Pregovori između Evropske Unije i NR Kine o minimalnim uvoznim cenama, koji imaju za cilj da spreče dodatne carine EU na električne automobile proizvedene u Kini, predstavljaju ogroman izazov. Automobili su složeni proizvodi, a ponude moraju biti primerene i moguće za sprovođenje. Teško je očekivati da će dogovor o tome biti postignut do kraja oktobra, kada bi carine trebalo da stupe na snagu. Ovo je za agenciju Reuters izjavio jedan visoki zvaničnik EU.
„Ne isključujem tu mogućnost, ali čini se da je veoma, veoma teško postići dogovor do kraja oktobra zbog veoma složenih i teško rešivih pitanja“, rekao je zvaničnik za Reuters, dodajući da pregovori mogu biti produženi.
Zvaničnik je dodao da je to težak zadatak jer su se pregovori o minimalnoj ceni do sada uglavnom odnosili na homogenije proizvode, a ne na složene proizvode kao što su automobili, koji imaju mnogo različitih prodajnih kanala.
Evropska komisija je primila ponude minimalnih cena od Kineske trgovinske komore, koja uključuje nekoliko proizvođača električnih automobila, kao i od nekoliko pojedinačnih izvoznika, rekao je zvaničnik.
Kina je u subotu pozvala EU da ne vodi zasebne pregovore o cenama električnih automobila proizvedenih u Kini i prodavanih u Uniji. Upozorila je da bi to moglo potkopati temelje bilateralnih carinskih pregovora.
EU je navela da svaki dogovor o minimalnim uvoznim cenama mora biti u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Takođe, mora biti primeren kako bi kompenzovao štetu uzrokovanu subvencijama, mora biti moguće sprovoditi ga i kontrolisati.
Zvaničnik EU je upozorio da jedinstvena cena, s obzirom na različite tipove vozila, ne bi bila funkcionalna. Minimalna cena mora biti različita za različite proizvođače, u zavisnosti od vrednosti prodaje i od toga da li primaju subvencije. Trenutno predložene dodatne carine, koje se kreću od 7,8 procenata za Teslu do 35,3 procenta za SAIC, odražavaju proračun Evropske komisije koji uzima u obzir subvencije koje su firme primile.
EK takođe ima na umu iskustva od pre desetak godina, kada je carina na kineske solarne panele zamenjena obavezom o minimalnoj ceni. Međutim, jedan od nedostataka tog rešenja bilo je široko rasprostranjeno izbegavanje te mere, upozorio je zvaničnik. Kina sada drži više od 90 procenata tržišta fotonaponskih panela u EU.
AutoRepublika
(257)
