Čovek i automobil: Audi S8

Požuda, prolazna strast ili ljubav mog života?

Ne očekujte u ovom tekstu objektivnost, nju tražite u tehničkim specifikacijama, u desetinki više ili manje pri ubrzavanju do 100 ili 200 km/h, ovaj esej je subjektivan. Subjektivniji od bilo čega, od zaljubljenog gimnazijalca, od naših političara, od Džeremija Klarksona lično.

Takođe neću previše tehnički da detaljišem. O svim generacijama Audija S8 i njihovim tehničkim karakteristikama i voznim performansama se ionako sve zna. Takođe neću da za generacije S8 koristim suvoparne oznake D2, D3, D4, niti TYP4E i slično, jer ovo nije konfekcijski automobilčić, ovo je priča o „kralju automobila“. Kao što se ne opisuje hemijski sastav pojedinih uljanih boja kada se govori o remek delima El Greka ili možda Vlade Veličkovića, tako ću ovde i sada da vam pričam o emotivnom odnosu Audija S8 i mene.

Slika 1: Januar 1999. godine. Mračna sala „Merilin Monro“ tada novootvorenog bioskopa Tuckwood Cineplex. Uspeo sam da svoju tadašnju devojku nateram da mi pravi društvo na beogradskoj premijeri filma „Ronin“, koji nju, naravno, uopšte nije interesovao.

Tada smo se prvi put sreli. Ne ona i ja, već Audi S8 i ja. I pored odlično osmišljene priče, izvanredne glumačke ekipe i vrhunske fotografije, moram da priznam da se meni od tog momenta sve vrtelo oko S8.

Prvo pominjanje tog čarobnog imena bilo je u replici u kojoj Irkinja, poslodavac unajmljene grupe bivših komandosa sa raznih strana, postavlja pitanje svojoj novoj ekipi šta im je sve od opreme potrebno. Jedan od njih na to odgovara: „Something very fast…. The Audi S8.“.

U jednom od sledećih kadrova tim specijalaca je ponovo na okupu, u nekom polumračnom pariskom skladištu. Društvo im pravi, odudarajući u potpunosti od oronulog enterijera prostorije, mračni, a opet blistav, potpuno novi S8. Kasnije, ova zapravo glavna zvezda filma producira živopisnim noćnim ulicama na obali Sene.

Totalni kontrast nastaje kako se radnja filma odvija. Blješteći na mediteranskom suncu, Audi S8 jurca raskošnim ambijentom ulica Nice, ali se ne libi da potpunu nadmoć svog quattro pogona demonstrira i na makadamskim stazicama van asfalta. Ne znam da li sam disao dok sam netremice gledao u njegove osamnaestoinčne šestokrake AVUS točkove, dok se blistavo sunce Azurne obale odbijalo o njegove retrovizore od čistog aluminijuma, i s vremena na vreme odbljesnulo od tačkice na rešetki njegovog hladnjaka. Ta tačkica, znao sam i tada, predstavljala je u stvari malu značku od ispoliranog metala sa samo jednim slovom i jednom brojkom: S8. Tada, izlazeći iz bioskopa u beogradsku noć, bio sam svestan toga da sam se zaljubio, ali ne i toga da ćemo se on i ja još toliko puta sretati.

Slika 2: Samo nekoliko meseci kasnije, bio je opet Beograd i bila je noć, i to je jedino što je bilo isto kao u pređašnjoj epizodi. Bombardovanje Srbije upravo je dostiglo svoj zenit, a ja sam bio neposredno pored nedavno bombardovane zgrade Komande RV i PVO, u centru Zemuna. Ne znam odakle je poticao, jer je bio korišćen za potrebe određenih struktura naše vojske i već je dobio vojne tablice, plave i crvene blinkere u rešetki hladnjaka i plavu rotacionu lampu skrivenu iza vetrobrana. Bio je crn i jako je podsećao na protagonistu iz „Ronina“. Relativno kratko vreme proveli smo zajedno, ali druženje sa jednom od najboljih mašina toga vremena u potpuno nadrealnom okruženju stalnih vazdušnih opasnosti u svakom pogledu podsećalo je na pravu ratnu romansu, u najboljem maniru Hemingvejevog Roberta Džordana.

Viđali smo se, razni Audiji S8 i ja, i u godinama koje su sledile. Kao moćni prsten iz Tolkinove sage, nezaustavljivo me je vukao sebi, mada ne mogu da se otmem utisku da sam i ja, na neki čudan način, uvek privlačio S8. Mogao je da bude diskretno parkiran u šumi luksuznih BMW-a, Mercedesa AMG, Poršea ili luksuznih terenaca, ali uvek mi se u njegovoj blizini uzburkavala krv, čak i pre spoznaje da sam ga upravo video. On je naizgled samo za nijansu drugačiji od ostalih Audija A8, malkice je niži, „utegnutiji“ i ima te famozne značkice napred i nazad i, naravno, retrovizore od legure aluminijuma. Može da stoji okružen brutalno moćnim i eskluzivnim Brabusima, silovitim AMG-ovima, uzbudljivim Alpinama, ili neponovljivim Poršeovim remekdelima, ali on meni uvek deluje kao inteligentna, vrhunski obrazovana ćerka iz neke drevne plemićke kuće, okružena ćerkama novopečenih tajkuna i lepotica bez stila.

Iako bi se moglo reći da je Audi S8 (bio) omiljeno vozilo kako podzemlja tako i službi bezbednosti, gotovo za sve osobe koje poznajem, a da su ga vozile ili bile vožene u njemu, karakteristično je da imaju stila i da su u većoj ili manjoj meri čvrsto vezane za ovaj model.

Da li S8 svom vlasniku donosi zlu kob ili sreću?

Interesantan detalj je da u malopre pomenutom filmu „Ronin“ upravo vozač Audija S8, koji je i vidno bio vezan za svog ljubimca, biva brutalno ubijen. Iako je to naravno fikcija, na neki čudan način, slično se ponekad dešavalo i u stvarnosti. Jedan od najpoznatijih srpskih političkih lidera u poslednjoj deceniji drugog i prvoj deceniji trećeg milenijuma dugo godina posedovao je prelepi, blistavi svetlosrebrni S8. U jednom tragičnom danu, u užasnom događaju na jednoj našoj saobraćajnici, taj S8 je potpuno uništen.  Čovek koji ga je vozio, brat supruge pomenutog lidera, tragično je poginuo na licu mesta. Vlasnik S8 koji je bio suvozač preživeo je ovu tragediju. Ono što ne može da se ne primeti jeste da je posle kraćeg vremena kupio potpuno isti S8 u potpuno istoj srebrnoj nijansi.

Za Audi S8 na našim prostorima vezane su razne više ili manje istinite priče i anegdote, srećom daleko manje mračne i tragične od ove prethodne.

Jedan poznati novosadski politički  lider putovao je Audijem S8 službeno, pod pratnjom, ogromnom brzinom, u momentu kada je na S8 pukla guma. Vozač je uspeo da najpre stabilizuje, zatim uspori i na kraju zaustavi S8 u zaustavnoj traci autoputa. Ovaj političar lično jednom je neformalno izjavio da je takva bezbednost i stabilnost moguća samo kod S8.

Ali kada govorimo o javnim ličnostima, ne postoji nijedan pojedinac koji je do te mere vezan za Audi S8 i čiji je život toliko prepleten sa sudbinom ove sportske limuzine, kao što je slučaj sa jednim novosadskim političkim liderom i funkcionerom. Još kao omladinski politički funkcioner zagrejao se za S8 i tokom svih ovih godina vozio je crvene, bele, trkački zelene, kašmir sive i tegetplave automobile, ali uvek je bio Audi S8 (i koliko se sećam samo jednom crni A8 4.2). Vozio je on i druge modele, ali najkraće koliko je bilo moguće i uvek se vraćao svojoj iskonskoj strasti.

Za njega je vezana i jedna anegdota, kada je zbog neke državne obaveze jurio za Beograd i bio zaustavljen od strane patrole saobraćajne policije. U momentu kada su hteli da mu omoguće da nastavi put bez zadržavanja, primetio je brzinu koju je zabeležio radar. Brzina je iznosila 278 km/h jer je model koji je tada vozio imao fabrički pomereno elektronsko ograničenje sa 250 na 300 km/h. I to je Audi S8!

I tako, priča za pričom, anegdota za anegdotom, i kao što bi rekao Tolkin: „Story became legend. Legend became myth.“

Slika 3: Parking ispred jedne novosadske kafane, dolazim da vidim novi S8 koji je prijatelj kupio. Iako bez razloga, duboko u sebi ubeđen da će biti crn spolja i iznutra, razočarano se zaustavljam pored tako klasičnog tamnoplavog Audija. Razočarenje raste kada konstatujem da je unutrašnjost od neke obične svetlosmeđe kože, bez traga od, na primer, ugljeničnih vlakana ili brušenog aluminijuma. A onda primećujem mali magični S8 bedž, dominantne dvadesetoinčne točkove „obuvene“ u Pirelli P-ZERO NERO gume, četiri polirane izduvne cevi i, naravno, retrovizore od aluminijuma. I stara strast se momentalno budi. Nekoliko minuta kasnije, dok S8 počinje da guta asfalt prema mostu kod Beške, a moćni V10 FSI sa Lambordžinijevim genima nezadrživo podiže obrtaje u beskraj, fatalna privlačnost je opet u svom zenitu.

Blistava budućnost

Dok čekam da me, kao i kod prethodnih generacija, i nova verzija S8 iznenadi i upozna kad se najmanje nadam, sanjarim o nekim mogućim pravcima razvoja narednih generacija. Iako S8 nije ni najmoćnija ni najbrža, a nikako ni najskuplja ni najeskluzivnija sportska limzina na svetu, štaviše odavno nije čak ni „admiralski brod“ u sopstvenoj kući, jer je to mesto po snazi i brutalnosti ugrozio RS6, po eleganciji i eksluzivnosti A8L 6.3 W12, a u određenom smislu preuzima i perspektivni Q8, voleo bih da vidim razvoj aktuelnog S8 u više pravaca. Pre nekoliko godina sanjao sam o S8 sa derivatom motora 6.0 V12 TDI iz trkačkih Audijevih modela, ali ne toliko sputanim kao što je ugrađivan u top modele R8 i Q7, već divljim i neobuzdanim, sa nepomućenim Le Mans genima. Još sjajniji bio bi S8 sa V12 motorom iz Lambordžinija, a zašto ne i sa nekim monstruoznim elektromotorom ili sa W16 zveri iz Bugatija. Pa makar to onda ne bio S8 već recimo RS8! Takav ustupak ne bi mi nimalo teško pao.

Vraćam se još na momenat na zemlju. Najnovija generacija S8 tek čeka na mene i ja na nju. V8 biturbo sa cca. 600 KS na praktično 6000 obrtaja zvuči više nego uzbudljivo, snagom opasno bliskom Mercedesu S65 AMG, čini ime S8 još poželjnijim.

Legendarni T. E. Lorens (Lorens od Arabije) jednom je izjavio: „Rolls-Royce u pustinji vredi više od rubina. Voleo bih da ga imam sa dovoljnom zalihom goriva i guma da mi potraje čitav život.“

Ja nisam toliki megaloman, a nemam ni ambicija da budem nekrunisani kralj Arabije i Bliskog istoka. Ja bih voleo da uvek imam mračni, crni Audi S8 sa dovoljno goriva, guma, motornog ulja i rezervnih delova da mi traje čitavog života.

Jovan Đurić

(1073)