Radarske fiksne zamke u severnom delu Italije stavljene van zakona i funkcije
Usled primene novodenetih propisa, italijanski region Južni Tirol je privremeno deaktivirao sve stacionarne kamere za merenje brzine kretanja vozila. Ova aktivnost je usklađena s novim nacionalnim propisima u Italiji, koji su stupili na snagu 12. juna 2025. godine, a cilj im je da obezbede veću dozu transparentnosti i da smanje iznose drakonskih kazni za prekoračenja dozvoljene brzine kretanja. S druge strane, mobilni uređaji za kontrolu brzine kretanja vozila će ubuduće morati biti vidno i jasno obeleženi, a njihovo postavljanje će biti precizno najavljavano.
Dakle, najvažnije promene utiču i na stacionarne i na mobilne kamere za merenje brzine u Italiji. U budućnosti će se za postavljanje svih kamera za merenje brzine kretanja vozila zahtevati odobrenje lokalne samouprave i smeće da se postavljaju samo na lokacijama gde postoje dokazi o povećanom nivou rizika od nezgoda. Ovo će eliminisati situacije u kojima su kamere služile samo za „pumpanje“ budžetskih prihoda, što je najčešći slučaj i kod nas.
Po rečima Kristijana Karlija, predsednika Udruženja lokalne policije Južnog Tirola, mera se odnosi na sve fiksne kamere za merenje brzine u regionu. Uredba italijanskog ministra saobraćaja Matea Salvinija predviđa da su fiksne kamere za merenje brzine dozvoljene samo na putevima koje je odredila lokalna vlast. Ovo opredeljenje u Južnom Tirolu još uvek nije sprovedeno.
Pre nego što se uređaji budu mogli ponovo aktivirati, nadležni vladin komesar moraće da odredi deonice puta na kojima će biti dozvoljena montaža stacionarnih kamera za merenje brzine kretanja, o čemu će se odlučivati na temelju podataka o nezgodama i saobraćaju, a kojima raspolaže odeljenje lokalne policije.
Karli ovu situaciju vidi kao problematičnu i navodi da kamere nisu postavljenje s ciljem uvećanja budžetskih prihoda, već zarad jačanja bezbednosti na drumovima. Za žaljenje je to što fokus nije na preventivi, što je posebno važno tokom sezone godišnjih odmora i velikih migracija stanovništva.
Još je jedan bitan aspekt ove priče, a on se tiče homologacije mernih uređaja. Jedino uređaji sertifikovani od strane vrhunskih proizvođača i baždareni se mogu smatrati onim koji pružaju pouzdane rezultate. Do kažnjavanja je dolazilo i usled nedovoljne preciznosti mernih uređaja, izveštavao je RAI.
Ovo je bitno jer su drugi regioni Italije, poput Treviza, doživeli masovno povraćanje iznosa naplaćenih kazni. U jednom slučaju koji je bio veoma poznat, korišćen je radarski uređaj koji nije prošao obaveznu godišnju inspekciju. Kao posledica toga bi hiljade kazni mogle biti poništene.
Kako navedosmo, novi propisi u Italiji propisuju da kamere za merenje brzine moraju biti jasno vidljive. Stacionarne i mobilne kamere za merenje brzine moraju biti najavljene znacima i to najmanje jedan kilometar unapred. Štaviše, uređaji više ne smeju biti skriveni ili zaklonjeni. Policija takođe mora održavati minimalne udaljenosti između pojedinačnih kamera za merenje brzine, a one moraju biti najmanje jedan kilometar u naseljenim područjima i četiri kilometra van naseljenih područja.
Nova pravila su došle kao odgovor na masovne kritike. Italijanske lokalne samouprave su tokom 2024. godine ostvarile rekordne prihode od preko 1,7 milijardi evra, na ime naplaćenih kazni. Slučajevi visokog profila, poput slučaja putnika iz Pijemonta kome je naređeno da plati ukupno oko 28 hiljada evra kazni zbog korišćenja skrivene kamere za merenje brzine, doveli su do preispitivanja na političkom nivou.
Nažalost, svima je jasno kakva je situacija u Srbiji po ovom pitanju i brojni su primeri gde se kontrole i merenja brzine kretanja vozila vrše „iz zasede“ i s očitim represivnim, umesto preventivnim pobudama.
MotoRepublika
(209)
