Toyota Corolla (2028): Trinaesta generacija s više elektrifikacije, ali ne potpuno električna
Od 1966. godine, Toyota Corolla drži titulu kraljice prodaje i ne planira da završi svoju uspešnu karijeru. Trinaesta generacija ovog japanskog sedana predviđena je za evropsko tržište 2028. godine, a iako će napraviti korak ka većoj elektrifikaciji, neće postati potpuno električna.
Toyota Corolla, kroz dvanaest generacija, dostigla je više od 50 miliona prodatih primeraka širom sveta tokom pola veka postojanja. Ovaj model je najprodavaniji automobil u istoriji automobilske industrije. Stoga, najava trinaeste generacije nije iznenađenje. Toyota trenutno razvija sledeću verziju ovog modela (kod razvoja: 800D), koja će najpre stići na azijsko tržište 2027. godine, dok se dolazak evropske verzije očekuje godinu dana kasnije.
To znači da će trenutna, dvanaesta generacija Toyote Corolle, koja je na tržištu od 2018. godine i osvežena u junu 2022, morati da produži životni vek. Nije isključeno da će dodatni redizajn pomoći u održavanju aktuelnosti ovog modela.
Nova generacija bi mogla biti predstavljena tokom 2026. godine, povodom 60. rođendana ovog sedana. Iako još nema fotografija prototipa snimljenih u vožnji, poznato je da će novi model biti efikasniji zahvaljujući aerodinamičnijem profilu. Toyota je u maju ove godine najavila razvoj „novih, kompaktnijih motora koji omogućavaju niže haube vozila“.
Očekuje se da će trinaesta generacija Corolle biti dostupna i kao sedan i kao karavan. Ispod haube će se nalaziti novi benzinski četvorocilindrični motori zapremine 1,5 i 2,0 litra, dizajnirani za optimizovanu integraciju s hibridnim pogonom.
Ovi motori će takođe moći da koriste potencijalno ugljenično neutralna goriva, poput sintetičkih goriva, biogoriva i tečnog vodonika. Podsećamo da Toyota već koristi tehnologiju tečnog vodonika u takmičenjima – njihov model GR Corolla H2 postao je prvi automobil na svetu koji koristi tečni vodonik u takmičarskim uslovima, što je ostvareno u maju 2023. godine.
Poput budućeg modela RAV4, očekuje se da će nova Corolla imati i plug-in hibridnu verziju s autonomijom većom od 100 kilometara u režimu bez emisija. Iako nova Corolla neće biti potpuno električna, elektrifikacija ovog modela će biti značajno unapređena.
AutoRepublika
(338)
Znači, 1,5 motor se vraća na 4 cilindra ?
Nadam se da će i naredna Corolla ponudom unutrašnjeg prostora da se vrati na nivo C segmenta.
Prtljaznik u aktuelnoj u hb modelu je mizerne veličine 😵💫
Ponuda prostora u drugom redu kod aktuelne Corolle HB je ispod nekih modela B segmentu. Npr, ja pozadi sednem u Fobiju, ali u Corollu nikako. Apsolutno najteskobniji model C segmenta. Ali, Toyota je.
I mazda 3 je kriticna sto se tiče pomenutih stvari
Odlična vest, ovaj 3-cilindarski je bio ozbiljan korak nazad. Nadam se da će odustati i DI tehnologije (koja se ionako malo koristi kod hibrida, bar ne kod Tojote). Taman bi to 2028-2030 mogao biti moj sledeći auto, dok se malo još ispita.
Moj poslovni Yaris ( sa tim 3-cilindričnim motorom ) je prešao „čak“ 48.000 km … I još se nije raspao 😊A lepše se čuje motor i subjektivno „sladje ubrzava“ od moje (nehibridne) Honde 😊
Matija,
Imam pitanjce za tebe. Naravno svi su pozvani na komentar.
Zasto se toliko paznje, sredstava vremena posvecuje aerodinamici?
Moj prosek brzine je oko 45kmh jer sam putovao puno van grada. To je dobar tj visok prosek.
Gradski automobili imaju oko 20 kmh.
Ne znam da li postoji neka statistika, koja je prosecna brzina za male, srednje, i velike automobile. Za SUVove.
Proizvodjaci prave visoke SUVove, sa sirokim gumama, velike colaze. A ovamo se puno ulaze u aerodinamiku.
Nekako mi se cini da aerodinamika stavlja u prvi plan, iako, masa, sirina pneumatika itd debelo povecavaju potrosnju goriva.
Pravo pitanje – koje ima vise odgovora! 1. Fizika Pri visim brzinama, na primer iznad 80 km/h, otpor vazduha je dominantan potrosac enerije. Sila otpora vazduha direktno je proporcionalna kvadratu brzine a snaga potrebna za savladjivanje tog otpora proporcionalna je trecem stepenu brzine! Ova informacija je bitna za dugoprugase koji voze visim brzinama. U gradskom saobracaju otpor vazduha nema nikakvog merljivog uticaja na potrosnju energije – tu je masa vozila dominantan faktor jer se gradski saobracaj odvija u ritmu stani-kreni, to znaci sa cestim ubrzanjima koja su veliki potrosac energije. Pri konstantnoj brzini i na horizontalnom putu masa vozila ima… Pročitaj više »
Ja sam skoro kupio novu Octaviu iz facelifta. Nit je mala, niti niska, ima prilično visok gaz, ogroman gepek. Najaerodinamičnija karoserija u segmentu i šire. Čist 1.5 benzinac troši od 4,5 – 5,0 litara na otvorenom (magistrala/auto put). Hoću reći može se kad se hoće.
Može se pri brzini od 75 kmh i bez naglih ubrzanja i kočenja, takoreći „ko po jajima“.
To je klasična međugradska vožnja
Nema šanse da benzinac 1.5 troši toliko. Može u nekoj idealnoj varijanti gdje na dionici nema zastoja, temperatura idealna, i lagani gas. Imam ja 1.4 benzinca. Potrošnja se nikada ne spušta ispod 5.5 pri faktorima kad idu u korist nižoj potrošnji. 4.5 litra je nesto sto samo dizel može ostvariti na redovnoj bazi i kod većine vozača.
Kreni npr. iz Valjeva preko Debelog brda, ka Bajinoj Bašti ( ili kontra ), „klasična medjugradska vožnja“, pa da vidiš koliko u proseku troši.
A formalno voziš ( uglavnom ) van naselja.
Prolazio sam tim putem. Gomila krivina. Red uzbrdo, pa nizbrdo.
Ono sto vise potrosis uzbrdo, ustedi se nizbrdo. Ne bas sve ali…
Cesto vozim ka planinama, uglavnom puna kola. Pa mi nije potrosnja bitno veca, mozda pola litra vise.
Los je put, razvaljen pa i ne moze brzo da se vozi ali na toj deonici bb-va mi nijedan auto nije bio ispod 9 l potrosnje gore i dole. U klasicnu medjugradjsku voznju spada put Va-Šabac, gde nijedan auto ne trosi vise od 5.5 l
Poz
U Srbiji ima dosta ravničarskih magistralnih puteva na kojima je to moguće. Ili, puteva gde izmedju starta i cilja imaš značajnu visinsku razliku ( npr. na distanci od 200 km se „spustiš“ za 800 metara, što mora da se odrazi na nižu potrošnju ). Ja kada god sa CRV-om idem sa Zlatibora za BG ( oko 220 km ) ili sa Kopoanika za BG ( oko 280 km ), ja se smejem kako troši malo. Ali, zato kada idem u kontra smeru ( ubrdo ), to su neke sasvim druge cifre. Naravno, ako voziš u brdskim krajevima, takodje je sasvim… Pročitaj više »
Ja putujem do posla 25 km. I 75 odsto dionice je nizbrdica. Do momenta dok ne uđem u grad je nekih 20 km. Dotle je potrošnja oko 4.3 l, kad završim putovanje tih 5 km pomjeri potrošnju prosjecnu na oko 5.3 l. U povratku kuci potrosnja je oko 8 kad zavrsim putovanje. Dakle prosjek je negdje oko 6.5. A vozio sam i po ravnicarskim predjelima na otvorenoj cesti. Nisam uspjevao nikad da potrosnju spustim ispod 5 l. Mozda neki motor i može ali opet mislim sa jako pažljivom vožnjom. Po meni je ekonomičan motor gdje vozač (sa razumnim pristupom voznji)… Pročitaj više »
Ajd’za automobile i motocikle i da razumem ,ali i sportski bicikli se razvijaju u aero-tunelu .
Kao vozač „kioska za novine“ mogu ti reći da jw aerodinamika debelo precijenjena… Na našim putevima i autoputevima (130 ograničenje) dobitak u energetskoj etikasnosti zbog manjeg otpora vazduha je minoran, pogotovo ako se stavi u odnos sa gubitkom na komforu, prostoru i upotrebljivosti vozila… Ostaje samo ovo što Matija celi za marketing, treba naći neku temu oko čega će praviti priču i negdje se takmičiti… Imamo sličan trend gdje su u svakoj generaciji vršili uštede u masi vozila pa za moga života se masa vozila najmanje poduplala, od nekih 800 kg Stojadina, i Škoda u Kadetta, dođosmo do nekog prosjeka… Pročitaj više »