Nemačka kancelarka, Angela Merkel, krenula je u predizbornu kampanju u subotu, i to napadom na funkcionere iz automobilske industrije, vršeći pritisak na njih da teže inovacijama da bi se zadržala radna mesta i povratilo poverenje izgubljeno dizel skandalom.
Merkelova je daleko ispred svojih rivala po anketama ali je oprezna što se tiče situacije među svojim pristalicama. Ona planira 50 mitinga u gradovima širom Nemačke do 24. septembra, kada se održavaju nacionalni izbori.
Njena konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) gradi platformu na ekonomskoj stabilnosti. Merkelova je odmah na početku bila oštra prema vodećim ljudima u automobilskoj industriji, optuživši ih da uništavaju taj sektor, koji je ujedno najveći nemački izvoznik u okviru kojeg radi 800.000 ljudi.
„Veliki deo automobilske industrije je prokockao ogromno poverenje“, rekla je kancelarka na mitingu u Dortmundu, što se čini da nije slučajnost, jer je srce Rurske oblasti bilo centar nemačkog „ekonomskog čuda“ posle II svetskog rata, da bi u međuvremenu sve bilo zapušteno i otišlo u zaborav.
„Ovo je poverenje koje jedino automobilska industrija može da povrati. Kada kažem „industrija“, to se odnosi na lidere kompanija“, dodala je ona i izazvala salve aplauza.
Sa pritiskom na čelnike automobilske industrije, Merkelova pokušava da motiviše taj industrijski sektor da se više posveti inovacijama i pokrene zamah ka ostvarivanju bolje socijalne pravde u Nemačkoj u odnosu na glavnog rivala, Martina Šulca iz Socijal-demokratske partije koja naginje levici.
Nemačka je uživala u solidnom ekonomskom rastu od kada je Merkelova došla na poziciju u novembru 2005. i dovela nezaposlenost do rekordno niskog nivoa. Ipak, mnogo ljudi i dalje ima male plate uz vladajući osećaj zapostavljenosti u globalizovanoj ekonomiji koja stvara sve veći jaz između bogatih i siromašnih.
Taj osećaj nepravde i ekonomskog nezadovoljstva je samo pogoršan priznanjem Volkswagen grupe u vezi sa varanjem na testovima emisije štetnih gasova dizel automobila.
Ranije ovog meseca, nemački političari i vodeći ljudi proizvođača automobila su se složili da se ažurira softver na 5,3 miliona dizel automobila da bi se smanjilo zagađenje i popravila reputacija.
Međutim, mnogi političari u Nemačkoj smatraju da kompanije neće uložiti dovoljno sredstava u novu tehnologiju i infrastrukturu.
Ušavši u debatu, premijer iz Partije zelenih, branio je dizel tehnologiju na vrhuncu krize, rekavši da je neophodno prelazno rešenje na putu ka elektrifikaciji automobila.
Vinfrid Krečman, premijer Baden-Virtemberga, doma Daimlera, Porschea i Roberta Boscha, rekao je da je dizel tehnologija čista, i da je pomogla redukciji emisiji ugljen-dioksida, glavnog krivca za globalno zagrevanje.
Kvote za električne automobile
Merkelova je odbacila Šulcov predlog da se uvedu kvote za električne automobile u Evropi.
„Mislim da kvote za električne automobile, za ovu tehnologiju, nisu dobro razmotrene“, rekla je ona na mitingu DCU. „U tom slučaju ćemo voditi maratonske pregovore u Evropi. Šta ukoliko ne dođe do slaganja?“
Umesto toga, Merkelova je pozvala na strategiju šire slike, u smislu pomaganja automobilskoj industriji pri tranziciji ka proizvodnji električnih automobila. „Nama su neophodne inovacije, i to odmah“, rekla je ona. „Gde kompanije ne mogu da se snađu same, vlada mora da se zauzme za njih i pomogne im.“
Vlada Merkelove je došla pod rastući pritisak jer nije uradila dovoljno da se reši zagađivanje izazvano vozilima, kao i zbog suviše bliskih odnosa sa moćnim proizvođačima. Ona je u mnogo navrata bila protiv demonizovanja dizel motora.
„Nama su potrebni dizel automobili, nama su potrebni benzinski automobili, ali isto tako treba brže da ostvarimo tranziciju ka novim tehnologijama“, rekla je ona.
Njeni konzervativci su obećali kresanje poreza od nekih 15 milijardi evra godišnje, kao i povećano ulaganje u infrastrukturu, odbranu i bezbednost.
Očekuje se da će Merkelova i CDU dobiti još jedan mandat, mada je po istraživanju Infratest dimapa njena popularnost pala za 10 procentnih poena na 59 odsto. Međutim, čini se da ona nema čega da se plaši jer je Šulcova popularnost pala na 33 odsto.
(241)
