Luka de Meo izneo zaprepašćujuće pojedinosti o paklu kroz koji je Renault prošao i zakukao nad sudbinom

Prošlo je samo pet godina otkako je Luka de Meo preuzeo tron Renaulta. Dijamantska, kako kažu, mada je više ginekološka 🙂 marka je bila u veoma delikatnoj finansijskoj situaciji, skoro pogubnoj. Nastala je kao rezultat strategije koju je primenjivao Karlos Gon. Kontroverzni rukovodilac je smatran guruom, a ostavio je nasleđe koje je Italijan procenio paklenim, primoravajući da se naprave rezovi kako bi se preokrenula neodrživa situacija.

Aktuelni šef Renaulta je otkrio da je kompanija tokom zdravstvene krize beležila gubitke od oko 40 miliona evra na dnevnoj osnovi, povezujući te dane sa situacijom s kojom se suočavaju ljudi iz kompanije i sada, a i tek će…

To što je Gon dao prioritet dostizanju ciljanog obima proizvodnje, sve u želji da bude Renault bude brend broj jedan u pogledu broja prodatih jedinica, dovelo je do toga da kompanija bude poslednja na listi kada se rivali mere po prihodu. Gon je skoro dokrajčio jednog od najpriznatijih proizvođača u automobilskoj industriji. Sada je situacija značajno bolja, a Luka de Meo je nade položio i u elektromobilnost i retro stil. Rezultati se već osećaju, a tek se očekuju.

Ali dolazak Luke de Mea bio je praćen jednom od najvećih kriza sa kojima su se industrija i celokupna svetska populacija ikada suočili. Naravno, priča se o pandemiji novog korona virusa koja je bila ekvivalent pravog svetskog rata s milionima žrtava, a za Renault konkretno, je to bila katastrofa. Ovako je to definisao de Meo u intervjuu, u kojem je otkrio detalje koliko interesantne, toliko i neverovatne.

Italijan je priznao da je saznao za ogromne gubitke Nissana ubrzo po njegovom dolasku, kada je naručio reviziju i otkrio rupu od ne manje od 7,4 milijardi evra, još u prvoj polovini 2020. godine, ističući da „nikada ne možete predvideti poteškoće, ali imali smo sreće što smo već prošli kroz duboku krizu neposredno pre muke s korona virusom, to jest početkom 2020. imali smo gubitke od 40 miliona evra dnevno. Svaki dan, uključujući vikende i praznike.”

Renault se oporavio od ove ogromne elementarne nepogode, ali sada, kao i sve marke, nova 2025. godina je tek počela i oni su već uronjeni u situaciju koja ni u kom slučaju nije zavidna. Nova, stroža ograničenja emisije CO2 koja je nametnula Evropska unija, maksimalni prosek emisija za celu gamu na nivou od 94 g/km, značiće dodatni izdatak od 16 miliona evra godišnje, kaže de Meo.

I on vidi samo nekoliko načina da se spreči ponavljanje neprijatne istorije. Prvi se krije u dostizanju cilja u pogledu prodaje više električnih automobila uz agresivne popuste, što, drugim rečima, znači toliko snižavanje cena da bi brendovi odustali od profitne marže, a kupci bi se odrekli preostale vrednosti ako se otarase automobila.

Druga alternativa uključuje takozvane krediti za CO2, to jest isplate ka drugim proizvođačima automobila koji su specijalizovani za električne četvorotočkaše i koji imaju nulte nivoe emisije. De Meo se ne slaže s najnižim cenama, ali se ne slaže ni s „udruživanjem“, s jasnom aluzijom na Stellantis i Leapmotor. „Čini se politički teškim pravdanje evropskih proizvođača automobila koji prenose milijarde kineskim brendovima, optuženim da su jeftinim električnim automobilima preplavili evropsko tržište.”

U tom slučaju, opcija je da se obustavi proizvodnja motora s unutrašnjim sagorevanjem goriva, ali Italijan zna da kazna za emisiju CO2 neće prestati, već će se naći još jedna koja će nastaviti da opterećuje proizvođače, koji su istakli da bi to značilo da bi „svi evropski proizvođači preko noći prestali da proizvode 2,8 miliona automobila, što je ekvivalentno zatvaranju deset fabrika“, dodajući da „još nisam upoznao prvog političara koji želi da preuzme odgovornost za ovo“.

AutoRepublika

(15861)