Zanimljivost dana: Potcenjeni mišićavko

Istorijat američki mišićavih automobila je dugačka tema i mogle bi se napisati knjige i knjige (kao što i jesu) o raznim modelima. Većina pisaca se fokusira na najveća imena ove kategorije, kao što su Plymouth GTX, Dodge Charger, Chevrolet Chevelle, Pontiac GTO, Ford Mustang Shelby i druge, ali je zapravo postojao i jednako veliki broj potcenjenih divova.

Reč je o modelima koji su u svakom pogledu bili jednako dobri kao gore spomenuti automobili, ali iz ovog ili onog razloga nisu ostvarili komercijalni uspeh. U današnjem izdanju zanimljivosti dana analiziramo baš takav model, a reč je Mercury Cyclone iz 1970. godine.

Mercury kao brend je relativno nepoznat izvan Sjedinjenih Američkih Država, a visoko mišljenje o njemu nisu imali ni sami Jenkiji. Osnovan je krajem tridesetih godina prošlog veka od strane Edsela Forda (jedini sin mnogo poznatijeg oca Henrija) da popuni prazninu između brendova Ford i Lincoln. Međutim, Mercury nikada neće imati uspeh kao General Motorsove „srednje divizije“ (Pontiac, Oldsmobile i Buick) najviše iz razloga što nije imao svoj identitet već se uvek smatrao samo „fensi Fordom“.

Čuveni Li Ajakoka (tvorac Mustanga) je krenuo da menja imidž brenda sredinom šezdesetih godina. Konkretno, nije želeo da publika i dalje vidi Mercury kao „bolji Ford“ već kao „Lincoln na budžetu“, pa je ponuda potpuno osvežena. Na bazi Mustanga je predstavljen i novi Mercury Cougar, ali brend i dalje nije imao ništa da ponudi u klasi takozvanih „muscle“ automobila. Uspeh Pontiaca GTO-a je zatekao firmu na spavanju, a kada je i Oldsmobile predstavio svoju verziju, i Mercury je znao da mora da krene istim putem.

Baš kao što je Oldsmobileov model 442 bio zasnovan na već postojećem F-85-u, tako je i kreator Mercuryija izabrao model Comet i na istoj bazi predstavio novi Cyclone. Na prvi pogled nije izgledao nešto impresivno i pružao je novi V8 motor radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa 210 konjskih snaga.

Ono što će ga posebno proslaviti je učešče u profesionalnom auto-moto sportu i to konkretno u serijama kao što su NASCAR i NHRA gde je bio jedan od najdominantnijih automobila. Mercury je nastavio da ga unapređuje i narednih godina većim i moćnijim motorima, a najveći uspeh je stigao 1968. kada je vozač Kejl Jarbro pobedio na čuvenoj trci Daytona 500. Cyclone je u međuvremenu postao mehanički blizanac s Fordovim velikanom Torinom, što znači da se mogao naručiti i sa novim motorom CobraJetom, radne zapremine 429 kubnih inča (7,0 litara).

A onda su Amerikanci ušli u sedamdesete godine i postalo je jasno da zlatnim vremenima stiže kraj. Ne samo što je gorivo postalo značajno skuplje, već su i političari planirali da uvedu strožije zakone na račun izduvnih gasova, a i osiguravajuće kompanije su podigle cene svojih usluga. Godina 1970. će se pokazati možda najboljom za ovu vrstu automobila pošto se svaki proizvođač odlučio ponuditi nešto veliko za kraj, a u slučaju Mercuryja, to „nešto“ je bio Cyclone Spoiler 429 SCJ.

Ova tri slova su bila skraćenica za „Super Cobra Jet“, a reč je o najmoćnijem agregatiju koji je Ford imao i za staze i za ulicu u spomenuto vreme. Zapremina motora je ostala identičnih 429 kubnih inča (7,0 litara), ali je ovo slovo „S“ označavalo da se nešto opako krije ispod haube.

Reklamiran je da razvija 375 „konja“ i maksimalnih 612 Nm obrtnog momenta, iako je realna cifra bila između 450 i 500 „grla“ (manja snaga je namerno isticana da se zavaraju osiguravajuće kompanije). Snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog i trostepenog automatskog menjača. Jači motor nije bila jedina promena pošto je SCJ imao i značajne modifikacije na ogibljenju da u što boljoj meri podnese trkanje na pravcu, ali je i dalje imao samo doboš kočnice (prednji diskovi će postati dostupni kao opcija tek sredinom godine).

Testovi iz navedenog perioda pokazuju da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo manje od pet sekundi, što znači da je ovaj automobil bio jedan od najbržih u svoje vreme. Štaviše, čak i spomenuta velika imena kao što su GTO, Chevelle SS, Charger, GTX i drugi su mogli samo da mu gledaju u zadnja svetla.

Ali kao i ranije, i ovaj specijalni Mercury je u velikoj meri ostao potcenjen. Te 1970. godine je isporučen tek 341 primerak, a spomenuta godina je bila jedina kada ste mogli da ga naručite.

Potcenjenost vlada i dan-danas i cene restauriranih primeraka se obično kreću između 60 i 70 hiljada američkih dolara, što je otprilike tek trećina one sume koju morate da izdvojite na gore spomenute najpopularnije modele. Ne postoji jasan razlog zašto je to tako, ali na kraju dana, mnogima danas tako nešto i ne smeta pošto mogu da dobiju fantastičan automobil za relativno pristupačnu cenu.

Zoran Tomasović

(257)