Italijanska automobilska industrija se nalazi u samrtnom ropcu

Promet manji za jednu trećinu, opšti štrajk na vidiku: Situacija za italijansku autoindustriju postaje sve bezizlaznija. Sada se čini da se i poslednja nada raspršila.

U nemačkoj automobilskoj industriji vlada kriza, što su sada i zvanično potvrdili najnoviji statistički podaci saveznog zavoda. Prema njima, promet industrije opao je za 4,7 procenata u prvoj polovini godine. Mnogi u Italiji ipak sa zavišću gledaju na te negativne brojke. Nemačka automobilska industrija možda je bolesna, ali italijanska automobilska industrija se već nalazi u samrtnom ropcu.

Krajem septembra proizvodnja putničkih i lakih komercijalnih vozila u zemlji opala je za 31,7 procenata na 387.600. Proizvodnja putničkih automobila je u poređenju sa prethodnom godinom pala za više od 40 procenata. Veliki italijanski sindikati strahuju od gubitka 25.000 radnih mesta i zatvaranja fabrika u kratkom roku. Sada mobilizuju najjače oružje koje im pruža pravo na štrajk: za 18. oktobar su najavili opšti štrajk u italijanskim fabrikama automobilske grupe Stellantis, koju kontrolišu Francuzi, i traže programe pomoći.

Loši rezultati bi mogli imati strašne posledice: za celu godinu, radničke organizacije očekuju pad proizvodnje putničkih i lakih komercijalnih vozila za jednu trećinu u odnosu na lani – na skoro pola miliona jedinica. To bi bio nivo iz pedesetih godina 20. veka.

Koliko je kriza teška, pokazuje se na primeru Stellantisove fabrike u Modeni. Tamo je do kraja septembra proizvedeno samo 220 Maseratija. Pre godinu dana ih je bilo 910. U južnoj Italiji, u Kasinu, proizvedeno je još 19.710 vozila, a 2019. ih je bilo više od 200.000. A u nekadašnjoj Fiatovoj fabrici u Torinu – Mirafiori, do kraja septembra proizvedeno je još 22.240 automobila, što je 68 procenata manje nego prethodne godine. U septembru je tržišni udeo Stellantisa u Italiji pao na samo 24 procenta.

Konzorcijum je već značajno smanjio broj zaposlenih – ali verovatno nedovoljno da odgovori na krizu. Broj radnika u italijanskim Stellantisovim fabrikama pao je od spajanja nekadašnjih FCA i PCA 2021. godine sa 51.000 na nešto više od 40.000. U svim fabrikama se radi skraćeno.

Pregovori sa Stellantisom: Nerealni zahtevi

Savet ministara Italijanske Republike iliti vlada pregovara već više od godinu dana sa Stellantisom o povećanju proizvodnje u Italiji na više od milion jedinica godišnje do 2030. godine. To je potpuno nerealno. Ministar industrije Adolfo Urso optužuje Stellantis da se ne drži dogovorenih sporazuma. Izvršni direktor Stellantisa Karloš Tavareš postavio kao uslov za povećanje da se izgrade više punjača za električne automobile i uvedu podsticaji za kupovinu automobila sa niskim ili bez štetnih emisija. Bar podsticaji za kupovinu sada postoje: Zvanični Rim će u naredne tri godine isplatiti 2,75 milijardi evra premija za kupovinu električnih i automobila sa niskim emisijama, kao i pomoć firmama.

Međutim, prethodni ustupci vlade nisu dovoljni za šefa Stellantisa. Italijanska automobilska industrija se suočava i sa troškovima energije koji su gotovo dvostruko veći nego u Nemačkoj. Andrea Giuricin, ekonomista specijalizovan za transport i mobilnost na Univerzitetu Bicocca u Milanu, navodi probleme: „Italijanska automobilska industrija pati od vrlo niske produktivnosti već 30 godina. Problem je u tome što imamo samo jednog velikog proizvođača. Italija nikada nije bila u mogućnosti da privuče strane proizvođače. To je posledica strukturnih problema kao što su niska produktivnost, visoki troškovi logistike i rada, kao i nesigurnost u investicije i složena birokratija.“

Bez inovacija, bez alternativa

Pored toga, italijanska automobilska industrija proizvodi gotovo isključivo mala vozila koja se mogu jeftinije proizvoditi u zemljama kao što su Maroko, Poljska ili Srbija. U prošlosti se premalo ulagalo u inovacije i alternativne pogone. Tako da gotovo nema električnih modela italijanskih marki. Mnogi dobavljači su previše zavisni od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i Stellantisa. Često su previše mali da bi mogli da investiraju u nove tehnologije, digitalizaciju i internacionalizaciju. A pate i zbog krize nemačke automobilske industrije, kojoj pripadaju kao ključni dobavljači. U narednim godinama se strahuje od gubitka do 70.000 radnih mesta u industriji.

Rim želi da se u EU založi za brzu reviziju vremenskog okvira za kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem 2035. godine i traži saveznike za to. Pored toga, vlada želi da spreči kaznene odredbe zbog nepostizanja CO2 standarda u narednoj godini. Ove vrednosti će verovatno biti premašene zbog drastičnog opadanja prodaje električnih automobila. Urso se u Briselu zalaže za uspostavljanje velikog fonda pomoći za ovu industriju. Giuricin smatra da „subvencije u prvoj fazi mogu pomoći, ali i da Italija mora pre svega da reši svoje strukturne probleme“, kaže on.

Stellantis, sa italijanskim markama Fiat, Alfa Romeo, Lancia i Maserati, jedini je veći proizvođač automobila u zemlji. Iako postoje još dva proizvođača, Ferrari i Audijeva ćerka firma Lamborghini, koji su ekstremno uspešni i imaju neto marže od 30 procenata, proizvode samo oko 10.000 vozila godišnje i ne mogu sami da spasu autoindustriju zemlje.

Zalažu se za kineske proizvođače

Takođe, nedavne odluke o carinama na kineske električne automobile verovatno neće doneti rešenje. Samo povećanje cena neće biti dovoljno da italijanske proizvode ponovo učini privlačnim. A ni obrnuti put ne deluje. Rim se već mesecima intenzivno trudi da privuče kineske proizvođače i trenutno pregovara sa državnom kompanijom Dongfeng: do sada bezuspešno. „Kineski proizvođači moraju da proizvode u Evropi da bi izbegli carine. Ali im je lakše da proizvode u Španiji, Češkoj, Mađarskoj ili u drugim zemljama“, smatra Giuricin.

Perspektive su sumorne. Fabrika u Torinu-Grugliasco, u kojoj su se proizvodili Maseratijevi modeli, zatvorena je krajem 2023. godine. Novi modeli kao što su buduća Grande Panda, Lancia Ypsilon, Alfa Romeo Junior ili Fiat 600 neće se proizvoditi u Italiji. Druge serije modela poput Alfa Romea Stelvija i Giulije neće stići pre kraja 2025. godine. Novi Maseratijevi modeli poput Quattroportea su odloženi za 2028. godinu – ako uopšte budu došli, jer Maserati beleži ogromne gubitke. U međuvremenu su kružile glasine da bi marka mogla biti ugašena ili prodata. To je Stellantis, međutim, demantovao.

Težak udarac predstavljao je i krah planirane fabrike baterija konzorcijuma Automotive Cells Company (ACC) u Stellantisovoj fabrici motora u južnoj Italiji, u Termoliju. Za projekat su bile predviđene investicije od 2,3 milijarde evra, dok je još jedna milijarda državnih subvencija trebalo da se doda. Zvanično je projekat samo „na ledu“, ali su strahovanja velika da će biti potpuno ukinut. Da je Stellantis nedavno takođe najavio prodaju većinskog paketa nekadašnje Fiatove ćerke firme Comau, zadužene za robote, američkom investitoru One Equity Partners, izazvalo je još jedan potres u Rimu.

AutoRepublika

Izvor

(5965)