Na ovonedeljnom Pebble Beach Concours d’Elegance, elitnoj manifestaciji koja se održava jednom godišnje, Aston Martin DBR1 iz 1956. godine je ponuđen na prodaju za neverovatnih 20 miliona američkih dolara. Odmah iza njega, za one sa skromnijim budžetom, na prodaju je bio i Porsche, vršnjak srca redakcije Auto Republike (1970. godište). Za razliku od nas dvojice, ovaj Porsche je vrednovan na sumu od svega 16 miliona američkih dolara. Sve u svemu, očekivanja organizatora su da će ovaj događaj omogućiti da se na jednom mestu okrene neverovatnih 290 miliona američkih dolara.
Projekcije su ipak, za 14% niže od prošlogodišnjih rezultata. Hagerty Blue Chip Index je pokatelj koji pokazuje tržišnu atraktivnost 25 najtraženijih klasičnih automobila u periodu nakon Drugog svetskog rata. Prema tom pokazatelju, u drugoj polovini 2016. godine, došlo je do pada ovog indeksa za 1%, nakon više nego udvostručujućeg trenda u poslednjih pet godina. Jedini automobili kojima je vrednost u tom periodu porasla, a gledajući ovaj pokazatelj, su Bentley S1 Continental, nekoliko modela Shelbyja, i Porsche Speedstera. Tržišna vrednost Ferrarija je opala za 2% u proseku, i to u periodu od januara do danas.
Za razliku od Hagerty Blue Chip Indexa, indeks koji pokazuje vrednost klasičnih kolekcionarskih automobila na severnoameričkom tržištu pokazje pad u poslednje dve godine.
Jedan od ključnih razloga za usporavanje rasta tržišta kolekcionarskih automobila je svakako i politika koju vode američke Federalne rezerve. Kao centralna banka koja određuje referentne kamatne stope, relativna vrednost rizičnih investicija je u padu kao rezultat povraćaja sredstava koji ulažu u ziheraške opcije na tržištu, odnosno one sa malim ali sigurnijim prinosom. U ovakve investicije, odnosno glavni primer investicionog ulaganja u potpuno sigurnu imovinu, sa ekstremno malim prinosom, se uvek ubrajaju obveznice američkog trezora, čija je vrednost u porastu. Donedevno ofanzivno sprovođena politika američke centralne banke upumpavanja gotovine iliti svežeg novca u privredu, a sa ciljem prevazilaženja globalne ekonomske krize, dovela je i do povećane likvidnosti u ekonomiji, i posledično do odliva značajnih iznosa za kupovinu kolekcionarskih automobila, i ostalih veoma luksuznih i egzotičnih artikala. Oldtajmeri ne samo da predstavljaju radost u vožnji, već i izgledaju predivno, a pored toga su i smatrani investicionim ulaganjem, a ne troškom. Evo primera za Ferrari 365 iz 1972. godine, koji je u avgustu prodat za tri puta veću cenu nego što je plaćen tokom 2008. godine. Međutim, ulaganja u oldtajmere, u osnovi sadrže veliku dozu rizika i neizvestnosti. Često i faktor sreće igra važnu ulogu, posebno u pogledu procene iznosa koji je razumno izdvojiti za konkretan primerak. Slično kao i za umetnička dela, zar ne?
Ako kojim slučajem imate višak gotovine, i planirate da je uložite u kupovinu nekog klasik starinskog automobila, Bloomberg savetuje striktno izbegavanje američkih brendova.
(518)
Ja prvi volim oldtajmere, najviše deo kasnih 60-ih i cele 70-te kada je predstavljen jedan broj automobila koji mi se najviše dopadaju. Nisam toliko za klasične predratne i posleratne jer želim da koristim te automobile redovno, vikendom, za poneko putovanje. Ne kapiram ljude koji uzmu klasik ili oldtajmer da bi bio u garaži. Meni to nije investicija već zadovoljstvo posedovanja i vožnje. Nešto kao Jay Leno, samo bez para. Šteta što je kod nas većina dobrih primeraka propala jer su završili kao kokošinjci ili ostava za drva. A ono što je ostalo je precenjena trulež. Pogledao sam dosta emisija US… Pročitaj više »