Treće tromesečje donelo neraspoloženje u Upravni odbor Volkswagena
Najveći evropski proizvođač automobila, nemačka grupacija Volkswagen je u tromesečnom periodu koji obuhvata jul, avgusti i septembar 2024. godine, ostvarila neto dobit u iznosu od 1,58 milijardi evra, što predstavlja pogoršanje u odnosu na komparativni kvartal za čak 63,7%. Na lošije od očekivanog, ali ipak profitabilno poslovanje, najviše su uticali visoki troškovi i pad obima prodaje u Kini.
Iz tog razloga se sve više priča o pokretanju najvažnijeg programa restrukturiranja u istoriji Volkswagena, a čija realizacija ugrožava dalje postojanje desetine hiljada radnih mesta. Poslovna dobit u analiziranom periodu je takođe smanjena za 42% i tako svedena na sumu 2,86 milijardi evra, uz promet (misleći valjda na prihod) od 78,5 milijardi evra, piše rumunski Agerpres.
Ovi rezultati „oslikavaju težak tržišni kontekst i naglašavaju hitnu potrebu za značajnim smanjenjem troškova i poboljšanjima u domenu efikasnosti“, rekao je Arno Antlic s pozicije finansijskog direktora grupe Volkswagen.
Pad neto dobiti u trećem kvartalu se prvenstveno objašnjava smanjenjem obima prodaje od 7%. Povećanje broja isporučenih primeraka od 6,4% na severnoameričkom tržištu nije moglo da nadoknadi negativan trend u ovoj oblasti koji je u Kini dosegao cifru od 15%. Podsećamo, Kina je glavno tržište Volkswagena, koje ovde čini trećinu obima prodaje. Takođe, prodaja električnih modela je tokom trećeg tromesečja takođe „izgubila u struku“ za 10%.
Pored toga, poslovna dobit grupe Volkswagen je pala na 5,4% u prvih devet meseci ove godine, a bila je 6,9% ne tako davno, odnosno u istom (uporednom) periodu prošle godine. To je zato što je smanjen obim prodaje najuspešnijih sportskih automobila s oznakama Porschea i Audija, dok je u prvih devet meseci ove godine profitabilnost marke VW bila samo 2%, najviše zahvaljujući nižim prodajnim cenama vozila.
Ovi rezultati pružaju nove argumente za tačku gledišta Volkswagenovog rukovodećeg tima u vezi sa drastičnim merama restrukturiranja u Nemačkoj. Pored mogućeg zatvaranja tri nemačke fabrike, šefovi ove gigantske grupacije žele da otpuste desetine hiljada radnika i da smanje plate za 120 hiljada zaposlenih u rezidenata Nemačke, što bi zadalo još jedan udarac najvećoj privredi Evrope, što Germanija svakako jeste.
AutoRepublika
(210)
Pa kad budu digli cenu osnovne verzije Golfa na 40.000€ onda če ljudi još više kupovati?! 😀
Ako neko moze da potvrdi naleteo sam da trosak i sve proizvodnja Passats je 13.500€ …a prodaje se za 40.000€ … Šta da se kaže?! 🤣 A zato Kinezi u Kini prodavaju hybride sa dosta opreme po 14-15.000€ limuzine u veličini Passata.
https://autorepublika.com/2018/06/10/da-li-ste-se-zapitali-koliko-fabriku-kosta-nov-automobil-u-proizvodnji/
Pročitaj dragi druže.
Auu
E hvala , nisam vas tada pratio..od ove godine Vas pratim i to slučajno naleteo na vašu Stranicu…
Inače sam prepostavljao jer za Iphone sam čitao prije 10 godina da jih košta 100$ dolara da jih naprave a prodavali za 1.200$ i po logici vredi za sve više manje….koja pljačka ljudi moji 😀
Ovo ti je laički zaključak, ali totalno.
Koliko košta nov auto??? Ali šta koliko košta? LIm, plastika, stakla, guma….
Ili auto komplet kao proizvod, sa troškovima, razvoja. To jeste od projekta, preko razvoja, testiranja, izrade alata, proizvodnih traka, zaposlenih, energije, taksi….
Samo razvoj jednog omanjeg SUS motora, sa potrebnim alatima košta oko 700 mil evra.
Takkođe razboj jednog manjeg automobila B segmenta, koji nije samo redizajniran, košta istu sumu. E sad razmislite koliko košta jedan automobil, i koliko se treba proizvesti primeraka, da se otplati ulaganje
Troškovi razvoja ostaju na troškovima i ne uključuju se u cenu koštanja proizvoda. Ovde pričamo o ceni koštanja jednog proizvoda, ne o ukupnim rashodima proizvodne firme. Istina da troškovi razvoja koštaju, valjda zato i po 10 modela se kače na jedne troškove razvoja. Da ne gledamo šampionsku grupu VW, može Renault-Nissan-Mitsubishi-Dacia, pa sada i Geely…
Nisi u pravu.
Recimo razvoj clia 4 posle clia 3 koštao je poznatih 700 mil evra.
I to na već postjeće oformljene takozvane platforme.
Ne možeš tako da gledaš na jedan komad automobila.
Kao i na recimo jedan mob telefon. Koji ima ssličnu strukturu razvoja
Ovde stvar vadi matematika velikih brojeva.
Negde pocetkom 2012 godine radio sam u Porscheu, bilo je to moje poslednje ucesce u toj firmi. Tom prilikom sam saznao koliko kosta jedna Panamera u proizvodnji – oko 20.000 evra. Tada se prodavala za 120.000, zavisno od opreme itd. Pitam kolegu gde ide toliki novac. On kaze: na razvoj, proizvodne investicije, marketing, poreze, dividende za akcije, itd. itd. Prozvodni troskovi obuhvataju: materijal, rad, energiju, logistiku, i tsl., samo ono sto je neposredno vezano za proizvodnju.
Ceo život se bavim računovodstvom i dobro znam šta ulazi u cenu koštanja. To što priča MM nije ispravno, ali je potpuno logično što tako gleda na stvari, pošto se bavi potpuno drugim poslom.
Meni ekonomski jedino logično zvuči struktra kalkulacije MM-a. To ti je kao kada bi gradio neki gradejevinski objekat, pa kada bi u trošak realizacije celog projekta ( zaključno sa pravosnažnošću upotrebe dozvole ), kao i pri odredjivanju koliko te taj objekata navodno koštao po 1 m2, gledao sam trošak nabavke i ugradnje potrebnih materijala i opreme, trošak radne snage ( izvodjenja i nadzora ), trošak energije, osiguranja …. A gde su u ukupnoj kalkulaciji troškovi pribavljanja lokacije, troškovi plaćenog primarnog i sekundarnog komunalnog opremanja lokacije, troškovi projektovanja objekta, troškovi gradjevinske dozvole, troškovi obezbedjivanja korišćenja potrebne mehanizacije za izgradnju tog objekta,… Pročitaj više »
Druže, sve što si pobrojao u trećem pasusu komentara, sve to ulazi u troškove razvoja. MM priča o troškovima razvoja (automobila), što će reći da nije izvesno hoće li zaključak razvojne faze biti afirmativan u kontekstu serijske proizvodnje ili neće, a ne o samoj proizvodnji automobila. Dakle, dokle god ne krene serijska proizvodnja (bude doneta odluka o pokretanju iste), svi troškovi u vezi eventualnog (EVENTUALNOG) proizvoda ne mogu biti kapitalizovani (uključeni u cenu koštanja), već ostaju kao rashod, isto kao što su rashod uvek i troškovi reprezentacije, prodaje, administracije…. Međunarodni standardi su potpuno logični i životni 🙂
Vidi, ja ne znam“medjunarodne računovodstvene standarde“ i apsolutno nisam stručan za njihovo tumačenje. 😊 Pa tako i za sve ono što sam naveo u trećem pasusu mog komentara ( „A gde su u ukupnoj kalkulaciji troškovi pribavljanja lokacije, troškovi plaćenog primarnog i sekundarnog komunalnog opremanja lokacije, troškovi projektovanja objekta, troškovi gradjevinske dozvole, troškovi obezbedjivanja korišćenja potrebne mehanizacije za izgradnju tog objekta, tehnički prijem … ?“ ), ja pojma nemam „u koju kućicu“ finansijskog izveštaja ide, nemam pojma na koji se konto knjiži … ni ostalo u vezi toga. 😊 Ali, ono što pouzdano znam, sve su to realni troškovi, koji… Pročitaj više »
Postoje proizvodni direktni i indirektni troškovi. Direktni idu u celosti u cenu koštanja (materijal u proizvodnji, energija utrošena u proizvodnji, amortizacija mašina i opreme, plate radnika u hali koji rade na proizvodnji itd. Indirektni troškovi su oni koji se delimično uključuju u cenu, tipa deo hale je za komercijalu, a ne za proizvodnju, pa se u cenu koštanja uključuje samo proporcionalni deo troška koji se odnosi na proizvodnju. To što neki trošak ne ulazi u cenu koštanja (plate komercijalista, amortizacija upravne zgrade, struja potrošena u menzi) ne znači da ne postoji i da se gura pod tepih. Troškovi koji ulaze… Pročitaj više »
Troškovi koji ulaze u cenu koštanja prođu kroz rashode, ali prođu i kroz prihode – PA JE NJIHOV UTICAJ NA POSLOVNI REZULTAT NEUTRALAN.
Ič ne razumem.
Idem ujutru na Salon motocikala u Milano i na Sajam konjarstva u Veroni. U subotu sam doma. Slede’e nedelje idemo na ćevape ili slične gluposti 🙂 pa ćemo da prođemo uživo. Svakako ćeš bolje da razumeš nego ja mehaniku ili elektriku!
Ni Dukati jos ne prodaju…Cudno,kad su u nevoljama.