Dečije ruke u funkciji automobilske industrije

Juče nafta, sutra kobalt. Koliko smo samo čitali o visokorazvijenoj svesti viđenih ljudi sa zapada, kako iz oblasti demokratije, tako i politike, biznisa i naravno automobilske industrije. Koliko samo priča o globalnom zagrevanju, o redukciji štetnih emisija i njihovom svođenju na nulti nivo.

Kobalt je jedna od najvažnijih sirovina u proizvodnji modernih litijum jonskih baterijskih jedinica, mada svrsi mogu da posluže i nikl i mangan. Važnost kobalta je posledično od predodređujućeg uticaja na mogućnosti proizvođača automobila da ispune svoje planove i obećanja data javnosti, u pogledu obima proizvodnje automobila sa, kako oni to vole da kažu, nultom emisijom, što ne može biti dalje od istine. Svesni toga, mnogi proizvođači se trude da obezbede stabilan, i spram planova proizvodnje, upodobljen nivo isporuka kobalta, u budućnosti. Kompanija Tesla je tokom 2015. godine, već sklopila višegodišnje ugovore o istraživanju polja koja su potencijalno bogata litijumom a nalaze se u severnoj Nevadi i Meksiku. Sada je aktuelan tender, ili poziv za dostavljanje ponuda za isporuke kobalta u narednih deset godina, raspisan od strane Volkswagen grupe. Među tenderskim uslovima se navodi i projektovana fiksna cena kobalta za taj period, za koji je očigledno da će biti okarkterisan konstantnim rastom cene, uslovljenim velikim porastom tražnje.

Kada se u obzir uzmu planovi VW grupe, koji se na sva zvona najavljuju, posebno odslikavajući pokajnički efekat dizelgejta, onda se lako izračuna da je vrednost nabavke (prema sadašnjoj ceni kobalta od 26 američkih dolara za funtu) kobalta do 2030. godine, u nivou od oko 50 milijardi evra. Znači, kobalt polako postaje zlata vredan.

Blizu 60% ukupne svetske proizvodnje kobalta se odigrava u Demokratskoj Republici Kongo, a ostatak se odnosi na Kanadu, Kinu, Rusiju, Australiju i još jednu afričku državu, Zambiju. Prema podacima kojima raspolaže UNICEF i Amnesty International, oko 40 hiljada dece, koja često nisu još ni zašli u tinejdž doba, intenzivno rade na iskopinama, a njihove ruke u proseku izvuku 20 do 40 kilograma korisne supstance, na dan. Da li treba da vam kažemo da na njihovim radnim mestima pravila zaštite ne važe, a da je sam kobalt potencijalno veoma štetan po zdravlje ljudi. Dnevna naknada koju mališani ostvaruju je 1-2 američka dolara. S druge strane, zreli ljudi, top menadžeri vodećih automobilskih grupacija zarađuju više od 20 hiljada američkih dolara dnevno, odnosno i više od 8 miliona evra godišnje.

Naravno da za ovo odgovornima ne smatramo uspešne lidere. Pa poznato je da je kompanija Tesla sklopila ugovore o superbrzim punjačima samo sa kompanijama koje električnu energiju proizvode iz obnovljivih izvora, a jasno je i da je VW grupa kao tenderski uslov navela upravo činjenicu da će u razmatranje biti uzeti samo ponuđači koji ne eksploatišu decu.

Nije jasno samo kako Tesla misli da se tolika flota njihovih automobila napaja iz obnovljivih izvora ekskluzivno, a ne kao rezultat procesa sagorevanja uglja koji generiše više od 50% proizvodnje električne energije, niti je jasno kako to VW grupa misli da proverava način proizvodnje kobalta i od koga misli da ga nabavlja ukoliko je oko 60% istog proizvedeno u DR Kongo.

Ono što je ipak kristalno jasno, odnosi se na komentare tipa: naftni lobi ponovo plaća ovakve članke.

Zvezdan Božinović

Naslovna fotografija: Schalk van Zuydam

(2349)