BMW tretman iskorišćenih EV baterija

Sa porastom populanosti elektropokretanih vozila jedno pitanje dobija sve više na značaju, a u budućnosti će ova tema biti još interesantnija: šta se dešava sa baterijama, koje su tokom redovnog korišćenja izgubile svoju moć da zadrže dovoljno energije kako bi i dalje bile podesne za skladištenje struje za potrebe električnih vozila? BMW je dao dobar primer. U svojim postrojenjima koja su locirana u Lajpcigu, proizvođač je napravio svojevrsno skladište – farmu korišćenih baterija. Unutar fabričkog kruga, a u neposrednoj blizini proizvodnih postrojenja u kojima se sklapa BMW i3, smeštena je ova svojevrsna farma starih baterijskih jedinica.

Jedan od problema skopčan sa električnim vozilima, svakako je činjenica da je njihova korisnost limitirana dometom koji mogu da postignu sa jednim punjenjem. To znači da baterije moraju da budu odgovarajuće gustine, kako bi zadržale što više energije. Međutim, sa protokom vremena, a i kroz redovnu upotrebu, gustina baterijskih jedinica opada. Kada ćelije, kao integralni delovi baterije, nisu više u stanju da zadrže dovoljnu količinu energije, ili kada automobil jednostavno postane amortizovan u potpunosti, baterije na neki način moraju da budu tretirane.

Ispostavlja se da, čak iako baterija više nije dorasla skladištenju dovoljne količine energije za pokretanje i razumnu autonomiju automobila, to nipošto ne znači da nije u stanju da, ipak zadrži određenu količinu struje. Činjenica je da BMW daje garanciju na baterijsku jedinicu ugrađenu u model i3, u smislu da će ista održati minimalno 70% svojih originalnih moći u trajanju od osam godina od momenta isporuke. Desi li se suprotno, davalac garancije BMW, zameniće spornu bateriju.

Da se zabavimo malo matematikom: 70% od baterijskog kapaciteta u rasponu od 22 do 33 kWh (kojim raspolaže i3), i dalje predstavlja pristojan “magacinski prostor” za deponovanje električne energije. E sad, ono čime BMW oduševljava, je način na koji se za primarnu namenu amortizovane baterije koriste. Proizvodna postrojenja u Lajpcigu su okružena vetrenjačama, a električna energija koja se na taj način proizvede, deponuje se, pogađate, upravo u ćelijama baterija o kojima pričamo. Uskladištena električna energija se koristi u situacijama kada je potrebna za nesmetani rad postrojenja, ili za isporuku elektroenergetskoj mreži Nemačke, u periodima visokog opterećenja sistema. U suprotnim okolnostima, opet nema problema. Kada proizvodnja struje premašuje trenutne potrebe, sav višak se deponuje u kapacitete farme baterija da bi bio iskorišćen čim se ukaže potreba.

Farma baterija u Lajpcigu ima smeštajne kapacitete za 700 korišćenih BMW i3 jedinica, iako, trenutno lageruje količinu od ukupno 500 komada novih i donekle amortizovanih. Razlog neiskorišćenih kapaciteta treba tražiti, u prvom redu, u činjenici da je i3 relativno nov model i da je ogromna većina vozila još uvek na drumovima, opremljena setovima baterija iz prve ugradnje.

“Da se pozabavimo malo matematikom: kapacitet kojim raspolažu 700 baterija koje koristi BMW i3, dovoljne su da ovaj elektromobil pređe ukupno oko 100.000 kilometara. Još nešto, farma baterija je inteligentno projektovana, odnosno na način koji omogućava dalje širenje kapaciteta, ali i smeštaj novih i nadolazećih generacija baterija. Dakle, farma baterija je “otporna” na očekivani budući tehnološki progres.” – navodi Joakim Koling, rukovodilac odeljenja za energetske usluge BMW grupe.

Proizvođači električnih vozila još uvek nisu postigli sveopštu saglasnost u pogledu tretmana baterijskih jedinica, nakon što one izgube karakteristike koje ih čine prikladnim za osnovnu namenu. Kompanija Tesla, na primer, iako ima nekoliko aktivnih projekata koji uključuju farme baterija, ne služi se korišćenim, već potpuno novim baterijskim jedinicama. One koje su pri kraju životnog veka se recikliraju uz ekstrakciju što je moguće veće količine retkih materijala iz prirode, a koji su ključni u proizvodnji novih baterija.

Da se vratimo još na trenutak na Lajpcig. Proizvodna postrojenja su projektovana tako da se i utrošak energije potrebne za zagrevanje kompleksa, minimizuje. Ovo je postignuto postavljanjem staklenih panela na način koji maksimizira efekat solarne energije, pa se deo toplote generiše iz atmosfere. Pored toga, ovo BMW postrojenje uopšte ne koristi nijednu drugu, izuzev energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Iako smo ove činjenice, uglavnom poznavali, kroz pripreme za testiranje BMW i3, kao i BMW i8, uvek se iznova oduševimo. Jedino ovakve vesti i prilozi, mogu da nas učine subjektivnim u odnosu na nekog proizvođača.

BMW bravo!

Izvor: Slashgear.com

(414)