Volkswagenov funkcioner dobio 7 godina zatvora

Oliver Šmit, bivši visokopozicionirani funkcioner, koji je „predvodio“ Volkswagenovu višegodišnju zaveru povodom varanja na emisionim testovima u SAD, i koji „nije sarađivao“ sa istražiteljima, dobio je maksimalnu kaznu zatvora za učinjeno (ne)delo.

Četrdeset osmogodišnji Šmit, osuđen je na sedam godina zatvora, uz novčanu kaznu od 400.000 dolara. Okružni sudija, Džon Koks, baš i nije bio „milostiv“ prema bivšem VW-ovom menadžeru, za kojeg je utvrđeno da je kriv za dva krivična dela: zaveru u cilju nezakonitog sticanja sredstava od SAD i kršenja zakona o čistom vazduhu (Clean Air Act). Treća optužba, za pomaganje i podsticanje organizovane prevare je uključena u optužbu za zaveru u sporazumu o izjašnjavanju o krivici.

Sudija Koks se složio da Šmitu dozvoli da nastavi da služi kaznu u federalnom kazneno-popravnom domu u Milanu, u Mičigenu, gde se iza rešetaka nalazi od marta. Kao deo kazne, Šmitu će biti priznato 11 meseci provedenih u pritvoru.

Šmit, bivši generalni menadžer u Volkswagenovoj američkoj kancelariji za životnu okolinu i inženjering, bio je u pritvoru od hapšenja u januaru, kada je pokušao da se sa porodicom vrati u Nemačku. Pokušao je da se oslobodi uz kauciju, ali je to odbio sudija Koks, zbog „rizika od bekstva“.

Šmit je jedan od osam (za sada) bivših Volkswagenovih inženjera i funkcionera optuženih za globalnu zaveru u cilju varanja na testiranjima izduvnih gasova dizel modela. Međutim, uz njega je još samo Džejms Liang suočen s licem pravde.

Liang, koji je za razliku od Šmita od početka sarađivao sa istražiteljima, dobio je od Koksa „samo“ 40 meseci zatvora krajem avgusta, što je duže nego što su to tražili javni tužioci. Koks je to obrazložio time što je morao da kazni Šmita ovog meseca?!

Ključni zaverenik

U sredu je Koks rekao da je Šmit bio centralna figura zavere.

„Po mom mišljenju, vi ste ključni odgovorni zaverenik za prikrivanje prevare širokih razmera prema narodu Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je sudija. „Uveren sam, na osnovu zdravog razuma, da ste ovo zataškavanje videli kao priliku da uzdignete sebe. Vaš cilj je bio da impresionirate viši menadžment, načinom na koji ćete rešiti problem, da izgledate bolje u njihovim očima i povećate šanse da se popnete uz korporativnu lestvicu u Volkswagenu.“

Koks je takođe rekao da je Šmit bio „značajan igrač“ u VW-ovim potezima, koji su potkopali poverenje između kupaca i prodavaca u okviru ekonomije Sjedinjenih Američkih Država.

„Vi ste svesno vodili u stranputicu i lagali vladine službenike. Aktivno ste učestvovali u uništavanju dokaza. Videli ste ovo masovno zataškavanje kao mogućnost… da napredujete u karijeri u VW-u. Ova zavera, čiji ste bili ključni deo, posebno što se tiče zataškavanja, veoma je uznemiravajuće krivično delo protiv našeg ekonomskog sistema. Ono napada i uništava same temelje našeg ekonomskog sistema, poverenje kupaca“, rekao je Koks.

„Krivim sebe“

Pre izricanja presude, nervozni, uplakani Šmit, nekoliko puta se zagrcnuo čitajući pismo sudu, u kojem prihvata odgovornost za svoja dela. On se zahvalio porodici i prijateljima za podršku i rekao je da nije mogao da spava čekajući na izricanje kazne. Takođe je priznao da je pokušao da iskoristi lične veze u SAD da bi zavarao pripadnike zakona.

„Za ovaj poremećaj u mom životu mogu da krivim samo sebe“, rekao je Šmit. „Svoje odluke sam pravdao time što sam sebi govorio da imam obavezu da govorim u ime pretpostavljenih. Čovek koji stoji pred vama danas više ne veruje u to.“

Šmit je priznao da od pokajanja ima malo koristi: „Duboko mi je žao zbog loših stvari koje sam uradio i u potpunosti sam spreman da prihvatim svoju kaznu.“

U pismu upućenom sudiji Koksu prošle nedelje, Šmit je izjavio da je prvobitno saznao za Volkswagenovu organizovanu prevaru u leto 2015. Izjavio je da je dobio instrukcije u vidu skripti od strane VW-ovog menadžmenta i visokopozicioniranih advokata šta i kako da priča kada se sastane sa Albertom Ajalom, kalifornijskim funkcionerom zaduženim za ekologiju, 5. avgusta 2015, izvestio je Bloomberg.

„Nažalost, složio sam se s tim“, rekao je Šmit. „Kasno sam uvideo da nije trebalo da se složim s tim da se nađem sa dr Ajalom tog dana. Bolje rečeno, trebalo je da odem na taj sastanak i izignorišem instrukcije koje su mi date. Postojao je poništavajući uređaj u VW-ovim dizel vozilima, a VW je po tom osnovu vršio prevaru gotovo čitavu deceniju.“

Organizovana zavera

Međutim, Šmitova sopstvena elektronska pošta, do koje se došlo pre njegovog iznenadnog hapšenja u januaru, ukazuje da je on bio upoznat sa kompanijskim manipulacijama godinu dana ranije. Aprila 2014., Šmit je obavešten u vezi sa nezavisnim testiranjima na Univerzitetu Zapadna Virdžinija, kada je otkriveno da Volkswagenovi dizeli emituju štetne gasove koji u velikoj meri krše federalne standarde.

Istražitelji kažu da je on odmah alarmirao centralu u Nemačkoj, napisavši kolegi: „Treba prvo odlučiti da li da budemo pošteni. Ukoliko nismo pošteni, sve ostaje kako jeste.“

Više od šest nedelja kasnije (2014.), Šmit je o tada rastućem prolemu obavestio kompanijsku hijerarhiju, napisavši elektronsko pismo šefu Volkswagen of America, naglasivši ekonomske rizike po kompaniju i mogućnost podizanja optužnica.

Odbrana: praćenje naredbi

U pretkaznenom podnesku, Šmit je zatražio „kaznu“ puštanja na slobodu uz četrdesetmesečno nadgledanje i 100.000 dolara. Pre izricanja kazne, Šmitov advokat, Dejvid DiMušel, apelovao je da kazna njegovog klijenta treba da bude manja od Lijangove, rekavši da je Lijang bio umešan  u zaveru od samog početka, 2006., dok je Šmit bio u svemu samo dva meseca „na samom kraju“.

DiMušel je takođe tvrdio da je njegov klijent izvršavao naredbe iz Volkswagena da bi prikrio postojanje „poništavajućeg uređaja“ od istražitelja, ali da je priznao da je pogrešio.

„Od gospodina Šmita je zatraženo, na samom kraju, da sakrije od istražitelja postojanje „poništavajućeg uređaja“. On je to i uradio“, rekao je DiMušel, dodavši da njegov klijent sada želi da nije lagao u avgustu 2015., za šta je naveo da je bio najgori Šmitov dan u životu. „Ne bih voleo da mi bilo ko sudi zbog mog najgoreg dana u životu.“

Međutim, tužilac, Ben Singer, imao je drugačije mišljenje, tvrdivši da je Šmit bio ključni čovek u prikrivanju zavere, da je uništavao dokaze i da je direktno obaveštavao tadašnjeg šefa VW grupe, Martina Vinterkorna, u vezi sa zataškavanjem, kao i da mu je bilo naređeno da laže i drži postojanje spornog softvera u tajnosti. On je te naredbe i izvršio.

„On je bio toj prostoriji i svaki put kada je bio u njoj, odlučio je da laže. Eto kako je krivično delo počinjeno“, rekao je Singer.

Posledice skandala

Volkswagen se ranije ove godine izjasnio krivim pred Koksom za krivično delo vezano za „dizelgejt“, što je do sada nemačkog giganta koštalo 30 milijardi dolara.

Volkswagen je pokušao da dizel skandal gurne pod tepih što je dublje moguće. Kompanija je na globalnom planu odbacila dizel strategiju u korist električnih vozila i saopštila da nastavlja saradnju sa američkim vlastima u cilju pronalaženja odgovornih za odluke u vezi sa varanjem na testiranjima emisije štetnih gasova.

Upitana da prokomentariše Šmitovu kaznu, portparolka Volkswagena je poslala elektronsko pismo sa sledećim saopštenjem: „Volkswagen nastavlja da sarađuje u istragama američkog ministarstva pravde u vezi sa krivicom pojedinaca. Ne bilo prikladno komentarisati bilo koji indiviualan slučaj.“

Ipak, u avgustu, šef Volkswagen marke, Herbert Dis, izjavio je da je dizel skandal sada deo njihove istorije.

„To je skandal ogromnih razmera“, rekao je Dis. „To je nešto sa čim moramo živeti.“

(3647)