Bivši šef Volkswagena o stanju nemačke automobilske industrije

Matijas Miler, nekadašnji direktor Porschea i Volkswagena, u intervjuu za Turi.Moove otvoreno govori o svojim brigama u vezi sa budućnošću Nemačke i auto-industrije. Sedamdesetdvogodišnji Miler smatra da je industrija u dubokoj krizi: „Deindustrijalizacija je u punom zamahu. Trenutno svedočimo masovnim otpuštanjima, posebno među dobavljačima“. Najviše su pogođene kompanije kao što su Bosch i ZF. Bivši rukovodilac koncerna uzrok problema vidi u pogrešnim političkim odlukama, nedostatku spremnosti na reforme i previše ideološki vođenom pristupu.

Miler kritikuje to što je Nemačka, po njegovom mišljenju, izgubila dragoceno vreme: „Izgubili smo čitavu deceniju jer su se ideolozi i evrokrate nametnuli“. Smatra da je jednostrano usmerenje ka isključivoj elektromobilnosti bila greška.

Umesto toga, trebalo je, kaže Miler, „delovati pragmatično i uravnoteženo“ i u prelaznom periodu zadržati motore sa unutrašnjim sagorevanjem u kombinaciji s hibridnim ili rešenjima sa sintetičkim gorivima – što evropska regulativa zapravo i predviđa, ali se u javnim raspravama često zanemaruje. Potpuna zabrana motora s unutrašnjim sagorevanjem, upozorava on, može biti društveno opasna: „Ako zabrana ostane na snazi, ljudi će izaći na ulice – i u Nemačkoj“.

Odgovornost, prema Mileru, snosi i menadžment industrije, koji je načinio niz pogrešnih koraka. On govori o „disruptivnim postupcima“ i „uništenim strukturama“ koje sada moraju mukotrpno da se obnavljaju. Ukazuje i na probleme u kadrovskoj politici: „Na pravim mestima moraju sedeti pravi ljudi. Pokušaji da se menadžeri iz BMW-a dovedu u Audi, na primer, više puta su propali – jer ta dva preduzeća imaju potpuno različite korporativne kulture“.

Miler je bio uzdržan kada je reč o trenutnoj situaciji u koncernu Volkswagen, ali je ukazao na važnost predstojećih generacijskih smena u nadzornim odborima i vlasničkim strukturama. Smatra da će nasleđivanje funkcija koje trenutno obavljaju Volfgang Porše, Hans-Mišel Pijeh i Hans Diter Peč biti ključno za budućnost kompanije. Takođe napominje da treba obratiti pažnju i na uticaj međunarodnih akcionara, poput Katara.

Na ekonomskom planu, Miler zahteva jasne političke okvire i manje birokratije: „Politika konačno mora da obezbedi pouzdane uslove kako bi preduzeća mogla da planiraju. Troškovi energije moraju da se smanje, birokratija da se ograniči“. Preduzeća bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da posluju efikasnije u dobrim vremenima, a ne da reaguju tek kada nastupe krize.

On opisuje stanje nemačke privrede kao „silazni trend“ i upozorava da će morati da „postane stvarno loše“ pre nego što dođe do preokreta – slično kao nekada u Grčkoj. Reformе su, kaže, hitno potrebne, ali moraju biti promišljene: „Evolucija je bolja od revolucije. Ljude treba povesti sa sobom. Ali moramo ponovo da postanemo vredniji“.

Govoreći o međunarodnoj konkurenciji, Miler vidi ozbiljan zaostatak za Kinom: „Nemački razvojni inženjeri rade u proseku šest do osam sati dnevno, dok se u Kini radi u tri smene. Zbog toga su tri puta brži“. Uz to, visoki troškovi rada i opadajući kvalitet proizvoda dodatno slabe konkurentnost Nemačke. „Ako Kina u budućnosti usavrši i prodaju i marketing, situacija će postati ozbiljna – ne samo za proizvođače, već i za dobavljače“, upozorava Miler.

Uprkos oštrim kritikama, Miler ostaje optimista: „Tokom poslednjih sto godina nemačka auto-industrija je deset puta bila otpisana – i deset puta se oporavila. Tako će biti i sada“. Njegov savet današnjim izvršnim direktorima je jednostavan: „Usredsredite se na ono što je najvažnije – na proizvod i na kupca, kroz čitav lanac stvaranja vrednosti“.

AutoRepublika

(140)