Zanimljivost dana: Renault Atlas na bazi Kadjara zamišljen da bude kupe verzija Captura

Sredinom 2010-ih, Renault je radio na krosoveru sličnom konceptu Captur iz 2011. godine, ali većem od serijskog Captura i bližem krosover-kupeu po silueti. Privremeno nazvan Atlas i interno označen kao HJA, ovaj projekat je napušten u korist drugih modela.

Prva generacija Renaulta Captura, predstavljena 2013. godine, nije mnogo ličila na istoimeni koncept iz 2011, koji je više nagoveštavao ulazak Renaulta u segment urbanih krosovera nego linije serijskog modela. Godine 2016, Renault je razmatrao ideju o krosoveru nešto većem, ali pre svega luksuznijem, sa nagnutim zadnjim stubovima koji su ga približavali kupe-krosoveru s petoro vrata. Estetski mnogo bliži konceptu Captur, ovaj model je interno označen kao HJA. Mogao je biti Captur II, model pozicioniran između njega i Kadjara, ili čak ono što je na kraju postao Arkana. Njegovo radno ime bilo je Atlas.

Karakteristike modela HJA su intrigantne. Prema internoj nomenklaturi Renaulta, obnovljenoj 2014. godine, slovo H u kodnom imenu označava krosover, dok slova JA ukazuju na povezanost sa Clijom V (BJA), što sugeriše da je reč o studiji za Captur II predstavljenog 2019. godine. Međutim, HJA je baziran na platformi CMF-CD Kadjara (HFE), od kojeg je preuzeo felne od 19 inča, dok serijski Captur II (HJB) i Symbioz (DJB) koriste arhitekturu CMF-B Clija, koja je manjih dimenzija.

„Ovaj projekat je razvijan u okviru programa 15-40, koji obuhvata modele od Meganea IV do Espacea V, dok je Captur bio baziran na „B“ platformi. To su automobili s mnogo prostora u unutrašnjosti i velikim prtljažnikom, kao kod limuzina ili krosovera. Kod modela HJA težili smo emociji, emociji koju smo već pokazali konceptom Captur 2011. godine“, objasnio je Lorens van den Eker, direktor dizajna Renault grupe, u magazinu Losange.

Široki lukovi točkova, duboki bočni paneli, povišeno odstojanje od tla i zaobljeni oblici približavaju Renaulta Atlasa konceptu Captur iz 2011. godine. Isto važi i za slojevite linije koje daju dodatnu debljinu svetlosnim grupama. Već tada se primećuje svetlosni potpis u obliku slova C, koji će kasnije krasiti Captur II.

Kvake na prednjim vratima su u ravni s karoserijom, dok su na zadnjim skriveno postavljene. Krov je nisko pozicioniran; Renault je vozilo smatrao krosover-kupeom. „Prednji deo možda deluje pomalo zastarelo 2024. godine, više od osam godina kasnije, ali zadnji deo i linija krova i dalje odgovaraju aktuelnim trendovima. Ovim prototipom ostali smo verni originalnoj ideji konceptnog automobila Captur i odatle smo kreirali elegantan automobil. Urbani krosover koji ima nešto senzualno. Krosover-kupe tada još uvek nije bio potpuno definisan, ako se tako može reći. Džeremi Somer je realizovao dizajn ovog automobila. On je takođe dizajnirao Scenic IV“, izjavio je van den Eker.

Da li je Renault Atlas mogao da nađe svoje mesto između Captura i Kadjara? „U vreme kada smo radili na ovom automobilu, prva generacija Renaulta Captura, lansirana 2013. godine, postigla je ogroman uspeh. Renault nije želeo da ugrozi taj model unutar sopstvene ponude. Generalno, saloni se više fokusiraju na modele široke potrošnje, a manje na automobile koji pripadaju određenim nišama“, objašnjava šef dizajna.

Kao što je već pomenuto, neki stilski elementi projekta HJA pronašli su svoje mesto na serijskom Capturu II, da bi delimično bili uklonjeni tokom redizajna 2024. godine pod vođstvom Žila Vidala, koji je 2020. godine postao direktor dizajna Renaulta.

Renault nije komercijalizovao Atlas, ali nije odustao od ideje da zauzme taj segment. Godine 2021. odlučio je da uz minimalne troškove u Evropi lansira model Arkana na CMF-B platformi, koji se od prethodne godine proizvodio u Južnoj Koreji pod nazivom XM3 (LJL). Estetski sličan, ali tehnički različit od istoimenog ruskog modela predstavljenog 2019. godine (LJC), Arkana će, prema našim informacijama, biti povučena s tržišta krajem 2025. godine.

AutoRepublika

(643)