Zanimljivost dana: Bridžit Bardo kao inspiracija za nekoliko modela Ferrarija

Podelite sa prijateljima:

Zvanično, Ferrari 365 GT4 BB iz 1971. godine dobio je sufiks BB od izraza Berlinetta Boxer, što se odnosi na karoseriju i motor. Međutim, u stvarnosti, ove inicijale duguje Bridžit Bardo, kao i još dva kasnija modela. V12 BB, koji zapravo uopšte nije bio pravi „bokser“ motor, nestao je pre trideset godina.

Bridžit Bardo, često nazivana njenim inicijalima BB, preminula je 28. decembra prošle godine u 91. godini života. Tokom filmske karijere šezdesetih godina bila je međunarodna glamur ikona. Njen izraz ženstvenosti bio je jedinstven, a njene obline osvojile su čak i srca dizajnera iz Ferrarija i Pininfarine. Kada su osmislili automobil nove vrste, koji su smatrali neverovatno lepim, nadimak BB dali su mu upravo po francuskoj glumici. U početku rezervisan za prototip, ovaj nadimak zadržan je i na prvom serijskom modelu, kao i na njegovim naslednicima, zahvaljujući maloj igri sa nomenklaturom. Tajna koju je marka iz Maranela otkrila tek mnogo godina kasnije.

Sredinom šezdesetih godina arhitektura sa centralno postavljenim zadnjim motorom već je dokazala efikasnost u sportskim performansama. Jednosedi Formule 1 su je usvojili, a 1966. godine Lamborghini je taj koncept preneo na put sa modelom Miura V12, koji se često smatra prvom superautomobilom. Ferrari je takođe krenuo tim putem, ali opreznije, kroz model Dino 206 GT sa V6 motorom.

Kada je došlo vreme da marka sa propetim konjem obnovi svoj dvanaestocilindarski model, promena pozicije motora postala je neizbežna. Ipak, za Enca Ferarija bilo je teško zamislivo da serijski automobil sa centralnim motorom može imati istu senzualnost kao 365 GTB/4 Daytona, tadašnji GT sa prednjim V12 motorom, prepoznatljiv po dugom poklopcu motora i zaobljenom zadnjem delu. Iako nevoljno, odlučio je da napravi taj iskorak i poverio Pininfarini jasan zadatak: novi GT mora da zadrži šarm prethodnika, uprkos promeni proporcija.

Motor budućeg Ferarijevog GT-a trebalo je da bude pljosnati dvanaestocilindraš izveden iz agregata koji je pokretao bolid 312 B u Formuli 1. Skice Leonarda Fioravantija, tadašnjeg dizajnera u Pininfarini, rezultirale su niskim, kompaktnim, ali elegantnim kupeom. Fina linija karoserije bila je naglašena oblinama blatobrana, dok je crni donji deo (koji ističe konstrukciju u dve školjke) vizuelno olakšavao siluetu.

Uvlačiva prednja svetla dodatno su pojednostavila dizajn, dok su lukovi koji povezuju centralne stubove sa zadnjim delom davali kupeu pseudo-fastbek profil. Fioravanti, kao i dizajneri i karoseristi u Ferrariju, među kojima se isticao Serđo Skajeti, smatrali su automobil toliko lepim da su ga prozvali BB, po Bridžit Bardo.

Ferrari je odlučio da zadrži ovaj nadimak, ali je morao da ga uklopi u tradicionalnu nomenklaturu marke. Na Salonu automobila u Torinu 1971. godine automobil je predstavljen kao 365 GT4 BB: 365 označava zapreminu po cilindru u kubnim centimetrima, GT znači Gran Turismo, a 4 broj bregastih vratila, sve u skladu sa Ferarijevom tradicijom. Prvo slovo B označavalo je Berlinetta, naziv za male sportske kupee, dok je drugo B značilo Boxer, što se odnosilo na tip motora, iako on zapravo to nije bio!

Naime, većina bokser motora ima klipove koji se kreću u suprotnim smerovima, poput pesnica boksera. Međutim, u Ferrarijevom V12 motoru pod uglom od 180 stepeni, suprotni klipovi kretali su se u istom smeru, slično klasičnom V-motoru. Ali to nije sprečilo Ferrari da zadrži naziv. Tako je prvi Ferrari BB „rođen“ kao nezvanična posveta Bridžit Bardo.

Ferrari je 1976. zamenio 365 GT4 BB modelom 512 BB, sa veoma sličnim dizajnom i pljosnatim V12 motorom čija je zapremina povećana sa 4,4 na 4,9 litara radi većeg obrtnog momenta i uglađenijeg rada, dok je snaga ostala ista, 360 KS.

Zatim je 1981. godine 512 BB evoluirao u 512 BBi (označen kao BB 512i), pri čemu su četiri trogrla karburatora zamenjena mehaničkim ubrizgavanjem goriva, što je rezultiralo gubitkom od 20 konjskih snaga.

Ferrari i Pininfarina su 1984. napravili radikalnu promenu stila i nomenklature, zamenivši 512 BBi modelom Testarossa. Eleganciju i obline prethodnika zamenila je impozantna brutalnost novog dizajna, a inicijali Bridžit Bardo su nestali. Ipak, ispod zadnjeg poklopca i dalje se nalazio čuveni pljosnati V12 motor, sada sa četiri ventila po cilindru i snagom od 390 KS.

Kasniji modeli Ferrari 512 TR i 512 M, predstavljeni 1991. i 1994. godine, dodatno su unapredili ovu liniju GT-a, povećavajući snagu do 440 KS.

Motor „BB“ je 1996. otišao u istoriju kada je Ferrari predstavio 550 Maranello sa napred postavljenim V12 motorom pod uglom od 65 stepeni i snagom od 485 KS. U međuvremenu, kompanija je lansirala svoje V8 berlinete i superautomobile sa centralno postavljenim motorima, reorganizujući gamu kako bi ponudila i ekstremno sportske modele i elegantne velike GT-ove.

Sve to se dogodilo pre tačno trideset godina.

AutoRepublika

(19)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.