Vrednost akcija automobilskih proizvođača je snižena zbog Trampovog trgovinskog rata

U novembru prošle godine, Donald Tramp je obećao da će odmah nakon dolaska na vlast uvesti carine od 25% na svu robu koja stiže u SAD iz Meksika i Kanade. Ovu meru predstavlja kao deo borbe protiv ilegalne migracije i trgovine narkoticima. Tramp je stupio na dužnost 20. januara, ali je uvođenje obećanih carina odloženo – stupiće na snagu 4. februara. Pored toga, uvode se i dodatne carine od 10% na kinesku robu, koje se nadovezuju na već postojeće za određene proizvode. Na primer, prethodni predsednik SAD, Džo Bajden, prošle jeseni je kineske električne automobile opteretio carinama od čak 100%.

U automobilskoj industriji trgovina između SAD i Kine relativno je mala (na primer General Motors prodaje u SAD benzinske krosovere Buicka, proizvedene u Kini). Međutim, automobilska industrija SAD je poslednjih decenija čvrsto povezana s Meksikom i Kanadom. Prema podacima Automotive Newsa, korporacija Stellantis nabavlja iz ovih zemalja 40% modela koje prodaje u SAD, General Motors oko 30%, dok je kod Forda taj procenat 25%. Velike evropske, japanske i južnokorejske kompanije, uključujući Hyundai Motor Group, imaju fabrike u Meksiku koje proizvode za američko tržište. Uvođenje 25% carina narušava ustaljene poslovne procese i dovešće do naglog rasta cena novih automobila.

Naravno, poskupeće ne samo automobili, već i ostala roba, što će dodatno podstaći inflaciju i povećati troškove života. Meksiko, Kanada i Kina su već najavili kontramere na neprijateljske poteze Trampove administracije, uključujući carine na američke proizvode, što će dodatno povećati troškove poslovanja za proizvođače automobila. Zbog toga su cene akcija najvećih automobilskih kompanija već krenule nizbrdo – do večeri 3. februara zabeležen je pad od 4 do 8%, u zavisnosti od kompanije, a znakova oporavka još nema.

Carine na robu iz Evrope, uključujući automobile, takođe su, čini se, gotova stvar za Trampa. Juče je zvanično najavio plan da uvede carine na evropske proizvode, tvrdeći da želi da ispravi, po njegovom mišljenju, nepravedan trgovinski bilans između SAD i EU. Međutim, još nije saopštio tačan datum i visinu nameta. Velika Britanija bi mogla da izbegne povišene američke carine, budući da više nije deo Evropske Unije.

Sve u svemu, situacija za automobilske kompanije izgleda sumorno. Volkswagen, Stellantis i Nissan, koji su već u krizi, sada se suočavaju s dodatnim finansijskim opterećenjem koje bi ih moglo potpuno ugroziti. Premestiti proizvodnju iz Meksika u SAD je dugotrajan i skup proces, a zbog kontramera bi bio i neisplativ – automobili proizvedeni u SAD bili bi opterećeni carinama u Meksiku, Kanadi, a verovatno i u Evropi, s obzirom na to da su evropske vlasti već najavile recipročne mere.

Trgovinski rat koji je Tramp započeo na ovaj ili onaj način uticaće na ceo svet. Porast inflacije u vodećim ekonomijama izazvaće domino efekat – na primer, vrednost indijske rupije je danas pala na istorijski minimum, iako Tramp nije uvodio carine na indijske proizvode. Nakon nje, oslabile su i druge azijske valute. Iako još ne možemo govoriti o novoj globalnoj ekonomskoj krizi, signali koji joj prethode već su vrlo izraženi.

Uz sve to, Tramp je odmah nakon inauguracije naredio ukidanje svih programa podrške električnim vozilima u SAD. Ova odluka unosi dodatnu nestabilnost u automobilsku industriju, naročito jer Evropa ide u suprotnom pravcu i nastavlja da insistira na tome da su električni automobili jedina budućnost automobilske industrije.

A poslednja vest u večernjim satima 3. februara glasi da je Donald Tramp saopštio da je, nakon razgovora sa predsednicom Meksika Klaudijom Šejnbaum, odložio uvođenje carina na meksičke proizvode za mesec dana. Tokom tog perioda vodiće se pregovori između Sjedinjenih Američkih i Sjedinjenih Meksičkih Država s ciljem rešavanja postojećih nesuglasica.

AutoRepublika

(82)