Zanimljivost dana: Specijalac za homologaciju

Možete da ne volite profesionalni auto-moto sport, ali ako ste ljubitelji vozila na dva ili na četiri točka, onda ćete sigurno morati da cenite način na koji su trkački modeli uticali i na one namenjene vožnji ulicama. Nije retkost da vidimo tehnologiju u serijskoj proizvodnji baš tako što je originalno debitovala u trkačkim modelima, a razni šampionati su zahtevali i dovoljan broj drumskih jedinica pre nego što bi se model mogao pojaviti na stazama.

Ovo je priča o ekstremnim izdanjima Mercedesovog mališe po imenu 190, nakon čega ulice nikada više nisu bile iste.

O Mercedesovom modelu po imenu 190, ili kako je bio poznat pod kodnom oznakom W201, smo i ranije pisali na našem sajtu. Debitovao je početkom osamdesetih godina prošlog veka kao odgovor nemačkog giganta na naftnu krizu. Prodavao se izuzetno dobro i često je hvaljen kao „pravi Mercedes“ iako se firma ranije nije takmičila u ovoj klasi. Više o njegovoj istoriji možete da pročitate ovde.

Potencijal modela 190 za profesionalni auto-moto sport je postojao od prvog dana, ali verovali ili ne, prva ideja nije zahtevala takmičenje u serijama turističkih automobila, već u reliju. Mercedes je ranije koristio relativno teški kupe R107 za takvo nadmetanje, a onda je pomislio da bi 190 bio bolje rešenje.

Kontaktirao je čuvenu britansku kuću Cosworth sa idejom da razvije novi motor sa 320 konjskih snaga za takmičenje u reliju. Međutim, Audi je u međuvremenu predstavio revolucionarni model Quattro sa turbopunjačem i pogonom na sva četiri točka, pa je Mercedes brzo shvatio da 190 ne bi imao šanse u reliju. Sledeće rešenje je bilo iskoristiti takvu mehaniku za nemačku seriju turističkih automobila DTM (Deutsche Tourenwagen Meisterschaft). Novitet je dobio ime 190 E 2.3-16 i predstavljen je na Salonu automobila u Frankfurtu 1983. godine.

Iako je na papiru delovao solidno, na nesreću 190, u DTM-u su se tada takmičila dva velika automobila i to BMW M3 i Ford Sierra. Oba su se pokazala značajno bržim, posebno M3 koji se generalno smatrao jednim od najboljih trkačkih automobila u istoriji. Mercedes je pokušao da odgovori tako što je povećao radnu zapreminu motora na 2.5 litara, a onda i predstavljanjem verzije Evolution. Međutim, BMW je nastupio s jednako impresivnim M3 Evolutionom i titula je još jednom ostala u Minhenu.

Rešenje Mercedesa je ležalo u izdanju Evolution II, a ovaj put posao nije poveren samo inženjerima. Kontaktiran je profesor po imenu Ričard Epler sa štutgartskog univerziteta i od njega ztražano da prouči aerodinamiku i pomogne firmi da ovog velikana učini bržim. Zatim su napravljeni posebni branici, spojler i zadnje staklo s kojim je 190 konačno dostigao svoj puni potencijal.

Spomenućemo da je koeficijent aerodinamike iznosio tek 0,29. Pošto se smatrao unapređenjem već postojećeg modela, nazvan je Evolution II i predstavljen je na Salonu automobila u Ženevi 1990. godine.

Mercedes je morao da napravi minimalno 500 drumskih jedinica pre nego što se Evolution II mogao pojaviti na stazama. Ono što je bilo još impresivnije jeste podatak da ova specijalna verzija nije bila oguljena, to jest lišena opreme. Detalji kao što su kožna sedišta sa grejačima, klima, prozori sa staklima pokretanim pritiskom na dugme i drveni detalji su bili deo standardne opreme.

Kao što se očekivalo, i mehanika je mogla da parira ostatku vozila. Ugrađene su veće disk kočnice i modifikovano ogibljenje, a snaga Cosworthovog 2,5-litarskog motora je povećana na 232 „grla“. Kada znamo da je reč o atmosferskom motoru legalnom za uličnu upotrebu, moramo reći da je brojka bila više nego impresivna za period ranih devedesetih godina prošlog veka. Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Evolution II je zvanično debitovao na šestoj trci u sezoni voženoj 1990. godine na stazi Niburgring, ali niti jedan od dva primerka nije uspeo da je završi zbog mehaničkih problema. Mercedes će nadmetanje da okonča tek na trećoj poziciji u generalnom plasmanu, a ne samo što je BMW bio brži, već je to bio i novi Audi V8 Quattro.

Naredna sezona je bila nešto bolja, pa iako Mercedes nije uspeo da slavi u klasi vozača (najboljie plasirani vozač Evolutiona II je bio Klaus Ludvig na drugom mestu u generalnom plasmanu), skupio je dovoljno poena da osvoji titulu u kategoriji konstruktora. Ludvig će konačno doneti Mercedesu i titulu u klasi vozača u sezoni voženoj 1992. godine, uz odbranjenu titulu u kategoriji konstruktora.

Proizvodnja verzije Evolution II će se zaustaviti na cifri od 502 primerka, a svi osim dva primerka su bili ofarbani u crnu boju. Preostala dva primerka su bila rezervisana za imućne mušterije i oni su želeli sivu boju. Spomenuti BMW M3 Sport Evolution je bio nešto popularniji, ali prosečna prodajna cena Evolutiona II je trenutno oko 300 hiljada američkih dolara ili, viša je za oko 30% od one po kojoj se prometuje rival iz Minhena.

Evolution II sigurno nije bio najekstremniji Mercedesov trkač u istoriji (setite se samo onog s indeksom CLK DTM AMG), ali je svakako ikona automobilske industrije i jedan od najboljih specijalaca za homologaciju.

Zoran Tomasović

(2076)