KIA Sportage 1,7 CRDi 103 kW 2WD – Sve bliže proseku

Malo posle predstavljanja očinskog i nedavnog testiranog Hyundai Tucsona, dileme u pogledu toga kako će izgledati naredna (četvrta) generacija Kije Sportage, su razrešene. Prve reakcije javnosti su bile neuravnotežene – od teškog razočaranja do kompletnog oduševljenja.

Dizajn i funkcionalnost

Prašina se slegla, model je u ponudi i na drumovima oko godinu i po dana, i jasno je da mesta nema za neodmerene reakcije u bilo kom pravcu, na temu dizajna. GT- Line dodaci, doduše, od umereno prijatno dizajniranog automobila čine veoma poželjnu igračku, odnosno kritično doprinose odličnom vizuelnom utisku. Sve je skockano na pravi način: maska hladnjaka, imitacija hroma na odbojnicima, ručicama za otvaranje vrata, čak je i lajsna koja spaja zadnje svetlosne grupe izrađena u maniru nemačkih skupocenih automobila. Na estetskim osnovama, kritikovana svetla za maglu, smeštena u donjem uglu prednjeg branika, u formi četri izdvojena iluminaciona identiteta, nama su se dopala, za razliku od većine auditorijuma. Kod dizajna spoljašnosti, primetne su i bočne linije koje su, čini se na oko, potpuno istovetne sa prethodnikom, kao i veoma sličan zadnji deo automobila (izuzev pomenutih svetlosnih grupa).

Povećanje od 3 centimetra međuosovinskog rastojanja se teško primeti, gledano izvana, dok je unutrašnjost Sportagea i u prethodnoj generaciji bila vanserijska u pogledu zapremine i ukupne upotrebljivosti (i najbolja, odnosno jedna od retkih dobrih osobina). Kvalitet ugrađenih materijala je značajno bolji u odnosu na prethodnu generaciju. Dok je ovo Tucsonu nedostatak, kod Sportagea bi lako moglo da se nametne kao adut. Završna obrada je na sasvim solidnom nivou i tu je pomak najmanji u odnosu na nasleđenu verziju. Kakva čuda su načinili GT-Line dodaci na eksterijeru, slična čuda čine i u kabini. Efektno, s donje strane sputani odnosno zasečeni volan, perforirana koža, kako na njemu tako i na sedištima, i puno detalja koji imitiraju kvalitet i plemenitije materijale. Znatno, zaista znatno bolje nego ranije.

Pogled na centralni greben evocira misli ka uspravnoj postavci tog segmenta, viđenim kroz kreaciju Toyotinih dizajnera. Verzija Sportagea koja je na testu, ne može da se podvede pod ponude uokvirene tipskim paketima opreme, već predstavlja neku hibridnu verziju, koja je ekstra uobličena. Nije poenta u ovom pasusu na opremi, već na lakoći upotrebe iste, uprkos nešto većem broju prekidača na donjem panelu. Ne znam ima li to veze sa time što je prethodna generacija Sportagea istrpela autora 28 hiljada kilometara, to jest, iskrenije rečeno – potpuno obrnuto, ili je jednostavno lepo posloženo. Uglavnom, snalaženje za upravljačem je lagodno.

Pozicija sedenja, opet u odnosu na prethodnika, čini se nešto niža, dok su sedišta elektropodesiva i primerena po svakom kriterijumu. Atmosfera u kabini je veoma prijatna, a između ostalog navedenog, i zbog, da ga tako nazovemo „polukabriolet efekat“ panorama krova, površine „pola Rusije“. Prtljažni prostor bi bio još iskoristiviji i glomazniji da je poklopac koji sakriva rezervni točak spušten niže, a ne desetak centimetara iznad točka, umanjujući time iskoristivu zapreminu. Tako to izgleda kada se neka glupa ideja, poput duplog dna prtljažnika, rasprostrani u celoj industriji.

Pogonski sklopovi i vozna dinamika

Četiri agregata u kombinaciji sa tri tipa transmisije su zadužena za pogon palete Sportagea. Počev od agregata konstruisanog u vreme mojih studentskih dana (pred kraj prošlog veka) 1,6 GDi, preko modernijeg 1,6 T-GDi, pa do 1,7 CRDi (u verzijama sa 115 I testiranih 141 ks) I 2,0-litarskog dizela. Turbo benzinski, kao i svi ostali agregati u GT-Line liniji, su upareni sa sedmostepenom automatskom transmisijom sa dvostrukom spojnicom (što je tehnologija u izumiranju prema BMW-u, dok je VW na primer i dalje razvija) , a dostupni su i manuelni menjači kod slabijih agregata, odnosno šestostepeni sa konvertorom obrtnog momenta, kod ostatka palete.

Ako ste u stanju da vizualizujete jabuku u plastičnoj posudi od 50 litara (u kojoj obično kiselimo kupus za kratke zimske dane), onda vam je jasan osećaj povodom pogleda na smeštaj „motor“-čića u prostoru ispod haube. Ali, utisak u vožnji, nikada ne bi otkrio skromnu zapreminu agregata. Ipak, razlika u odnosu na isti agregat (ali manje izlazne snage) u testiranom Tucsonu, ne deluje značajno. Hoću da kažem, da je za razumnog čoveka, I taj od 115 ks sasvim korektan, dok ovde imamo još malo dodatnih aduta, u trenucima internog disbalansa, za žustrije startove i nešto bolja međuubrzanja. Ipak, pretenciozno zvuči, i u realnosti funkcioniše, taster Sport, koji bi trebalo da uzrokuje priliv testosterona. Od svega, trunku bolji odziv na gas, motor bučan poput uzbuđene dame pred kritične, slatke i poentirajuće trenutke, a upravljač neprijatno težak. Zaista, pretenciozno i bespotrebno. Pa pobogu, niste ugradili šestocilindraš.

Zvučna izolacija je po opštim ocenama odlična, a ja sam stekao, malo lošiji utisak. U vožnji na autoputu, primetna je umerena osetljivost na bočni vetar. Preglednost je ostala neizmenjena, odnosno jedva prosečna ali su zato udobnost, amortizovanje putnih neravnina, ponašanje u krivinama kao i upravljanje, uz kočnice,  sada mnogo bolje. Uostalom, da pomenem neizbežni Tucson ponovo. Sve što smo povodom vozne dinamike (a i šire) izneli za taj automobil, važi i za ovde testirani Sportage. I ne čudi: ista (drastično unapređena, platforma), karoserija skoro 50% kruća i još dosta toga. Izuzetak predstavlja, već pomenuti nešto snažniji agregat, kao i sedemostepena transmisija. Njene reakcije i delovanje, su u poređenju sa alternativom, veoma pozitivne po raspoloženje i zadovoljstvo, kako vozača, tako i agregata. Pride, i u odnosu na većinu mejnstrim konkurencije, ne zaostaje ni po jednom osnovu. Naš Sportage je trošio 7,6 litara na testu, što nije rezultat za pohvalu, ali je opet drastično manje u odnosu na najsnažniji dvolitarski dizel iz prethodne generacije (koji se i ovde, blago unapređen, koristi), odnosno, od 9,8 litara na istih 100 kilometara.

Verujte da nije lako pisati test o Leonu nakon Golfa (a zamislite još i A3 i Octaviju u test matrici), a još je teže pisati o Sportageu nakon testa Tucsona, jer dok germanski majstori prodaju iste čokolade u različitom pakovanju i pristup kupcima fino profilišu, dotle ovde južnokorejska grupa ima potpuno strateški problem, kako napraviti (inače nepostojeću ili jedva postojeću) razliku između očinskog Hyundai i brenda u razvoju Kia.

Kada već pomenusmo Golfa, da prenesem i jedan grafit sa rakovačkih ulica: „Svet je otišao dođavola, Nemci neće da ratuju a crnci igraju golf“. Nije ovde veza identično ime automobila i sporta, već činjenica da Golf ima instalirane Hankook pneumatike dok je naš Sportage u Continental (19-inča) obući. Globalizacija ili šta već, ali svet je zaista otišao dođavola. Ova tvrdnja je propraćena jednim zvonkim smajlijem, svakako.

Dodatna oprema i cena

Paket opreme (uz već pobrojanu) instaliran na ovaj veoma simpatičan crveni automobil je bogat: nadzor mrtvog ugla, preventivno kočenje, održavanje saobraćajne trake, navigacioni uređaj, čak i dugme za zatvaranje prtljažnika… Testirani model košta oko 32.000 evra (uz uračunat „akcijski“ popust – za vozila na lageru) dok je u paketu Ex Fresh, koji je po proceni uvoznika najbolja kupovina: 25.090 evra.

Zaključak

Kia Sportage ubrzano sustiže renomiranu evropsku i japansku konkurenciju, i u nekoj narednoj generaciji će sigurno i dostići, ako budu uporni i srećni. Iako je u poslednjih desetak godina, bila poplava vesti i testova kako je (posebno) Kia već nadmašila čak i premijum takmace, to je bilo toliko daleko od istine. Sada, sa ovom generacijom, razlika je zaista značajno manja. Ovaj automobil jeste za preporuku.

Pa da li ga preporučujemo? Koliko razumemo uvoznika, stvari se pomeraju nabolje: nema više sitnih slova kod garantnih uslova, odnosno važi pravilo „bumper to bumper“; deo troškova kamata finansira uvoznik (ali to i dalje nije beskamatno finansiranje kako se promoviše). Doduše, i dalje traje politika „akcijskih“ cena koje su često i po blizu 20% niže od nazovi redovnih, i dalje važi, „First Minute“ predsajamska ekstra ponuda, koja je važila i znatno pre sajma, baš kao i danas; a u testovima Kia vozila, koji su preuzeti iz blagonaklonih medija, uklonjeno je i ono malo prezentovanih nedostataka.

Poenta: jedva čekamo da ga preporučimo, što podrazumeva dalja unapređenja u smislu tehnološkog napretka, a posebno moralnosti predstavljanja ponude, kao i da se ta ista ponuda cenovno pozicionira adekvatno spram upotrebne vrednosti, jer zaista smatramo da je žestoko neumesno da testirani Sportage sa akcijskom cenom košta skoro 20% više od redovne cene testiranog Renault Kadjara Iconic (inače postavljenog na Nissanovu platformu), koji je po svemu, a prema utisku autora, zreliji proizvod i bolji automobil.

Ipak, Kia iz godine u godinu, sve je bliža premijum segmentu. Mislimo na cenu, naravno.

Tekst: Zvezdan Božinović

Foto: Ružica Majkić & Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	Ponuda prostora i varijabilnost; dizajn eksterijera, oprema
	Loše strane:
	Potrošnja i cena

Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 8	Ukupno 8
Enterijer: 8
Kvalitet izrade
Karoserija: 8	Ukupno 8
Kabina: 8
Praktičnost
Karoserija: 9	Ukupno 9
Kabina: 9
Komfor
Napred: 8	Ukupno 8
Pozadi: 8
Vozne osobine
Upravljivost: 8	Ukupno 8
Performanse: 8
Šasija
Ogibljenje: 8	Ukupno 7,5
Kočnice: 7
Motor
Performanse: 8	Ukupno 7,5
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 8	Ukupno 8
Efikasnost: 8
Cena
Prihvatljivost: 7
Ocena: 7,89

(5507)