Zanimljivost dana: Kako je nastao „rep“ na američkim automobilima

Bez obzira da li ste ljubitelji američkih klasičnih automobila i da li u stvari znate išta o njima, jedna karakteristika je uvek krasila proizvode iz Detroita – veliki rep ili takozvani „tailfin“. Ali da li ste se ikada zapitali kako je taj trend počeo, ko mu je bio inspiracija i koji je bio prvi automobil sa navedenim stilskim detaljem? Dizajniran na farmi i inspirisan borbenim avionom iz Drugog svetskog rata, Cadillac je 1948. godine započeo nešto što će i drugi kasnije da prate, i to ne samo američke kompanije već i neke inostrane.

Na neki način, istorija Cadillaca Tailfina je započeta 1937. godine kada je američko vazduhoplovstvo raspisalo konkurs za novi visoko-dometni teški bombarder.

Jedna od najzainteresovanih kompanija je bio Lockheed, koji je u spomenutom periodu predvodio glavni dizajner Hal Hibard i mladi inženjer Klarens Džonson. Njihova ideja se zasnivala na avionu čija su krila bila široka čak šesnaest metara, sa turbobenzincem sa dvanaest cilindara i težinom od sedam tona. Na taj način, avion je bio dovoljno veliki da prenosi avione i municiju, ali je opet bio dovoljno brz da pobegne neprijatelju. Avion je dobio i svoje zvanično ime P-38 (P – Pursuit) u junu 1938. godine, ali je tokom cele svoje karijere bio poznatiji kao Lightning (munja).

Iako se prvi prototip ovog aviona srušio tokom testa 1939. godine, američkom vazduhoplovstvu je bilo dovoljno njegov raniji test da naruče dodatnih trinaest prototipova. P-38 je bio jako napredan za svoj period i njegoj razvoj je bio velika tajna sve dok Sjedinjene Američke Države nisu ušle u sam rat. Sa motorom od 1.425 konjsih snaga, ovaj avion je imao visoke performanse i, kao što je država i zahtevala, dovoljno prostora za vojnike i opremu.

Glavni dizajner General Motorsa, Harli Erl je načuo priče o novom naprednom avionu početkom 1941. godine. Zahvaljujući svojim jakim vezama, u proleće iste godine je dobio specijalnu pozivnicu da vidi rani prototip, a sa sobom je poveo još nekoliko legendarnih dizajnera, kao što su Bil Mičel, Art Ros i Frenk Herši. Njima se jako dopao aerodinamični dizajn, a detalj koji je privukao posebnu pažnju je bio rep. Za razliku od tradicionalnih aviona iz ovih godina, koji su uglavnom imali jedan rep, P-38 je imao dva i na taj način bio dosta stabilniji tokom leta.

Prvi dizajner koji je želeo da ideju sprovede u delo je bio spomenuti Mičel. Ideja da se linije sa aviona prenesu i na automobil nisu bile nove i Chrysler je pokušao desetak godina ranije na modelu Airflow, ali Mičelu se posebno dopalo kako se linije elegantno prostiru od početka od kraja aviona. I ostala tri dizajnera su se uključila u rad na sličnoj ideji, ali je njihove pokušaje zaustavio Drugi svetski rat. P-38 je potom stekao impresivnu karijeru u Africi i Pacifiku, a dizajnerski tim General Motorsa se preko noći raspao – Mičel i Herši su se pridružili mornarici dok je Ros napustio kompaniju i počeo da dizajnira vojnu opremu.

U jesen 1944. godine Herši se vratio u General Motors, a pošto je Mičel i dalje bio u mornarici, Erl je odlučio da njegovu poziciju poveri Heršiju. On je proizveo nekoliko prototipova sa dizajnerskom inspiracijom u vidu P-38-a, ali kako se Erlu nijedan od njih nije dopao, ideja je ugašena. Herši je prebačen u novi tim 1946. godine, koji se uglavnom bavio prototipovima i automobilima za salone automobila.

Njegova pozicija u razvoju bi možda bila i kratkog daha da nije bilo velikog štrajka sindikata, koji je počeo u novembru 1945. godine i potrajaće narednih pet meseci. Herši i njegova porodica su u istom periodu kupili veliku farmu izvan Detroita, gde je pozvao Cadillacov tim da u slobodno vreme radi na novom modelu za 1948. godinu.

U međuvremenu se iz vojske vratio i Mičel, koji je ponovo preuzeo lidersku poziciju, a podatak da je tim radio na farmi je ekipi dao daleko veću slobodu nego što bi imali u bilo kom studiju. Njihov šef Erl bi svratio s vremena na vreme da vidi progres, ali i pored toga, tim je imao dovoljnu slobodu da eksperimentiše sa raznim idejama.

Herši je igrao veliku ulogu u timu, pa je opet pokušao da predstavi svoju ideju sa repom sličnom onom sa P-38, što je bio smeo potez kada se zna koliko se Erlu nisu dopali njegovi raniji prototipovi. Kao što se očekivalo, ovaj potez je umalo koštao Heršeja posla. Kada su Erl i Cadillacov generalni direktor Nikolas Drejstadt ugledali jedan od ranih prototipova za modelnu 1948. godinu, Erl je odmah zahtevao da Herši skine rep.

Ovaj je odlučio da se koncentriše na prednji deo, tako da je rešio da rep može da čeka, a kada se Erl vratio sledećeg dana i ponovo zatekao rep – pripretio je Heršeju da će da dobije otkaz ako ih ne skine do sledećeg dana. Na sreću Heršija, rep se jako dopao glavnim ljudima kompanije, kao što su predsednik Čarli Vilson i prvi čovek General Motorsa Alfred Slon.

Oni su odlučili da bi upravo takav detalj mogao da proslavi Cadillac i da postane njegov zaštitni znak. Dva dana kasnije, Erl je ponovo razgovarao sa Heršijem i pitao ga da li je skinuo rep kako je tražio od njega. Kada je ovaj odgovorio da nije, Erl je rekao da ga zadrži i od tog dana je počeo da ih podržava.

Međutim, i pored toga, razvoj nije tekao glatko. Džek Gordon, novi predsednik kompanije, je smatrao da je rep prevelik i naredio je Mičelu da ga smanji na samo 19 milimetara. Mičelu se ova ideja nije dopala, pa umesto da smanji oba repa, on je povećao jedan od njih do te mere da drugi izgleda kao da je smanjen. Kada se Gordon vratio sledećeg dana, zaključio je da kraći rep izgleda bolje, bez da je primetio da je iste visine kao i dan ranije.

On je istinu saznao kasnije, ali je tada serijski model već bio spreman za proizvodnju. Pored ovog dizajnerskog detalja, Cadillac je unapredio novi model za 1948. godinu dodajući mu i ostale popularne karakteristike. Sa dužinom od 5.436 mm, novitet je bio za 130 kg lakši u poređenju sa prethodnikom, a pri tom je izgledao značajno modernije. Ispod haube se krio novi V8 motor radne zapremine 331 kubnog inča (5,4 litra) sa 160 konjskih snaga.

Prodaja je takođe startovala odlično. Iako je ona kasnila četiri meseca zbog novog štrajka sindikata, Cadillac je u 1948. godini isporučio 50.638 automobila, a mnogi vlasnici su čak morali da potpišu ugovor da neće prodati svoj automobil u narednih šest meseci. U ponudu za 1949. godinu je dodata još jedna konfiguracija i to Coupe deVille.

To je bio jedan od tri nova skupocena automobila General Motorsa, zajedno sa Buickom Roadmasterom Rivierom i Oldsmobileom 98 Holidayom, koji su ostali poznati po tome što nisu imali B stub, pa su izgledali kao kabrioleti sa podignutim krovom. Iako je u prvoj godini prodat samo 2.151 primerak, Coupe DeVille je privukao dovoljno veliki fokus da se nađe u centru pažnje.

Cadillac je prodao 92.554 automobila 1949. godine, što je bila najbolja godina marke u istoriji, ali i dalje dovoljna za tek drugo mesto u klasi, iza velikog rivala Packarda. Međutim, Cadillac je već sledeće godine nadmašio Packard po prodaji dva prema jedan.

Do tada, karijera Heršija u General Motorsu je bila gotova. Erl je uskoro saznao da je Herši dizajnirao proizvode izvan automobilske industrije, što je činio sa strane, i odmah mu je dao otkaz. Ovaj potez je stigao ironično, pošto je i sam Erl držao samostalni dizajnerski studio, Harley Earl Corporation (HEC), koji je prodavao ideje onome ko je najviše platio.

Erl je kasnije tvrdio da je Heršiju ponudio mesto dizajnera u HEC-u, ali da je ovaj to odbio. Herši je kasnije radio za Packard i Ford, gde je stekao ime kao dizajner originalnog Thunderbirda, ali je napustio kompaniju kada je promociju u glavnog dizajnera kompanije dobio Džordž Voker. Kasnije je radio i za Kaiser, kao i nekoliko firmi izvan automobilske industrije, pre nego što je umro 1997. godine.

Cadillacov rep je nastavio da osvaja kupce dugo nakon što je P-38 zaboravljen. Tailfin je postao zaštitni znak Cadillaca i do 1960. godine gotovo svi proizvođači su ga imali. Čak i Mercedes, koji je uvek išao na sigurne poteze, je odlučio da se igra sa ovom idejom 1959. godine na limuzinama Heckflosse (Fintail). Cadillacov rep je dostigao rekordnu visinu 1959. godine, a u proizvodnji je ostao sve do ranih devedesetih godina…

Zoran Tomasović

(787)