Američki sud zauzeo stav da filmski automobili mogu biti „precrtani“

Svi dobro znamo o kom automobilu je reč. Viđali smo ga bezbroj puta na filmskim platnima i ne sumnjamo da je četvorotočkaš po imenu Eleanor najpoznatiji Ford Mustang u istoriji. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste njegova bogata istorija i dugogodišnji sudski spor koji je konačno rešen ovih dana, a sve je počelo mnogo pre nego što je javnosti predstavljena moderna verzija Eleanora, zasnovana na Mustangu iz 1967. godine.

Film „Gone in 60 Seconds“ iz 2000. godine zapravo je prerada istoimenog filma iz 1974. godine. Glavnu ulogu u originalu imao je Ejč Bi Haliki, koji je bio i producent, reditelj, kao i finansijer snimanja iz sopstvenog džepa. Filmski heroj je, kao i u novoj verziji, vozio Mustang nazvan Eleanor (u ovom slučaju model iz 1971. godine), a Haliki je zadržao prava na sve što je vezano za film i automobile. Ejč Bi je tragično poginuo 1989. godine tokom snimanja nastavka, a prava su prešla na njegovu suprugu Deniz.

Deniz je odobrila moderni Eleanor iz 2000. i nekoliko drumskih varijanti, ali je istovremeno tužila svakoga ko bi napravio svoju verziju baziranu na Mustangu iz 1967. godine i nazvao je „Eleanor“. Ovo je izazvalo negodovanje, naročito u Americi, jer mnogi smatraju da originalni Eleanor nema mnogo veze sa preradom i da porodica Haliki ne bi trebalo da kontroliše takva prava (naprotiv, originalni Eleanor iz 1971. bio je potpuno fabrički model bez modifikacija).

Javnost uglavnom veruje da Deniz nema pravo da određuje ko može praviti replike samo zato što je njen pokojni muž svojevremeno dao ime serijskom automobilu pre gotovo više od pedeset godina.

Sve je to bilo bez problema dok se u priču nije umešao Kerol Šelbi. Nakon uspeha novog nastavka filma „Gone in 60 Seconds“, Šelbi je želeo da ponudi seriju filmskih kopija, ali je Deniz reagovala pravno tvrdeći da niko to ne može bez njenog pristanka. Sud u Kaliforniji stao je na njenu stranu i presudio da porodica Haliki poseduje prava na ime „Eleanor“ u istoj meri u kojoj Disney kontroliše lik Mikija Mausa.

Kerol Šelbi je preminuo 2012. godine, ali njegova firma Shelby American nastavila je da se žali sve do najviše sudske instance. Ta instanca je razmatrala istoriju automobila kroz tri filma u kojima se pojavljuje („Gone in 60 Seconds“, „The Junkman“ i „Deadline Auto Theft“).
Većina scena u filmovima koji su dobili zvanična, originalna imena „The Junkman“ i „Deadline Auto Theft“ zapravo su reciklirane iz originalnog „Gone in 60 Seconds“, što znači da je reč o jednom i istom filmu u različitim izdanjima.

Poslednji sudski slučaj se odigrao 2022. godine, a sud nije podržao ranije presude, tvrdeći da Ejč Bi Haliki nije stvorio ništa novo, već je samo dao ime u celosti fabričkom automobilu, odnosno vozilu koje nakon izlaska iz fabrike nije donelo ikakve izmene. Shodno tome, ni dozvola koju je Deniz dala za verziju iz 2000. godine nema pravnu težinu, jer bi holivudska kuća Touchstone Pictures mogla napraviti film bez posebnog odobrenja.  Ova presuda je označila da će, ne samo Shelby American, već i svi ostali imati pravo da prave replike Eleanora.

Kao što smo mogli da pretpostavimo, Deniz se nije predavala i nastavila je s prigovorima, ali je još jednom poražena. Advokati Halikija tvrdili su da je Eleanor lik sa zaštićenim intelektualnim pravima, što bi značilo da je nelegalno da Shelby ili bilo ko drugi proizvodi i prodaje nerešene replike.

Ovaj standard, nazvan po slučaju autorskih prava (DC Comics protiv Marka Toula) koji se odnosio na nerešene replike originalnog Batmobileaa, koristi se da bi se utvrdilo da li nešto predstavlja „lik“. Da bi nešto bilo lik, mora ispuniti tri uslova (citirano direktno iz sudske odluke):

– Lik mora imati „fizičke kao i konceptualne osobine“.
– Lik mora biti „dovoljno jasno definisan da bude prepoznatljiv kao isti lik kad god se pojavi“ i mora pokazivati „konzistentne, prepoznatljive karakterne osobine i atribute“.
– Lik mora biti „posebno prepoznatljiv“ i imati „neke jedinstvene elemente izraza“.

Eleanor po mišljenju suda ne ispunjava nijedan od ova tri uslova. Najveći problem za Halikijev slučaj je nedosledno prikazivanje Eleanora na ekranu i nedostatak bilo kakvih antropomorfnih osobina. Drugim rečima, Eleanor ne govori, ne radi ništa karakteristično, niti se ponaša na neki prepoznatljiv način.

Sudovi ne očekuju da neljudski lik poseduje nivo svesti kao što je K.I.T.T., ali određeni stepen samostalnosti (čak i ako je samo nagovešten kroz interakciju sa ljudskim ili ljudima sličnim likovima) značajno doprinosi tome da se nešto smatra likom, a ne običnim rekvizitom. I upravo to sud smatra Eleanorom – samo još jednim rekvizit-automobilom.

AutoRepublika

(169)