Honda patentira kontroverzni sistem za izbegavanje sudara na motociklima

Novi patent kompanije Honda otkriva sistem asistencije upravljanja za motocikle koji bi mogao da spreči sudare, ali istovremeno otvara ozbiljna pitanja u vezi sa kontrolom koju vozač ima nad motociklom.

Honda je podnela patentnu prijavu za sistem asistencije upravljanja na motociklu koji preuzima jednu od najkontroverznijih ideja iz sveta automobila: dozvoljava vozilu da interveniše u pravcu kretanja kada proceni da je opasnost neizbežna.

I da – upravo je onoliko sporno koliko zvuči.

Već znamo da elektronika može da spasava živote. ABS, kontrola proklizavanja, kontrola podizanja prednjeg točka i vazdušni jastuci često se navode kao sistemi koji smanjuju broj poginulih, kako kod dvotočkaša, tako i kod četvorotočkaša. Ključna razlika je u tome što svi ti sistemi podržavaju radnje vozača, a ne preuzimaju kontrolu umesto njega.

Hondina najnovija ideja ide korak dalje. Patent opisuje sistem za hitno upravljanje koji koristi kameru, detekciju mrtvog ugla i elektronsku kontrolu upravljača kako bi aktivno „pogurao“ motocikl dalje od uočene opasnosti. U suštini, reč je o dvotočkaškoj verziji sistema za zadržavanje u saobraćajnoj traci, kakvi su već uobičajeni kod automobila.

Honda predviđa dva režima rada. Ako sistem detektuje da vozač već reaguje, kočenjem, upravljanjem ili promenom položaja gasa, interveniše brzo kako bi pomogao u preusmeravanju motocikla. Ako proceni da vozač nije uočio opasnost, primenjuje jaču asistenciju upravljanja, sa ciljem da izbegne narušavanje ravnoteže ili izazivanje panike.

Na papiru, sve to deluje pametno. U praksi, međutim, otvara niz neprijatnih pitanja i sigurno će mnogi motociklisti dovoditi u pitanje preciznost sistema i njegovu sposobnost da „pogodi“ šta se zaista dešava. Vožnja motocikla zasniva se na situacionoj svesti. Od prvog dana uči se da pretpostaviš da si nevidljiv i da se ponašaš u skladu s tim. Svaka odluka tiče se pozicioniranja, posmatranja i planiranja izlaznih putanja. Nije jasno koliko bi ovakav sistem bio sposoban da reaguje na dinamične situacije, recimo u gustom gradskom saobraćaju. Izbeći jedan sudar ima smisla samo ako te pritom motocikl ne pošalje pravo u drugi.

Sistem koji upravlja umesto vozača rizikuje da otupljuje tu „oštricu“ pažnje. Još gore, uvodi ideju da nešto drugo može da odluči kuda će motocikl ići. Čak i minimalni, neočekivani pomaci upravljača mogu imati ozbiljne posledice – npr. mnogi su osetili onaj trenutak straha kada se motocikl pomeri zato što je suvozač promenio položaj. Sa ovakvim sistemom, to bi moglo da postane redovna pojava.

Motociklizam se oslanja na stalno prosuđivanje, pravilno pozicioniranje i planiranje izlaza iz opasnih situacija, a svaki sistem koji fizički okreće upravljač rizikuje da potkopa tu svest – ili, još gore, da pošalje motocikl tamo gde vozač nikada nije nameravao da ide.

MotoRepublika

(45)