Svi putevi budućnosti kreću iz Kine

Postoje mnoge teorije o pogledu najefikasnijeg oružja kojim je moguće kontrolisati planetarna dešavanja. Počev od onih trivijalnih, ali veoma opasnih, koje u poslednje vreme intenzivno demonstrira Severna Koreja, preko tvrdnje da je kontrola informacija i kreiranje javnog mnjenja najmoćniji alat, pa sve do verovanja da je kontrola nad svetskim finansijskim tokovima garant liderstva.

Sve to zajedno posmatrano, ne nosi delić moći u odnosu na momentalno preimućstvo koje u svim oblastima donosi, korišćenje, odnosno efikasna eksploatacija obnovljivih izvora energije.

U automobilskom svetu to znači sledeće. Moguće je promovisati, nametnuti i forsirati elektromobile kao ekološki prihvatljiv koncept budućnosti transporta. Međutim, u okolnostima u kojima se električna energija za tradicionalne industrijske i porodične potrebe proizvodi sagorevanjem uglja, uz tužne ekološke konsekvence, nemoguće je da koncept elektromobilnosti i opstane, bez redirekcije sa uglja ka obnovljivim izvorima energije.

U brojnim polemikama i diskusijama, koje na našem Facebook profilu, vode pobornici i mnogobrojniji ogorčenici električne energije kao pogonskog goriva za automobile sutrašnjice, dominira jedan utisak. On se naravno odnosi na euforiju zaljubljenika u automobile koji više liče na belu tehniku, povodom impozantnih pomaka u pogledu narastajuće autonomije ovakvih vozila, a potom i brzine, kao i načina punjenja. Verovatno ste već i čitali o mogućnosti bežičnog punjenja baterija u elektromobilima. Međutim, kada se diskusija dovede na polje ekološkog licemerja, tu diskusija zamire.

Verovali ili ne, Kinezi su ti od kojih najviše zavisi budućnost sveta. Evo obrazloženja.

Kineske vlasti su početkom 2017. godine obelodanile plan prema kojem bi u naredne tri godine investirali neverovatnih 360 milijardi američkih dolara u obnovljive izvore energije. Pored toga, plan uključuje gašenje 85 termoelektrana.  Pored toga, objavljeno je i da su svi planovi vezani za energetsku efikasnost, štetne ugljenične emisije, kao i udeo čistih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, već prevaziđeni. Nacionalno telo koje se bavi energetskim pitanjima (National Energy Administration) je tokom jula izašlo sa daljim merama koje bi dovele do smanjenja zavisnosti nacionalne ekonomije, od fosilnih goriva, posebno uglja.

Naveli smo samo posledenje pokazatelje sve jasnije činjenice da Kina postaje globalni lider na polju energetske transformacije, odnosno da se najbolje snalazi u eri radikalnih tehnoloških promena. Međutim, nisu samo izvori obnovljive energije i istiskivanje uglja iz upotrebe, oblasti u kojoj Kinezi napreduju i u koje ulažu ogromna sredstva. Podaci pokazuju da je udeo u svetskoj potražnji energije, koji se odnosi na Kinu, u daljem porastu. To znači da ekonomija Kine i dalje raste, posebno u sektoru usluga i potrošnih dobara.

Sa druge strane, dolazi do globalnog pada tražnje energenata, a čiji uzroci leže u povećanoj energetskoj efikasnosti u rezidencijalnim, industrijskim i komercijalnim zgradama, kao i smanjenoj tražnji u sektoru transporta. Svi ovi trendovi usporavaju svetsku tražnju za energentima, potvrđuju i istarživanja Mekinzi globalnog instituta (McKinsey Global Institute-MGI). Ukoliko se trend brzog usvajanja novih tehnologija nastavi, nivo produktivnosti korišćenja energetskih izvora, u naredne dve decenije, bi mogao da se poveća za 40 – 70%.

Dalje prognoze su prilično potkrepljene, i dodatno sugerišu ka tome da Kina postaje svetski lider. Iako je stopa rasta tražnje energenata u usporavanju, kineski udeo u toj tražnji bi do 2035. godine porastao sa sadašnjih 23% na 28%, dok bi američki udeo opao sa današnjih 16% na svega 12%:

Na ovom polju je već postignut značajan napredak u Kini. Iako se kineska ekonomija na listi najuspešnijih probila za 18 mesta, porast tražnje za energentima je podigao na lestvici, za samo pet mesta. Sve ovo u zadnjih dvadeset godina prethodnog veka. Prema podacima Svetske banke, ovo je za posledicu imalo smanjenje energetskog intenziteta u pojedinačnom segmentu bruto društvenog proizvoda Kine za 70%.

U svom trinaestom po redu, petogodišnjem planu, kineska vlada je zacrtala za cilj dalje smanjenje energetskog intenziteta za 15%,. Za sada se sve odigrava u skladu sa željama kineskih vlasti, pa je premijer obavestio poslanike u parlamentu, kako je samo tokom prethodne godine smanjen energetski intenzitet za dodatnih 5%.

Glavni uzrok ovakvog razvoja događaja su upravo obnovljivi izvori energije. Sa realnom željom da postanu svetski lideri u ovoj oblasti, Kinezi već ulažu po 100 milijardi dolara za dalje proboje samo na teritoriji lokalnih obnovljivih izvora, i to na godišnjoj osnovi. Čisto da se bolje razume: to je duplo više od onog što SAD ulažu, čak više od kumulativnog ulaganja zemalja Evropske unije i SAD.

Pored toga, još dodatne 32 milijarde dolara se ulažu u obnovljive izvore energije, van granica Kine, što je više nego investicija bilo koje druge države. Sledstveno tome, i kineske kompanije su vodeće u lancu korišćenja i istraživanja obnovljivih izvora energije. Kineska državna Grid Corporation planira da razvije energetsku mrežu za prenos energije stvorene korišćenjem energije vetra i Sunca, i to sa svih meridijana. Procene su da kineski proizvođači imaju bolje predispozicije za 20% u odnosu na američke konkurente u proizvodnji solarnih panela, prevashodno zbog ekonomije obima i naprednije organizovanog lanca nabavke. Što se tiče proizvodnje turbina za iskorišćenje energije vetra, kineski proizvođači smanjuju i tu nekadašnji ogromni zaostatak za konkurencijom, uspevajući da podmire više od 90% potreba lokalnog tržišta. Koliki je to pomak, najbolje govori činjenica da je svega 25% ovih potreba bilo pokriveno domaćom proizvodnjom, samo petnaest godina ranije.

Sve ove analize i proizilazeći trendovi nedvosmisleno ukazuju na to da će Kina biti i izvor i ušće, odnosno da će glavna tražnja za energentima, kao i najsavremenija tehnologija ove oblasti dolaziti upravo iz Kine. Ovo dalje implicira neprikosnovenu svetsku lidersku poziciju ove azijske države. Kineska iskustva u ovoj oblasti mogu puno da pomognu i zemljama u razvoju. A ovakav obim investicija u obnovljive izvore, kako u samoj Kini, tako i širom planete, dovešće do novih tehnološki izuma, i posledično do smanjenih troškova za potrošače, širom planete.

Ipak, puno izazova na ovom putu očekuje Kinu. Nije lako transformisati energetsku tražnju iz dominantne potrebe za ugljem ka obnovljivim izvorima. Privreda je i dalje veoma zavisna od ovog fosilnog goriva a za prelaz na prirodni gas i obnovljive izvore, biće potrebna ogromna sredstva. Pored toga, izgradnja vetroparkova i solarnih panela je uslovila i brojna unapređenja elektromreže. Kineski proizvođači osećaju veliki i narastajući pritisak ka smanjenju rashoda i unapređenju efikasnosti kako bi nadoknadili smanjenu tražnju na globalnom nivou.

Uprkos ovim preprekama, tehnološke inovacije bi trebalo da pomognu kineskim proizvođačima da unaprede proizvodni proces i donesu uštede potrošačima. Prema pominjanom MGI, do 2035. godine, promene u odnosu ponuda/tražnja za osnovnim sirovinama, mogle bi da dovedu da ušteda u ogromnim iznosima od 900 milijardi do 1,6 biliona američkih dolara.

Ove pretpostavke neće zavisiti samo od brzine usvajanja novih tehnologija, već i od odluka vodećih svetskih kompanija u pogledu primene novih tehnoloških rešenja.

Da ćemo se voziti automobilima opremljenim tehnologijama autonomne vožnje, to je sasvim sigurno. Ali, da li će ovi automobili biti pokretani električnom, ili nekom drugom energijom, iznad svega, zavisiće od Kine.

Zvezdan Božinović

(303)