Zamislite da je decembar 2018. godine, tačnije da je upravo proteklo godinu dana nakon neočekivanog kraha kompanije Uber. U međuvremenu, prašina se slegla i sve su jasnije dalekometne posledice kolapsa nekadašnjeg diva. Reperkusije ovog fiktivnog scenarija bile bi sledeće:
- Umesto jednog monstruma nastalo bi više kućnih ljubimaca
Procenjena vrednost kapitala kompanije Uber utemeljena je u prinosnom metodu, prevashodno zbog pretpostavke uspeha koncepta samovozećih automobila. Kada bi došlo do sloma Ubera, menadžment bi mogao, i verovatno doneo odluku da prenese (uz naknadu) licencu za dalji razvoj odnosnog softvera, mnoštvu, manjih entiteta koji bi svoj biznis razvijali, počev od nule, sa perspektivom rasta do veličine srednjeg preduzeća. Skoro svako, od novoformiranih preduzeća, bilo bi umereno uspešno, odnosno, bilo bi prihvaćeno od strane lokalnog okruženja. Ovo bi, ujedno predstavljalo i najveću razliku u odnosu na ono sa čime se danas suočava Uber.
Naknade, koje bi tom osnovu prikupio Uber, omogućile bi formiranje nekog novog entiteta Uberify.Inc, koji bi mogao da posluje izuzetno uspešno u oblasti izrade softvera i obučavanja provajdera licencnih usluga. Vrednost ove nove kompanije ne bi bila ni blizu onoj koju je imao Uber pre fijaska, ali bi društveni uticaj bio blagotvoran. Pored toga, poslovanje kompanija u post Uber franšizi, postalo bi, praktično, socijalno prihvatljiva norma.
- Preduzetnici ili samozaposleni?
Propisi Velike Britanije i Nemačke ne prepoznaju termin samozaposlenih lica. Ovoj kategoriji bi trebalo da bude obezbeđen isti zakonski tretman, u pogledu zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja od nezaposlenosti, zatim u pogledu prava na bolovanje i godišnji odmor. Krahom Ubera, veoma je verovatno da bi i propisi navedenih zemalja doživeli izmene, dozvoljavajući time angažman pojedinaca sa statusom samozaposlenih lica. Ovo je bitno, jer bi se na taj način omogućio angažman individua u daljem razvoju rasparčanog Uber koncepta, a što bi imalo blagotvorne efekte na celu ekonomiju.
- Porast značaja ličnih podataka
Evropski propisi u pogledu zaštite podataka su u značajnom zakašnjenju, što dokazue i skandal u pogledu curenja podataka, sa kojim se Uber suočio tokom 2017. godine. Ponašanje kompanije Uber tokom skandala dalo je dodatni impuls izmenama evropske regulative. Uz naklonost američkih vlasti da ukaže viši prioritet pravima individua nad ličnim podacima, jasno je da je Uber slučaj pokrenuo lavinu reakcija na tu temu. Da li bi do toga došlo da se nije desio skandal sa kompanijom Uber?
- Postalo je potpuno uobičajeno odstustvo plaćanja na licu mesta
Iskustva korinika usluga kompanije Uber su se pokazala veoma uticajnim i u drugim industrijskim sektorima. Dobiješ uslugu, a ne moraš da platiš na licu mesta. Posebna refleksija ovakvog koncepta se osetila u maloprodajnim lancima, tako da je postalo potpuno uobičajeno da odete u nabavku i napustite radnju sa kupljenom robom, bez da ste se zaustavili na kasi kako bi namirili ceh. Koncept dobija puni smisao i primenu i na benzinskim pumpama.
- Unapređenja u organizacionoj strukturi kompanija
Najmanje tri vodeće kompanije sa sedištem u Silikonskoj dolini uvele su poziciju rukovodioca za etička pitanja, u svoju organizacionu strukturu. Očigledno, postaje neophodno da svaka kompanija sledi ovaj primer kako bi se investitorima omogućio uvid u širi socio-ekonomski uticaj aktivnosti entiteta. Pored podizanja značaja ovih pitanja na interkompanijskom nivou, sve je jasnija i nužnost uvođenja iznad nacionalnih tela koja bi se bavila etičkim pitanjima, uključujući i ona koja se odnose na nedozvoljeno udruživanje kompanija, odnosno dogovaranje nastupa na tržištu.
- Vozila sa tehnologijom autonomne vožnje su manje sebična
Sa propašću Uber projekta samovozećih vozila, došlo je do toga da konkurentske kompanije razmotre ponovo svoj biznis model, i bolje ga prilagode opštem društvenom interesu, posebno u odnosu na radnu snagu i prirodno okruženje. Umesto trke u pogledu lansiranja novih prototipova samovozećih automobila, kompanije će se orijentisati ka potpunijem razumevanju realnih tržišnih potreba, kao i potreba individualnih kupaca, ali i zaposlenih u svojim kompanijama.
(481)
Kao vozac Ubera, da kazem nesto na ovu temu. Mogu vozaci Ubera i sada imati zdrastveno osiguranje, osiguranje za nezaposlenost, godisnje odmore i slicno – samo sto, kao i svaki privatnik, sve to treba uplatiti. Uber nije zamisljen da bude puno radno radno vreme ili glavno primanje vec zarada sa strane. Nesto kao sto je McDonalds za mlade tako je i Uber za odrasle. Nisam siguran sta bi se promenilo na bolje u svetu pod brojem 4 da nema Ubera. Ljudi su stalno u zurbi i niko ne zeli da gubi vreme da stane i nesto plati ili jos gore… Pročitaj više »
Ima li neka statistika koliko je taksista izgubilo posao pojavom ubera ?
Verovatno ce pojavom samovozecih automobila nestati ili se znatno smanjiti i koriscenje ubera.
Evolucija je neumoljiva, a do promena ce sigurno doci.
Ja se jedino brinem kako cemo stopirati samovozece automobile ? 😛
Ako ostanem u kvaru hoce li samovozeci automobil stati da mi pomogne ?
PS:Vozac ubera mozda i stane ako vec ne vozi stopere 😛 😉
Taksisti su sami sebe sahranili, njih ne treba zaliti. Jednostavno su konrolisali trziste i radili su sta su hteli. Koliko puta se desilo da pozoves taksi, nekad cekas po 30-45 minuta i nikad se ne pojavi. I ako se kojim slucajem pojavi zapadne te neki Indijac koji ne prica ni rec engleskog, auto mu smrdi kao kanta za smece i onda jos gleda youtube na telefonu dok vozi. Ako ce nesto sahraniti Uber onda je to sama njihova politika. To sto zaposljavaju bas svakoga, ne proveravaju kriminalne rekorde i sto reklamiraju nerealne uslove tipa „zaradi $500 sedmicno vozeci par sati… Pročitaj više »