AR test: Geely Atlas Pro

Kinez, Skandinavac, Volvo sa Aliexpressa ili sve po malo?

Kompanija Geely je slabo poznata na našem tržištu, a jedva više poznata na tržištu Evrope. Na Filipininima, u Rusiji i Kini već jako dugo uspešno posluju. Prva stvar koju ćete verovatno pročitati o njima kada krenete pretragu je da su vlasnici fabrike Volvoa. Šta je Geely Atlas Pro, gde se pozicionira, šta ga prodaje i zašto razmotriti ovaj automobil?

Atlas Pro je evropski naziv za Geelyijev SUV model iz segmenta C. Više informacija na inostranim sajtovima o ovom modelu možete naći pod imenima Boyue kako se zove na kineskom tržuštu ili Azzkara što je njegovo globalno ime.

Platforma na kojoj je napravljen je CMA – Compact Modular Architecture. Razvijena je od strane Volvoa. Ova platforma je upotrebljena i kao osnova Volvoa XC40-a, Renaulta Granda Koleosa kao i dolazećeg Lynk&Co 01-a. Izbor motora se svodi na samo jedan, i to s evropskim korenima. U pitanju je turbobenzinski agregat T3 sa 1477 ccm3 i 177 KS. Isti motor se nalazi takodje u mladjem bratu XC40-u kao i u modelima S60 i S40, a u grupaciji Geely, naći ćete ga u Atlasu i Protonu X50 koji je pandan Geelyiju Coolrayu.

Motor pruža tri cilindra i pravljen je tako da, baš kao i platoforma bude kompatibilan sa hibridnim pogonskim sistemima, tako da ga je moguće naći kao turbobenzinski motor, blagi hibrid, kao i plug-in hibrid.

Ono kako se Atlas predstavlja i šta zaista jeste je bezbedan porodični automobil. Dolazi sa sedam godina garancije koja zaista pokriva sve, bez sitnih slova koja nešto isključuju, sa mnoštvom opreme, mogućnošću pogona na sve točkove po potrebi, i generalno s utiskom da je u pitanju automobil koji pripada višoj klasi. Kao što šala iz ovog naslova kaže zaista jeste Volvo sa Aliexpressa u jako pozitivnom smislu. Za oko 30 hiljada evra deluje da je Geely uspeo da pruži daleko više od konkurencije i možda započne deo lepe priče u Evropi.

Opreme i opcije

Atlas pro poseduje dva nivoa opreme i to su Luxury i Flagship. Razlike nisu velike, ali su ipak bitne. Ono što dolazi već u “osnovnoj” opremi su LED farovi, mogućnost naglog kočenja u slučaju prepreke, senzori za kišu, automatsko otvaranje prtljažnika, parking senzori napred i pozadi, takozvana kamera 360, senzori pritiska vazduha u gumama (TMPS), grejači sva četiri sedišta, sistem koji omogućava ulazak u vozilo bez upotrebe ključa i još mnogo toga.

Prelaskom na viši paket opreme dobijate dodatne režime vožnje, metalne pragove, ambijentalno osvetljenje, upozorenje o napuštanju saobraćajne trake, pomoć pri održavanju trake, sistem za prepoznavanje saobraćajnih znakova, inteligentni tempomat, bežični punjač za telefon i utikač u prtljažniku.

Ono što je mnogo veća razlika između dva nivoa opreme su pogon i motor. Viša oprema dolazi sa pogonom na sva četiri točka i blagohibridnim pogonskim sklopom koji pored motora T3 sa 177 konjskih snaga poseduje i elektromotor koji isporučuje 20 konjskih snaga. Ova dva agregata u zbiru odbacuju 190 „konja“. S takvim odnosom cena između dve verzije nameće se pitanje da li je kupovina jeftinijeg paketa opreme racionalan izbor s obzirom da im je trenutna razlika u ceni oko hiljadu evra, dok je razlika u dobicima ogromna.

Spoljašnost, unikatna ili kopija svega po malo?

Za kineske brendove smo nekako navikli da možete da prepoznate iz “kojih automobila” su napravljeni. Nekada to bude i smešno pa se šalimo kako je neki automobil do pola Mercedes, posle je Audi i na kraju dobijete malo nečeg trećeg. Atlas Pro deluje zaista unikatno, ali takođe ne i previše inovativno.

Prvi put kada sam video na nekom parkingu „ugašenog“ motora, i kao malo prašnjav automobil, utisak mi je bio da je u pitanju američki model iz prethodne decenije ili koju godinu stariji. Glavna impresija na automobilu je visina koja je čak 171 cm, zbog čega ostavlja utisak daleko većeg vozila. Ako baš ne uzmete metar i krenete da poredite, imaćete dojam da je automobil bliže D nego C klasi.

Iz profila prednji kraj podseća na stariji Volvo XC90 zbog blago izdignute sredine haube. U svim verzijama dolazi na felnama prečnika 18” koje gotovo da izgledaju malo u odnosu na oblik karoserije. Retrovizori su enormno veliki i savršeno pregledni, bez senzora mrtvog ugla u svim nivoima opreme. S donje strane imaju integrisane diode LED koje bacaju svetlo ka kvakama, po ugledu na više klase vozila, kako biste mogli lako da se orijentišete u mraku. U svim opremama na kolima dolaze krovni nosači kako to i dolikuje jednom porodičnom SUV-u.

Ako zavirite ispod automobila primetićete dve prave cevi „auspuha“ i lonac, a malo iza toga i zadnje oslanjanje tipa multilink.

Enterijer

Od otvaranja vrata na dalje se nekako oseti uticaj Volvoove škole. Kao da su se trudili da Atlas što više nalikuje evropskim rođacima. Vrata su robusna i ostavljaju utisak kvlaiteta, a zatvaranje čini da se osećate kao da ste u dosta skupljim kolima. Rukohvati sa unutrašnje strane su od aluminijuma kao i centralni držači za ruke. Gde god da krenete rukom videćete aluminijum, ili eko kožu koja dosta kvalitetno izgleda.

Pored automatskih farova, oprema Flagship nudi i automatsko podešavanje dugih svetala koje pretvara noć u dan. Vozačevo sedište se podešava u šest smerova i elektro je podesivo i utisak je da ćete vrlo lako naći idealan položaj potpomugnuti podešavanjima volana po visini i dubini. Naslon za ruku nije podesiv i u istoj je visini kao i levi naslon za ruku, ogromnih je dimenzija i ispod njega bez prolema staje flaša od 1,5 litara vode (ili čega god). Nasloni za glavu napred se pomeraju po dubini, što će vam pružiti jako prijatnu potporu za glavu.

Cajger je digitalni, vrlo pregledan i bez previše opcija.Tu dolazim i do zamerke. Naime, iako postoje komande za telefon na volanu, kada pritisnete slušalicu, muldimedija će ponuditi poslednje pozvane brojeve, što će skrenuti vaš pogled na desno. Nekako bih očekivao da pomoću cajgera mogu da izaberem koga želim da zovem.

Cajger takođe prikazuje program vožnje, brzinu u kojoj ste i režim rada menjača, koji može biti manuelni ili automatski. Najzanimljivija opcija pored menjača na centralnoj konzoli je okrugli džojstik za promenu programa vožnje koji je dosta naglašen, stvara prijatne klikove pri okretanju ostavljajući utisak da je jako bitno koliko ćete isti okrenuti i koji treba pritisnuti na unutra, kako biste izabrali režim vožnje.

Potvrđivanjem program vožnje prikazaće vam se na ekranu multimedijalnog sistema i šta sve izabrana opcija donosi. Na temu centralne konzole imam jednu zamerku, a to je neiskorišćeno dugme pored menjača. Očekivao bih da u najjačkoj opremi nema dugmića koji ništa ne rade, ali čak dva su se potkrala, kao i jedno na volanu koje je verovatno bilo za audio komande koje nisu podržane u Evropi.

Ispod menjača nalazi se pult za punjenje telefona i dva priključka tipa USB. U kabini ukupno postoje čak četiri konektora USB B, od kojih se preostala dva nalaze na tunelu centralne konzole namenjenom za putnike pozadi.

Štitnici od Sunca su dosta veliki, sa ogledalima, ali nažalnost bez svetala namenjenih isključivo za ta ogledala tako da ćete dodatno svetlo potražiti u centralnom delu.

Bezbednost, komfor i opet bezbednost

Ako bih želeo da opišem kola u dve reči, to bi bila bezbednost i komfor. Nekako je utisak da je ceo automobil tu samo da vozaču učini iskustvo što prijatnijim i bezbednijim. Ako pređete brzinu od 120 km/h, ljubazna poruka na ekranu će reći da možda želite da usporite. Ako ste preblizu drugom vozilu, zamoliće vas da usporite. Ukoliko dete čačka kvaku iako je aktivirana opcija protiv „dečije radoznalosti), vašu pažnju će usmeriti ka tome kako se ne bi nešto nepredviđeno desilo. Takođe, kada otvarate vrata, upaliće se sva četiri migavca da upozore okolinu da izlazite iz kola.

Ukoliko je radio signal loš, automobil će ugasiti muziku privremeno kako vas krčanje ne bi nerviralo. Električna sedišta će putnike smestiti tamo gde bi trebalo da budu, a dvozonska klima i grejači sedišta i volana će osigurati da putnicima ne bude hladno. Za vrele letnje dane, Geely ima rešenje za sedišta od eko kože. Ako zadržite dugme za otključavanje kola, prozori će se otvoriti, a nakon toga će se i ventilacija upaliti kako bi vreli vazduh izbacila iz kola.

Iskustva iz vožnje, hibridni sistem

Iako dolazi sa “slabašnim” motorom T3 i velikiim stomakom od preko 1.700 kg, automobil ostavlja utisak da se jako lepo nosi s kilažom i visinom. Ležanje u krivinama je iznenađujuće dobro. Iako je multilink u pitanju, moje očekivanje je bilo da ce visina ostavljati osećaj vožnje na brodu, ali deluje da se automobil nimalo ne naginje, i da ima dovoljno snage za izlazak iz krivina.

Sva četiri režima vožnje prave osetne razlike zbog načina na koji koriste hibridni pogonski sklopa, tako da ih ima smisla ponaosob analizirati.

U režimu Offroad, hibridni sistem nema nikakvu ulogu i ovde automobil uvek koristi pogon na sve točkove. Duže ostaje u „brzinama“ i gleda da drži obrtaje u opsezima višeg obrtnog momenta.

Program Comfort je Geelyijev naziv za standardni izbor voznog stila. Pri laganom gasu promene brzina će se dešavati na oko 2.000 obrtaja radilice ili pak malo više, a već od 65 km/h, biće u šestoj brzini pa sve do oko 105 km/h kada prelazi u 7. brzinu. Ovde vredi pomenuti da je najviši stepen prenosa dosta dugačak tako da ćete pri oko 2.000 obrtaja krstariti mrvu ispod 115 km/h.

Ukoliko je hibrini sistem spreman i pustite gas, automobil će se ugasiti, obrtaji će biti na nuli, a električni sistem će napajati vozilo. Iako u brzini po informacijama sa table, utisak je da je automobil u leru u ovim situacijama i brzina će lagano opadati do okvirno 50 km/h kada će se motor automobila ponovo aktivirati.

Utisak je da automobil ima sasvim dovoljno snage za prijatnu vožnju u ovom režimu.

Postavka Eco nastoji da smanji potrošnju tako da će malo ranije menjati brzine u odnosu na Comfort i nešto manje snage isporučivati za istu težinu noge na gasu. Glavna razlika je u tome što će motor automobila biti ugašen pri usporavanju praktično do stajanja. Ova zanimljiva funkcionalnost će omogućiti da u gužvama dostignete, recimo, 40 km/h i lagano se zaustavljate jako dugo. Nagrada za laganiju vožnju može biti ekstremno mala potrošnja po gužvama, tako da će Atlas Pro nekada da vas iznenadi prosekom ispod 8 litara, i to u špicu kada pametno koriste hibrini program.

Paradoksalno, mnogo niže od toga verovatno nećete ni videti jer će na autoputu biti na oko 7 litara, dok sa baš laganom nogom na gasu i na magistralama ide na niskih 6 litara. Ispod 6 litara sam do sada video samo jedanput.

U programu Sport, hibridni sklop se koristi za dodatnu snagu tako da ćete na međuubrzanjima biti prijatno iznenađeni. Preticanja su vrlo odlučna i utisak je da ćete uvek imati dovojlno snage, iako ovaj automobil ne pokušava da bude sportista. Važno je napomenuti i da su u „Sportu“ promene stepena prenosa na nešto višim obrtajima, okvirno između 2.700 i 3.000 obrtaja u minutu, ali da ukoliko niste agresivni na gasu, automobil neće po svaku cenu želeti da dođe do viših obrtaja.

Takođe, ne mogu da se oduprem utisku da je automobil mnogo brži nego na papiru, ali da ima dosta loš start zbog čega je jedva mrvu ispod 10 sekundi na sprintu 0 – 100 km/h.

Što se menjača tiče u pitanju je jedinica Getrag s dvostrukom spojnicom, a koji savršeno radi i vrlo pametno bira stepene prenosa. Možete ga koristiti i u manuelnom režimu, ali je utisak da je bolji kada ga pustite da radi kako želi.

Multimedijalni sistem

Multimedijlni sistem pruža ekran od čak 12.3” i odličnu rezoluciju. Kamera zaista lepo radi i parkiranje automobila je jako lako. Kamera će prikazati kuda će i retrovizori proći što umanjuje šansu da očešete neki stub. Nažalost ima i nekih zamerki, pa su tako radio stanice bez imena i nema mogućnosti za korišćenje Android Auta ili Apple Car Playa. Umesto toga imate aplikaciju CarBitLink koja radi dobro, ali traži od vas vam ekran telefona uvek bude otključan.

Zaključak

Moj utisak o automobilu posle skoro 6 hiljada kilometara je gotovo savršen. Ako izuzmemo sitne zamerke, čini mi se da je u pitanju jako kvalitetan i udoban automobil sa kojim ću se još dugo družiti. Moje lično iskustvo posle višemesečne kupovine je da je Geely napravio odličnu ponudu sa Atlasom i da je vrlo teško u istom cenovnom rangu pronaći istu opremu i komfor.

Kako će se pokazati na duže staze saznaćemo u nekom narednom članku, a do tada pozdrav i nadam se da vas je ovaj tekst zaintrigirao da naučite nešto više o Atlasu.

Igor Đurić

(1332)