnosti će verovatno izmeniti način plaćanja za razne stavke dodatne opreme, koje danas biramo još prilikom konfigurisanja automobila. Još uvek funkcioniše sistem u kome na osnovnu opremu dodajemo razne stavke sa liste opcionala, ali su veliki izgledi da ćemo ubuduće plaćati mesečne naknade za korišćenje raznih pogodnosti. Ovo se ne odnosi samo na opcije konektivnosti, već i na mnoge druge stavke. Granice između osnovne i dodatne opreme, vremenom će se značajno menjati.
BMW je na nedavno održanom Salonu automobila u Detroitu, izjavio da planira da ponudi Apple CarPlay funkciju, uz predviđenu mesečnu naknadu. Ponuda će biti važeća počev od modela za 2019. godinu. U prvoj godini eksploatacije, usluga će biti besplatna, ali će zatim koštati 80 američkih dolara godišnje, umesto jednokratnog troška od 300 zelenih novčanica, koliko sada iznosi.
“Ovakav način prodaje daće mogućnost kupcima da zamene pametan uređaj. Mnogo ljudi kupe CarPlay, misleći da je to trajno rešenje, ali onda u nekom trenutku prestanu da ga koriste, ili jednostavno pređu na Android“ – izjavio je Don Smit, rukovodilac za tehnološke proizvode kompanije, BMW Severna Amerika.
Na prvi pogled, ideja deluje da pruža kupcima mogućnost izbora, kao i probnog perioda u kome mogu da procene da li se uplata za dalje korišćenje konkretne opcije isplati. Ovo je argument koji će svakako znati da cene oni koji su uplatili grejana sedišta ili asistenciju prilikom parkiranja, odnosno autonomno parkiranje. Ali, koliko će koštati ova dodatna mogućnost? Kupci koji odluče da ne nastave korišćenje nekog servisa, kao što su OnStar ili SiriusXM radio, mogu da veruju da ove stavke nisu baš neophodne. Ali, šta će se dešavati ukoliko se na ovakav način bude opredeljivalo i za neke delove opreme koji imaju vitalniji značaj?
“Usluge bazirane na softveru, veoma su popularne i predstavljaju budućnost ponude proizvođača automobila, zbog znatno viših stopa profita uključenih u programska rešenja” – tvrdi Kolin Bird, stariji analitičar u IHS Markit.
Procenjuje se da će tržište pretplatničkih usluga za automobile, iznositi 6 milijardi američkih dolara, do 2023. godine.
Ovo se odnosi na predviđanje IHS Markit, uz bruto marže u rasponu od 20% do 30%, što posebno dobija na značaju ako se zna da se nekada automobili prodaju i sa nultom maržom, odnosno bez zarade za proizvođača. U osnovi, ovo je dobitna kombinacija za proizvođače koji kao poslovni uzor koriste telefonske kompanije koje su sličnim putem prošle u nedavnoj prošlosti.
Bird navodi da IHS već sada predviđa da se na putevima nalazi 7 miliona vozila koja su podobna za softverska osveženja, a što obuhvata sve, od integrisanih navigacionih sistema do aplikacija koje vam mogu poslužiti čak i da naručite kafu, na primer. Svaki brend, od Audija do Volvoa, u današnje vreme nudi Wi-Fi hotspots, kao i prateće aplikacije za parking i skidanje muzike. Polako dolazimo do toga da će svaki automobil imati dodatnu opemu, koja se razlikuje od meseca do meseca, zavisno od toga šta vlasnik odabere da stavi na mesečnu listu troškova pretplate.
“To će omogućiti većini proizvođača da vrši osvežavanje softvera kao što to čini Tesla, dajući pritom osnovu za funkcionisanje autonomnih funkcija Autopilota (ili sa nekim drugim komercijalnim nazivom), čak i nakon kupovine vozila, a što je ranije bilo nemoguće” – kaže Bird.
Šta se dešava sa CarPlay koji može da radi samo u BMW-u?
Tesla je menjao softverske postavke, neke pridodao, a neke uklonio, u ovim osvežavanjima programskih rešenja. Sada na Modelu 3 imamo izmene od funkcije automatskih brisača, pa sve do funkcija koje spadaju u Autopilot. Sve te opcije se sada “instaliraju” u automobil bežičnim putem, onda kada vozač odluči da uradi tako nešto, i obrnuto. Ovo je put kojim će, proizvođači poput BMW-a, sasvim sigurno krenuti, ukoliko žele da im automobili budu konektivniji. Međutim, šta će se dešavati sa Apple CarPlay koji možda može da funkcioniše samo u BMW vozilima? Dani u kojima je BMW mogao da fakturiše dodatne iznose za tempomat ili deljivu zadnju klupu, na automobilima koji već koštaju oko 40.000 evra, verovatno prolaze, ali ovo se ne odnosi na CarPlay, kada mnogi drugi, pa čak i premijum proizvođači, ovu opciju uključuju u osnovnu ponudu.
“Ne treba biti vrstan matematičar kako bi zaključili da je CarPlay rešenje, zasnovano na pretplatničkom odnosu, jeftinije u prvih nekoliko godina posedovanja automobila. Ne treba sumnjati da će BMW, u ovoj igri, uvek izaći kao pobednik” – navodi Majkl Harli, izvršni analitičar zaposlen u Kelley Blue Book. “Većina vlasnika će zadržati svoje vozilo na period duži od tri godine, dok će i naredni vlasnici biti prinuđeni na pretplatnički odnos ukoliko žele mobilni interfejs. Umesto naplate jednokratne naknade za CarPlay, BMW će mnogo puta fakturisati tu uslugu, tokom životnog veka automobila, a trošak za kupce će rasti tokom godina” – pojasnio je on.
Bird se, takođe saglasio da za BMW, ova vrsta plana pretplatničkog servisa može biti izuzetna. Posebno, zbog načina na koji njegovi kupci nabavljaju automobile i koliko često ih menjaju za nove.
“BMW kupci će verovatnije koristiti svoje vozilo na osnovu lizing aranžmana, pa je teoretski ovo rešenje za CarPlay njima jeftinije. Ovo znajući da je prosečna dužina lizing ugovora oročena na nekih četiri ili čak i manje godina” – dodaje on. “Neće biti retka situacija u kojoj će mnoge stavke hardvera u vozilima biti disfunkcionalne, sve dok ne oformite pretplatnički odnos, posebno u automobilima koji su u lizingu… Pa čak i funkcija grejanja sedišta, za koju će se morati doplaćivati ukoliko se želi zadržati.”
Ovo može biti i dobro, ali i loše za novog vlasnika, koji može da zatekne brojne hardverske opcije na svom novom, četiri godine starom BMW ljubimcu, potpuno van funkcije, jer nije produžen pretplatnički odnos. To svakako nije dobro, ali ono što je prednost se odnosi na činjenicu da novi kupac može da izabere samo one opcije koje mu zaista i odgovaraju, odnosno one koje su mu potrebne. Ukoliko je, na primer, prvi vlasnik, nakon prve (besplatne) godine korišćenja, zaključio da mu CarPlay ili opcija grejanja sedišta, nije nužna, naredni vlasnik će potezom pera, to jest potpisom pretplatničkog ugovora, moći da vrati u funkciju ove opcije.
Ipak, sa svim ovim promenama, zalazimo u nepoznatu teritoriju. Novi Volvo XC40 donosi mogućnost pretplatničkog servisa o kome smo već pisali: Care by Volvo. On podrazumeva da se briga oko isplate za vozilo, troškova održavanja, osiguranja i ostalih pratećih usluga, plaća na mesečnoj osnovi. Zbog toga je kompanija imala brojne probleme sa dilerima u Americi.
Mnogi luksuzni brendovi upravo eksperimentišu sa pretplatničkim uslugama, kao i opcijama konektivnosti. Najbolji dokaz za to se možda mogao videti i na Sajmu potrošačke elektronike, gde su proizvođači ponudili brojne opcije preko servisa Amazon Alexa i Google Assistant, koje funkcionišu preko pretplatničkih odnosa.
Iznenada, konektivnost postaje najznačajnija reč u automobilskoj industriji današnjice.
Priredio: Zvezdan Božinović
(858)