Prethodna godina se može nazvati još jednom krosover godinom, bez ikakve dileme. Međutim, ogromno iznenađenje predstavlja analiza prodajnih rezultata dva modela: Toyota Yaris iA i Mazda CX-3, koju upravo imamo na testu.
Mališan iz Toyote pripada “odumirućem” segmentu malih sedana, dok je predstavnik Mazde pripadnik krosover segmenta koji počiva na arhitekturi Mazde2. Tokom prethodne godine, Toyota je prodala skoro 36.000 svog “sedančića”, koji je u osnovi identičan pomenutom modelu Mazda2. Razlika se odnosi uglavnom, samo na to da je prednji kraj Mazde2 neuporedivo prijatniji oko, što se može reći praktično za celu gamu manjeg japanskog proizvođača u odnosu na pandane iz Toyote. Istovremeno, Mazda je prodala samo nešto preko 16.000 primeraka atraktivnog krosovera CX-3. I ne samo to, Yaris iA je prodat u oko 8.000 komada većem tiražu, u odnosu na 2016, dok je sa modelom CX-3 razlika u suprotnom smeru, za 2.000 primeraka manja prodaja nego lane.
Ovo je skoro senzacionalno iz više razloga. Prvi je, naravno, taj što je tržište krosovera trenutno u ogromnom usponu, čak je toliko vrelo da je i jedan proizvođač, veoma poznat po krosoverima, Subaru, postigao najbolje prodajne rezultate u istoriji brenda. Čak su i ostali Mazdini krosoveri, CX-5 i CX-9, zabeližili bolju prodaju u odnosu na prethodnu godinu.
Na papiru, brojne su prednosti koje CX-3 poseduje u odnosu na Yaris iA. Mazda CX-3 koristi dvolitarski atmosferski četvorocilindarski agregat koji je za četrdesetak konjskih snaga moćniji od Toyotinog 1,5-litarskog. Pored toga, iako je prtljažnik Toyotinog mališana, veće zapremine u odnosu na predstavnika Mazde, poslednji je bolje iskoristiv, odnosno poseduje viši nivio fleksibilnosti. I naravno, jedna od osnovnih karakteristika CX-3 se odnosi na spektakularan dizajn, kako generalno govoreći, tako još i više kada se uporedi sa Yarisom iA, koji deluje čudno i pomalo ljutito.
Sve ovo ne znači, naravno da ni mali sedan nema svoje prednosti. Odlikuje ga manja potrošnja goriva u odnosu na CX-3, a zatim i cena koja je na američkom tržištu niža za tri do četiri hiljade dolara.
Svejedno, apsolutno je neverovatno da jedan sedan, na bilo kom tržištu, može da nadmaši po prodaji, krosover, posebno znajući da su u pitanju veoma srodni automobili. Očigledno je da formula krosoverizacije modela ne donosi tržišni uspeh, sama po sebi.
Kada malo bolje razmislimo, ovo Mazdi verovatno i nije tako važno. Razlog tome je struktura prodajnih rezultata brenda, prema kojima je prodaja njihovog krosovera B segmenta samo jedna desetina prodaje spektakularnog modela Mazda CX-5, kojeg smo takođe testirali.
Uzgred, oduševljeni smo sa oba krosovera iz Mazde, a što ste mogli da pročitate, i što ćete tek čitati kada se test modela CX-3 završi.
(313)
