Nakon komparacije AWD i 4WD pogona, evo i večne teme: prednji vs zadnji pogon.
Generalno gledajući, posebno u SAD, nekada su preovladavali automobili sa pogonom na zadnje točkove. Stvari su počele da se menjaju sedamdesetih godina prošlog veka.
Prednji pogon se pokazao praktičnijim iz prostog razloga što obezbeđuje izdašniji kabinski prostor, prvenstveno zbog odsustva grebena kardasnskog vratila. Takođe, ova postavka je jeftinija i ima manju masu od tipičnog zadnjeg pogona, a težina je glavni kontributor većoj potrošnji goriva.
Zadnji pogon „za i protiv“
Mada je velika većina velikoserijskih automobila bazirana na platformama sa prednjim pogonom, zadnji pogon je ostao glavni izbor kada su u pitanju sportski i luksuzni automobili. Tradicionalna postavka – motor napred/diferencijal nazad pruža bolji balans vozila između osovina, što poboljšava upravljivost vozila. Ovo uključuje i među entuzijastima omiljeno „driftovanje“, odnosno zabacivanje zadnjeg dela kroz oštre krivine. Automobili sa zadnjim pogonom pružaju osećaj veće brzine jer se težište efektnije prebacuje na zadnje, pogonske točkove, tokom ubrzanja, što doprinosi boljem prijanjanju.
Pored toga, postavka pogona na zadnje točkove ima tendenciju da bude izdržljivija u mehaničkom smislu i bolje se nosi sa većim motorima, što je generalno razlog zašto se favorizuje kod performantnih ili teških vozila.
Mada automobili sa zadnjim pogonom pružaju bolju upravljivost i mogu biti konstruisani tako da ujedno obezbeđuju uglađeniju vožnju od automobila čiji je pogonon napred, ova postavka nije bez mana. Za početak, automobili sa zadnjim pogonom lakše i naglije gube kontrolu zadnjeg dela na klizavim površinama, mada su moderni sistemi kontrole stabilnosti i unapređena tehnologija guma u velikoj meri redukovali ovu predispoziciju. Takođe, automobili sa zadnjim pogonom imaju veće teškoće pri nošenju sa strmim nagibima.
Što se sportskih modela tiče, njih je tokom zimskih meseci najbolje ostaviti u garaži, posebno ako su „obuveni“ u performantne letnje pneumatike. Dok na suvim putevima bivaju „zalepljeni“ a asfalt, čim prijanjanja nema dovoljno, „zabava“ je zagarantovana.
Iz tog razloga mnogi proizvođači nude AWD ili 4WD pandane, da bi automobili bili sposobniji da savladavaju klizave puteve.
Prednji pogon „za i protiv“
Automobili sa prednjim pogonom se generalno ponašaju bolje pri lošim klimatskim uslovima, iz prostog razgloga što je više težine skoncentrisano na pogonskoj osovini. Efekat vuče automobila je efektniji od guranja kada vozilo treba da se izvuče sa klizave površine, a takođe negira tendenciju gubljenja prijanjanja kada se prebrzo uđe u krivinu. Kao što je spomenuto, prednji pogon je jeftiniji za proizvodnju jer motor i transmisiju kombinuje u jednu jedinicu, a pošto su komponente u tom slučaju manje mase, automobili s prednjim pogonom generalno manje troše u odnosu na odgovarajuće modele sa zadnjim pogonom.
Ono čemu automobili s pogonom napred graitiraju je „težak nos“, što utiče na brzu vožnju u krivinama i posebno izraženo se oseti kod dizel vozila, čiji su motori mahom teži. Radijus okreta automobila s prednjim pogonom često je veći u odnosu na model slične veličine sa zadnjim pogonom. Takođe, prednje gume se često troše brže jer je većina opterećenja na njima, kao prilikom ubrzavanja, tako i održavanja trakcije i upravljanja.
Pored navedenog, neki automobili koji kombinuju prednji pogon i veliku snagu imaju problem sa reaktivnim upravljanjem, što je tendencija da se automobil okrene u određen smer kada se naglo doda gas. Moderni sistemi oslanjanja su minimizovali ovu negativnu osobinu, ali ona i dalje može biti prisutna kod modela sa 300 i više konjskih snaga. Iz tog razloga proizvođači često u ponudu kod ovakvih automobila stavljaju opcioni pogon na sve točkove, ali često i kao standard.
(3198)
