Najiritantniji saobraćajni prekršaji

Najveći gradovi na Balkanu, po stepenu zakrčenja ulica i posledičnom nervozom među vozačima, ne mogu da se porede sa Istanbulom, Limom, Bangkokom ili Moskvom, na primer. Na mnogim mestima na planeti vladaju neka samoproklamovana i standardizovana saobraćajna pravila koja nemaju nekih dodirnih tačaka sa saobraćajnim propisima.

Svaki dan smo za volanom i očito je da volimo automobile i da uživamo u vožnji naših ljubimaca, bez razlike koje su marke ili koliko su stari. Međutim, ugođaj nam kvare, i još gore, u opasnost dovode, neke tipske greške koje najčešće pravimo, mi ili naše kolege na točkovima, sasvim svejedno. Ma koliko ovakvih sitaucija bilo, generalni utisak je da smo uspeli da podignemo nivo saobraćajne kulture za dva stepenika, u odnosu na prošlu deceniju. Nedavna vožnja Ibarskom magistralom, na deonici Beograd – Ljig, na primer, otkrila je samo jedan automobil koji je preticao preko pune linije, i apsolutno nijedan primer nasilničke vožnje, čega je bilo na desetine primera, samo par godina ranije. Na autoputu, situacija slična, odnosno zaista su retki vozači koji voze znatno višom brzinom od ograničenja. U gradovima, takođe primečujemo značajne pomake: mnogo više obraćamo pažnju na pešačke prelaze, zone oko škola, ograničenja brzine.

Mesta za napredak, ipak, još uvek ima napretek.  Bilo bi nam drago da čujemo i vas, a evo koje nas radnje i ponašanja najviše iritiraju, a koje bi mogli relativno lako da iskorenimo:

Ulazak u raskrsnicu iako saobraćaj stoji

Prometna raskrsnica u Beogradu. Pravo prolaska kroz raskrsnicu uređuje semafor. Crveno nam je svetlo već dugo i za koji sekund će se upaliti zeleni signal. Međutim, vozila iz ulice sa kojom se ukrštamo nastavljaju da ulaze u raskrsnicu, iako saobraćaj u njihovom smeru stoji, i očigledno je da ne mogu da pređu raskrsnicu, dok još imaju, signalom otvoren prolaz. Epilog: vozila koja se kreću drugom ulicom, ne mogu da nastave svoje kretanje, jer je raskrsnica prepuna vozila koja stoje. Nervoza narasta, kreću sirene. Dolazi izmena signala na semaforu, a često ni prvih par vozila ne stigne da prođe raskrsnicu. Ostali koji su, razumno očekivali da će nastaviti kretanje kroz prvu izmenu signala, u besu ulaze u raskrsnicu iako su svesni da ne mogu da prođu, i polako nastaje sveopšta anarhija. Karakteristična je beogradska raskrsnica sa ovim svakodnevnim problemom: Trošarina. Problem poznat, saobraćajna policija obaveštena, uz odgovor da sve već vide na sistemu kamera za praćenje saobraćaja. Reakcije mesecima unazad nema.

U državama sa višim nivoima saobraćajne kulture, ovakvi prekršaji su skoro iskorenjeni, a i ako se dese, smatraju se težom povredom pravila saobraćaja.

Rešenje: kada postanete svesni da raskrsnicu ne možete preći, već da ćete ostati zarobljeni u koloni u samom srcu saobraćajnice, sačekajte da se oslobodi prolaz, bez razlike da li vam je, zelenim svetlom dozvoljen prolaz.

Ometanje toka saobraćaja

Dve su saobraćajne trake u Južnom bulevaru u Beogradu, za oba smera kretanja. Neposredno nakon, semaforom regulisane, prometne raskrsnice sa ulicom Maksim Gorki, nalazi se auto perionica koja svoje klijente, umesto u dvorište, parkira u “zonu čekanja” u jednoj od dve saobraćajne trake u opterećenom bulevaru. Vozila koja se uključuju u Južni bulevar iz Maksima Gorkog, ali i oni koji samo nastavljaju kretanje bulevarom, odjednom nailaze na suženje saobraćajnice, stvara se kolona, i onda se vraćamo na situaciju opisanu u paragrafu iznad. Varijacija na istu temu su i bahata zaustavljanja i parkiranja zarad mnogobrojnih razloga, poput kupovine u trafici, ostavljanje dece u vrtić i slično.

Još jedna nadovezujuća nedopustiva praksa: radnici u radnjama, servisima za popravku automobila i slično, lociranim uz same ulice, veoma često uzimaju sebi za pravo da postavljaju mobilne saobraćajne znakove (ili još gore prazne gajbice i slično) kojim “rezervišu”, inače javno parking mesto za svoje klijente. Na ovaj način, neovlašćena lica ulaze u ulogu osoba zaduženih za regulaciju saobraćaja i korišćenje javne imovine, kojih uglavnom nema za ove potrebe.

Rešenje: tamo gde nema uslova da “odložite” to jest parkirate svoje vozilo, idite javnim prevozom ili jednostavno peške. Kada padnete u iskušenje da se u velikoj žurbi, ovako neprimereno parkirate, pomislite samo koliko je ljudi, koji su u jednakoj žurbi, ostalo u problemu uzrokovanom vašim primitivizmom i sebičlukom. U situacijama gde pravna lica ili preduzetničke radnje uzurpiraju javne površine, na osnovu dokaza, poslati im fakture za plaćanje godišnje naknade za korišćenje javnog dobra, samo multiplikovane sa tri, jer se radi o neovlašenom uzurpiranju.

Nepropisno prestrojavanje

Stojimo na semaforu, prestrojeni za skretanje u levo. Iz trake pored naše, rezervisane za saobraćaj duž ulice kojom se krećemo, vozač iz susedne trake daje migavac i izbija pravo ispred mene, stajući po sredini pešačkog prelaza, uz nemogućnost da vidi semafor. Ili još gore, stoji sa migavcem za skretanje levo, za koje još uvek važi crveni signal, dok je zeleno svetlo za kretanje pravo! U prvom epilogu, od pešaka se očekuju atletičarske sposobnosti da preskaču auto, dok u drugoj situaciji, kolona stoji, bes se lančano prenosi niz kolonu ukopanih automobila.

Rešenje: nastavite kretanje trakom u kojoj se nalazite. Ako ste kasno videli uputstva navigacionog sistema, ne brinite, dobićete nove direktive, ili ćete se i sami jednostavno snaći na prvom mestu gde bezbedno možete da napravite polukružni okret ili slično.

Još jedna varijacija na ovu temu: pravac od Autokomande ka raskrsnici na kojoj se račvaju putevi ka: autoputu E75 ka Novom Sadu, Ustaničkoj ulici  Južnom bulevaru; u saobraćajnim špicevima je prepun vozila. Krajnja desna traka omogućava da, kada se približite raskrsnici, iskoriste nju ali i još jednu traku za izbor jedne od gore navedene tri opcije, dok preostale dve trake služe za nastavak vožnje ka Slaviji. Logično i ispravno bi bilo da vozači koji nadiru sa Autokomande, i žele da se par stotina metara dalje isključe sa ovog pravca, kreću krajnjom desnom trakom. Umesto toga, masovno se koriste dve saobraćajne trake namenjene nastavku kretanja istom saobraćajnicom, da bi se onda u samo dvadesetak metara, praveći usput veliki haos, prestrojava iz krajnje leve trake, kroz čak tri saobraćajne trake, u krajnju desnu.

Ovakav nivo ličnog nevaspitanja je neviđen među normalnim svetom.

Rešenje: strpljen – spašen.

Nepredvidivo ponašanje

Jednako opasno je biti i nepredvidivo bahat, ali i nepredvidivo uviđajan. Zaista ima puno primera u vezi sa ovim problemom objedinjenog naziva. Pomenućemo samo neke: bezrazložno naglo kočenje, ubrzavanje dok vas automobil pretiče, naglo skretanje bez blagovremeno uključenog pokazivača pravca, bezrazložno zaustavljanje kako bi dopustili nekom iz sporedne ulice da se uključi, čak iako iza vas nema vozila na glavnom drumu i slično.

Rešenje: najbolji i najpouzdaniji vozači predviđaju saobraćaj u budućim vremenskim sekvencama. Ne kvarite im doživljavaj, neka vaše ponašanje bude harmonično, tečno, logično i usklađeno sa propisima.

Da čujemo i vas i vaša iskustva.

AutoRepublika

(5818)