Motorno ulje je za agregat važno koliko i krv za organizam (video)
Motorno ulje ima zadatak da obavi više različitih misija koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje motora. Bez njega, agregat će patiti, postajati sve glasniji i naposletku brzo izdahnuti užasnom „smrću“.
Osnovna funkcija motornog ulja jeste podmazivanje komponenti od kojih je sačinjen motor, kako bi sprečilo posledice trenja jedne površine o drugu. Zatim, jednakog značaja je i prečišćavanje neželjenih supstanci koje nastaju tokom redovnog funkcionisanja motora, kako ne bi došlo do njihovog kontakta sa pokretnim delovima unutar samog agregata. Pored toga, ulje onemogućava da dođe do pregrevanja motora, tako što deo toplote preuzima na sebe i redistribuira je na većem prostoru unutar agregata.
Tužna je istina koju je pokazalo nedavno sprovedeno istraživanje a odnosi se na čak 25 automobila koji nastradaju, na dnevnom osnovu, u Velikoj Britaniji, a sve zbog zanemarivanja zamene ulja od strane svojih vlasnika.
Do pre nekoliko godina, svi smo upoznati sa time, važilo je neko pisano i nepisano pravilo, da se zamena motornog ulja, vrši na redovnim godišnjim osnovama, ali najdalje nakon pređenih 5.000 kilometara. Opšte poznata je i odomaćena poslovica, a takođe i jedna od prvih lekcija koje su nam servirali naši očevi vozači: “Ko podmazuje, taj i vozi”.
Međutim, svedoci smo poslednjih godina intenzivnih reklamnih kampanja u kojima vodeći proizvođači motornih ulja, šalju poruke vozačima da su nihova ulja predviđena za bezbrižno funkcionisanje agregata u intervalu od 10, 20 pa i do 30 hiljada kilometara. Sigurni smo da ovavke poruke i kod vas izazivaju nevericu i podozrenje, posebno imajući u vidu navike koje smo razvijali prethodnih decenija.
Kako bi se problem neverice među vozačima adresirao na pravi način, kolega Džejson Fensk sa kanala Engineering Explained, koji možemo toplo da vam preporučimo, posetio je laboratoriju Mobil 1, i kroz veoma interesantan i edukativan video prilog, prikazao kako se proizvodi i testira motorno ulje, u smislu mogućnosti ispunjena deklarisanih performansi.
Ako nemate strpljenja da pogledate fenomenalan video klip koji traje 22 minuta, ili vam pak engleski jezik nije jača strana, pročitajte osnovne informacije, koje smo ekstrahovali iz Youtube priloga:
Početni korak u razvoju motornih ulja koja mogu da vrše svoju funkciju veliki broj kilometara je iniciran od strane marketing sektora. Naime, stručnjaci iz oblasti marketinga, a na osnovu opsežnih istraživanja koja sprovode, dolaze do zaključka koje bi karakteristike proizvod trebao da poseduje, kako bi mu izgledi za uspeh na tržištu bili najveći. Rekapitulaciju ključnih karakteristika, u ovom slučaju motornog ulja, marketing odeljenje dostavlja kolegama iz inženjering tima, uz upit da li je izvodljivo napraviti ulje koje će biti u stanju da zadovolji pobrojane kriterijume.
Kako bi mogli da saznaju da li je uopšte moguće napraviti motorno ulje prema specifikacijama iz marketing službe, inženjering tim razvija plan i priprema formulu prema kojoj bi se proizvelo eksperimentalno motorno ulje, koje bi trebalo da zadovolji date parametre. Nakon što inženjering ekipa pripremi jedinjenje za koje smatra da bi bilo dovoljno dobro da prođe testove, takvo ulje (jedinjenje) se šalje u laboratoriju, kako bi se kroz seriju, finansijski zahtevnih, testova, ispitala funkcionalnost. Ukoliko se eksperimentalno motorno ulje pokaže dovoljno dobro, odnosno ukoliko preliminarni rezultati laboratorijskih ispitivanja indikuju potencijalni uspeh u razvoju eksperimentalne formule, pristupa se narednom, ekstenzivnijem ciklusu testiranja. Ti testovi su još znatno skuplji i obuhvataju: mašinsko testiranje; spoljno testiranje na dinamometru i testiranje na terenu. Ukoliko i ovi testovi prođu uspešno i pokažu da predmetna formula funkcioniše u skladu sa zahtevima koje je ispostavilo marketing odeljenje, proizvod ulazi u ciklus proizvodnje.
Laboratorija za eksperimentalnu formulaciju
Dakle, prvi inženjerski koraci se odigravaju u laboratoriji za kreaciju formule za motorno ulje. Čak 80 do 90% sastava motornog ulja čine bazična ulja dok se preostali procenat odnosi na aditive. Od izbora bazičnih ulja zavise najvažnije osobine formule: viskozitet, gustina, isparivost (stopa isparenja koja treba da bude što niža). Sa druge strane, aditivi treba da unaprede osobine koje bazična ulja poseduju. Najčešći aditivi koji se koriste u različitim procentima, u zavisnosti od toga šta želite da postignete, su: aditiv koji povećava indeks viskoziteta; antioksidant; aditivi koji sprečavaju oštećenja usled trenja; aditivi koji vezuju za sebe nečistoće kako ne bi oštetile motor; deterdženti; dodaci koji sprečavaju penušanje ulja.
Laboratorijska ispitivanja
Nakon pripreme eksperimentalne formule, inženjeri pripemaju test uzorak iste, koja se zatim zagreva na temperaturu od 82 °C . Jedan od osnovnih i najrasprostranjenijih testova podrazumeva da se šipka izrađena od nerđajućeg čelika izloži protoku ulja sa svih strana, to jest da uroni u ulje, u ukupnom trajanju od oko 120 minuta. Pritom, temperatura ulja varira od 200 do 480 stepeni Celzijusa. Na kraju testa, eksperimentalna formula je zadovoljila, ukoliko manje od 30 miligrama nečistoća ostane na komadu metala koji smo koristili.
Preostala dva testa koja se u ovoj fazi koriste su: test oksidacione stabilnosti i test oksidacije tankog filma. Ovi testovi su usmereni ka merenju mogućnosti motornog ulja da izdrži dovoljnu kilometražu bez gubljenja osnovnih svojstava, pre svega, viskoziteta. Pored toga, otkrivaju i potencijal motornog ulja da duže vreme izdrži bez formiranja neželjenih naslaga čađi na klipovima.
Ako laboratorijska testiranja pokažu rezultate koji su u okvirima referentnih vrednosti, dalji postupak obuhvata sledeće korake:
Testiranje motora
Tri su osnovna motorna testa. Prvi se ogleda u analizi negativnih efekata na turbo punjač na motoru od 1,4 litra zapremine u trajanju od oko 500 radnih časova. Test treba da pokaže kako turbo punjač reaguje na toplotne parametre uz korišćenje konkretnog motornog ulja, kao i koja količina čađi i nečistoća ostaje na turbo punjaču. Na kraju testa, turbo punjač se preseca na polovinu i vrše se prateće analize.
Naredni motorni test koristi motor od 2 litra a fokus testa je na ponašanju izduvnih i usisnih ventila, i ostalih komponenti agregata, tokom trajanja istog. Test se sastoji od 24 hiljada ciklusa izlaganja motora obrtajima od lera do 4.300 obrtaja u intervalima od oko 6 do 7 sekundi. Ukupno trajanje testa je 200 radnih sati. Na kraju testa, meri se stepen istrošenosti motornih komponenti.
Milleage Accumulation Dynamometers (MADS) testovi se odnose na procedure koje uključuju tri različita automobila postavljenih na dinamometre, kojih u testnom kompleksu ima ukupno osam. Svi dinamometri se nalaze na otvorenom prostoru. Ova tri vozila, na dinamometru, prelaze po 180.000 kilometara, uz redovne izmene motornog ulja na svakih 30.000 kilometara (što i jeste distanca koju ekperimentalna formula motornog ulja treba da obezbedi). Testni uslovi simuliraju sve uslove u kojima se automobili u redovnom životu koriste (grad, autoput, regionalni putevi, čak i vuča prikolice). Na svakih 8.000 kilometara, test se privremeno obustavlja, kako bi se analizirale eventualne degradacije motornog ulja. Kada se ukupna testna distanca od kompletira, svi agregati se rastavljaju i analizira se stepen istrošenosti istih, kao što se analizira i samo iskorišćeno motorno ulje.
Poslednji u nizu, najekstenzivniji test se odnosi na eksploataciju konkretnog vozila u realnim uslovima, ali sa neverovatnim brojem pređenih kilometara: ukupno 800 hiljada. Olakšavajuća okolnost je što se test odigrava na autoputu. Intervalna (među)testiranja se sprovode i ovde.
Na samom kraju testiranja, razmatraju se i sve eventualne napomene koje su vozači izneli.
Važno je naglasiti da su i filteri ulja predmet testiranja, jer je i za njih period od godinu dana, kao i 30.000 kilometara interval zamene, ozbiljan izazov.
Kao što vidite, veoma ozbiljna ispitivanja se obavljaju pre nego što neka kompanija izađe u javnost sa tvrdnjama o sposobnostima proizvedenog motornog ulja. To, svakako, ipak ne znači da su vozači lišeni bilo kakve brige o svom automobilu u periodu od godinu dana. Svaki gubitak ulja, nastao isparavanjem, sagorevanjem ili kao posledica habanja motora, mora biti nadoknađen, kako ne bi došlo do fatalne štete na vozilu.
Iz svega navedeno je veoma važno da ulje i filtere nabavljate od proverenih distributera, a naša preporuka, što se filtera tiče, je poznata marka KNECHT.
AutoRepublika
(23865)
Koristite lubrikante 😀
Ovoliko opsežan tekst i na kraju, nikakvog zaključka! O bože, uzalud potrošenog vremena!
Igore, ajde da zaključimo, da, moguće je preći deklarisani broj kilometara bez zamene ulja, jer su testovi koji se sprovode krajnje naporni i temeljni. Možda ste to mogli i sami da zaključite 🙂 Veliki pozdrav
Testovi mozda jesu temeljni, ali nemaju veze sa realnošću. Testiranje na valjcima nije isto što i testiranje u saobraćaju. Testiranje u lanoratoriji ne podrazumeva svakodnevne cikluse hlađenja i grejanja, različite vremenske uslove, različite navike vozača. Ulje možda može u praksi da pređe 30.000km, ali to nije nikako prepiručljivo.
Plan održavanja koji previdja veoma duge servisne intervale zamene ulja ( oko 25-35.000 ) je mač sa dve oštrice. Naizgled dugoročno jeftinije za vlasnika, ali može da ispadne dramatično skupo, „da na nos trgne“. Sećam se da je PSA za svoje HDI motore Euro 4 propisivao ( na Zapadu ) interval zamene od 30.000 km, ali je onda naprasno sve to PREPOLOVIO, zbog silnih problema koje je imao 1,6 HDI 16V ( o čemu na netu ima „sadržaja kao blata“ ). Čak se na internetu mogu naći posebna servisna upustva ( o načinu zamene ulja ) za ovlašćene servise koja… Pročitaj više »