Zanimljivost dana: Šarmantni Francuz
Posle dugo godina gledanja u leđa Citroenu, po pitanju tehnologije i inovacija, Peugeot je bio spreman da nadmaši glavnog rivala u njegovoj sopstvenoj igri. Modeli 204 će kasnije da donese revoluciju, da postane prvi veliki mali automobil na svetu i da na globalnom nivou proslavi firmu Peugeot.
Peugeot je jedna od najstarijih kompanija u automobilskoj industriji. Kompanija vuče poreklo još od 1810. godine kada je porodica Pežo osnovala istoimenu fabriku za proizvodnju bicikla i mašina za mlevenje kafe.
Trebalo je proći 48 godina pre nego što je Peugeot dobio svoj prepoznatljiv logo lava, a Armand Pežo je najzaslužniji za proširenje kompanije i u automobilsku industriji. Kao unuk osnivača, Armand je tokom 1882. godine predstavio novu liniju bicikala, a pet godina kasnije je predstavio i prvi automobil. Većina modela brenda je bila kompaktnih dimenzija, pošto su porezi na veću zapreminu motora, u Francuskoj bili jezivo visoki.
I pored odličnih prodajnih rezultata modela 201, 202 i 203, Peugeot ipak nije bio zadovoljan iz nekoliko razloga. Iako su bili najjeftiniji modeli kompanije, njihova prodaja je u velikoj meri zaostajala za glavnim rivalima kao što su Citroen 2CV „Spaček“ i Renault 4CV, koji je ujedno postao prvi francuski automobil koji je prešao cifru od milion prodatih primeraka.
Rival iz Citroena je takođe imao i revolucionarni pogon na prednje točkove još od tridesetih godina prošlog veka, a on se činio kao budućnost automobilske industrije. Francuska industrija se takođe promenila u velikoj meri tokom pedesetih godina prošlog veka, a mladi kupci nisu želeli automobile koje njihovi roditelji voze već proizvode koji su u duši mladi i zabavni, isto kao i potencijalni kupci. Kada je 1961. godine debitovao uspešni Renault 4, u još većoj meri je krao prodaju od Peugeota i kompanija je shvatila da mora da krene iz početka.
Kako se Evropa još uvek oporavljala od posledila rata, Peugeot je znao da ne može da se koncentriše na snagu, pa je odlučio da glavne prodajne karakteristike budu prostor i luksuz. Već početkom šezdesetih godina je osnovan tim sa ciljem da prouči tržište i počne sa radom na novom automobilu koji bi zamenio 203. Kao logičan izbor, novi automobil je trebalo da nosi značku 204 i da se pojavi u prodaji sredinom šezdesetih godina.
To je označilo da punih pet godina Peugeot neće imati predstavnika u klasi, ali to nije bilo bitno i 204 je morao da bude urađen bez mane. Za početak, odluka je pala da pogon mora da bude na prednjoj osovini. On, ne samo što je bio moderan, već je takođe imao svoje prednosti tako što je konstruktor u boljoj meri iskoristio prostor, ali ovaj sam podatak nije bio dovoljan da se razlikuje od konkurencije.
Iz tog razloga, Peugeot je odlučio „pozajmi“ ideju koju je populirizovao britanski Mini nekoliko godina ranije i da postavi motor popreko (transferzalno). Menjač se nalazio ispod njega, čime je 204 i pored svojih kompaktnih dimenzija bio veoma prostran automobil. Sa međuosovinskim rastojanjem od 2.595 milimetara, 204 je bio dugačak 3.990 mm, širok 1.560 mm i visok 1.400 mm, uz masu od samo 850 kilograma. Na taj način, automobil je bio jako prostoran, a pružao je i impresivnih 370 litara prostora u prtljažniku.
Sledeći korak je bio dizajn, a Peugeot se u pomoć obratio čuvenoj italijanskoj kući Pininfarina. Oni su nedavno završili prelepi koncept Cadillac Jacqueline sa idejama da eksperimentišu sa novim dizajnom, a kako američki gigant nije bio zainteresovan za serijsku proizvodnju, Pininfarina je odlučio da koristi mnoge linije, posebno u prednjem delu vozila na 204. Kao rezultat je nastao sigurno najlepši automobil u klasi koji je privlačio pažnju svojom pojavom bez obriza u kom delu Evrope se nalazio.
Peugeot 204 se zvanično pojavio u prodaji 1965. godine i već na prvi pogled je oduševio sve koji su ga videli na Sajmu automobila u Parizu. Pored prelepog dizajna i odlično iskorišćenog prostora, 204 je doneo još nekoliko inovacija. Ne samo što je u pitanju bio prvi Peugeot sa pogonom na prednje točkove, već je pružao i standardne disk kočnice (takođe prvi Peugeot sa ovom opcijom) i blok motora urađen od aluminijuma.
Izbor standardne i opcione opreme nije bio preterano velik, ali sa elegantnim linijama, 204 svakako nije bio potreban nijedan drugi detalj da privuče pažnju. Kupac je u samom početku mogao da dobije samo limuzinu sa četvoro vrata, ali samo šest meseci nakon debija u ponudu je ubačen i karavan. Kupac je mogao da naruči 204 sa samo jednim motorom i to 1,1-litarskim benzincem sa 53 konjske snage, mada će u roku od dve godine snaga biti povećana za dva „grla“.
Peugeot je video Renault 10 i Simcu 1300 kao glavnu konkurenciju, iako su oba rivala pružala pogon na zadnje točkove, a Renault i motor postavljen pozadi. 204 je bio veći nego Citroen 2CV (kao i budući Dyane), pa samim tim se nije smatrao konkurencijom, dok je Panhard prolazio kroz tešku krizu i borio se da preživi.
Model 204 je bio istih dimenzija kao 10 i bio je za 20 centimetara kraći nego 1300, ali je nadmašio oba rivala po prostoru enterijera. Zbog ovog detalja, mnogi rivali će da prate strategiju sa popreko postavljenim motorom narednih godina. Razvoj 204 nije protekao u tajnosti, pa je tako do momenta kada je predstavljen, kompanija već imala preko pet hiljada narudžbina.
Za 1966. godinu je u ponudu je dodat i heč sa troje vrata koji je Peugeot oslovljavao kao kupe, kao i kabriolet. Oba modela su takođe bila dizajnirani od strane Pininfarine i koštali su oko 20% više od limuzine, sa kojim su delili šasiju. U ponudu stiže i mali van pod značkom Fourgonette krajem 1966. godine. I on je bio zasnovan na limuzini, ali nije pružao stakla u zadnjem delu vozila i imao je po jedna vrata sa svake strane.
Iste godine kada je ponuda bila popunjena, 204 je počeo da se prodaje i u ostatku Evrope. Britanski magazin Autocar je imao priliku da testira 204 u septembru 1966. godine i uspeo da zabeleži ubrzanje od nule do 100 km/h za 22 sekunde, uz maksimalnu brzinu od 138 km/h i prosečnu potrošnju od 8,8 litara na 100 kilometara.
S početnom cenom od 903 britanske funte, 204 je bio nešto skuplji nego glavni rival Triumph 1300, što je ujedno bila glavna kritika izrečena od strane britanskih novinara. S druge strane, oni su pohvalili performanse, odličnu upravljanost, kočni sistem i visoku dozu ekonomičnosti.
Tokom narednih godina, 204 je uživao u velikoj popularnosti do te mere da je, 1969. godine, predstavljen i veći 304. Delio je identičnu platformu kao i 204, ali je bio većih dimenzija (dužina 4.140 milimetara) i sa moćnijim 1,3-litarskim motorom. Ono što je bilo očigledno jeste dizajnerska sličnost između dva modela, a prodaja je eksplodirala.
Do kasnih šezdesetih godina, ponuda popularnih modela s oznakama 204, (novog) 304 i 504 je rezultirala u velikom rastu obima prodaje Peugeota, koji je preskočio Citroen i Simcu i postao druga najprodavanija kompanija na francuskom tržištu – odmah iza velikog rivala Renaulta. Većina prodaje je i dalje odlazila na domaće tržište, i to čak 70%, ali se 204 pokazao popularnim i u Zapadnoj Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Nije uspeo da prati uspehe 304 i 504 u Africi, a Peugeot nije ni pokušao da ga prodaje u ostatku sveta.
Krajem šezdesetih godina dolazi do prvih promena. Enterijer je osvežen u cilju da parira novom 304, dok su kupe i kabriolet izbačeni iz ponude 1970. godine i ponuđeni na modelu s indeksom 304. To je ostavilo samo limuzinu, karavan i van u ponudi, ali to nije bilo bitno i 204 je i dalje redovno završavao na prvom mestu najprodavanijih automobila u Francuskoj.
U istom periodu je postao prvi i jedini automobil u klasi sa dizel motorom. Predstavljen je 1968. godine, a novi 1,3-litarski dizel je bio dostupan samo u limuzini i vanu, i u svoje vreme je bio najmanji takav motor na svetu. Iako je razvijao samo 40 konjskih snaga, njegova potrošnja je iznosila samo 5,7 litara na 100 kilometara, čime je bio jedan od najekonomičnijih automobila u globalnim okvirima.
Pružao je veoma razočaravajuće performanse, sa reklamiranom maksimalnom brzinom od 130 km/h (koju većina novinara nije ni uspela da dostigne), a takođe je bio i bučan, mnogo je dimio i pružao neprijatan miris. Spomenuti dizel je zamenjen sa modernijim dizelom radne zapremine 1,4 litre sa 45 „grla“ početkom sedamdesetih godina, a do 1976. godine će biti prodato oko 150 hiljada primeraka.
Većina njih je bila u formi vana, a tržište će da ignoriše dizel motore u manjim automobilima sve do osamdesetih godina, onda kada je Volkswagen predstavio moderniju mehaniku.
Kraj za 204 je stigao 1976. godine i posle 1,6 miliona prodatih primeraka. Nije imao direktnu zamenu, a Peugeot je do tada imao supermini 104, lansiran s ciljem da popuni prazninu na tržištu. Veći 304 je opstao u prodaji do 1980. godine, kada ga je zamenio 305, a tek krajem 1982. godine 204 je zamenjen novom 205-icom. Peugeot je do tada već kupio Citroen i formirao korporaciju Peugeot-Citroen (PCA), pa samim tim nije bilo potreba da se dve kompanije mešaju jedna drugoj u posao.
Danas je 204 relativno cenjen klasik kada se zna da tržište takvih malih automobila nije veliko. On nije imao sportsku verziju, pa tako najviše pažnje privlače prelepi Pininfarinini kupe i kabriolet. Nisu doneli revoluciju na tržištu, ali se Peugeot dugi period mogao pohvaliti time da je imao najbolji automobil u klasi koji je postavljao standarde u Evropi…
Zoran Tomasović
(2754)
Meni je kod tih Pežoa najzanimljivije kako je rešen prednji pogon. Ludilo na nivou SAAB-a, s tim što je motor poprečno postavljen. A menjač se nalazi u bloku motora, ispod radilice i poluosovine od diferencijala koji je bočno na boku motora sa prednje strane idu do točkova. Još je ludji ventilator hladnjaka kojeg pokreće kaiš, izveden bočno sa zamajca na prednji kraj.
Odlična priča. Baš sveoubuhvatna.
Nisam znao da je 204 imao poprečno postavljen motor. A Reno 12 je predstavljen par godina kasnije, a imao je i dalje uzdužno postavljen motor.
Krajem 70-tih moj deda je imao dva. Limuzina 204 tamnozelena i bela. Meni do danas jedan od najlepših automobila.
Simpatičan autić.
Peugeot 204? Za mene je to bio simpatican i koristan auto, estetski improvizovan i nedovrsen. To bi bila opsta karakteristika tadasnjih francuskih automobila donje klase – brutalno jednostavan dizajn ciji je jedini cilj bio spustiti proizvodne troskove: krajnje jednostavne povrsine, svuda siroke spalte izmedju limenih delova prst da zavuces, tanke gume, itd.
Slicnost sa Cadillacovom dizajnstudijom Jacqueline? Samo uz malo mnogo maste i to samo kontura prednje maske. Createur 204, Pininfarina, mogao je malo vise da pozajmi od Jacqueline koja bila vrlo lep auto – vidi sliku!
Zanimljivo je da Jacqueline originalno uopste nije imao motor kada je predstavljen. Tek sredinom 1960-ih godina je ubacen 390 cid / 6,4-litarski V8 iz ’59 Cadillaca cini mi se.
Pininfarina je pravila specijalne verzije Cadillaca krajem 1950-ih godina, pre svega retki i skupoceni Eldorado. General Motors nije zeleo vise da saradjuje pocetkom 1960-ih godina jer su gubili ogromne sume novca na svakom od tih specijalnih vozila, a Jacqueline je napravljen najvise da povrati interest GM-a. Do toga ipak nije doslo, barem ne tada, mada ce Pininfarina da pravi skoljke za skupoceni Cadillac Allante iz 1980-ih godina.
Pa koji je bio elegantniji auto i sa većim estetskim vrijednostima koji se proizvodio u to vrijeme (te, ili slične klase)? R4, R10, Buba Spaček?
Alfa, na primer. 🙂
Ne mogu da se sjetim, koja Alfa je bila u njegovoj klasi?
Ne mozes da se setis? Naravno, tada se jos nisi ni rodio! 🙂
OK, neces Alfu, probaj onda sve Opele i sve Fordove, sve FIATe takodje, sve Austine, itd. itd. Peugeot je malo iznad R4 i Spaceka, morao je da pokaze vise kvaliteta.
Alfa je možda i imala dizajnom uspešnijih vozila od 204. Spajdera…… A Recimo Guilia 1300 TI….. Kakva je to spodoba bila, naspram 204. Slične klase. S tim što se Alfa smatrala premijum. A bila je premijum kršššš. Kao i kasnijih dana. To im je tradicija. Kratko al slatko 🙂
Opel iz 60-tih?? Kakve su to zaostale kante bile. Kao i Fordovi (ovi evropejski barem)
Djulija je jedan od mojih omiljenih modela Alfe! 🙂
A kojoj to klasi pripada 204?
Zašto je Peugot 204 estetski improvizovan i nedovršen??
U to vreme nije bezmalo nije imao dostojnog takmaca u njegovoj klasi!
To je bio auto kojije mamio VAUUU!
Ovo Amer čudo sa gornje slike nema veze sa 204. Možda ima sa tristaćem neke sličnosti. Sa 204 nišra sem prednje ivice haube (možda)
Ziveo sam sa tim autom, od njegovog nastanka pa do kraja. Bilo ih je dosta na beogradskim ulicama. Nikada nisam ni cuo ni procitao neku rec odusevljenja tim autom!
Objasnjenje koncepta motor-menjac-diferencijal Slike koje je predlozio „Balkanboj“ objasnjavaju konstrukciju pogonskog sklopa. Donja slika objasnjava poziciju motora: poprecno-centralno iza osovine! Absolutna novina! Poprecni motor u centralnoj poziciji pojavio se ponovo celih 48 godina kanije – 2013 godine, kod Toyote IQ! Zasto su menjac i diferencijal kod Minija i Peugeota integrisani u blok motora? Iskljucivo iz jednog razloga – da bi pogonski modul bio sto kraci i da bi mogao da se postavi tacno u sredinu vozila. Pod tim uslovom pogonske poluosovine mogle su da budu dovoljno dugacke da prelomni ugao pri upravljanju ne bude suvise veliki. Tadasnja tehnologija homokinetike bila… Pročitaj više »
Ja mislim da je Fiat prvi kvalitetno rešio prednji pogon. Pozicija motora i menjača koja se i danas koristi u skoro svakom automobilu sa prednjim pogonom.
Da imam gde da držim, Saab 90 mi je jedna od želja.
„Fiat je prvi kvalitetno rešio prednji pogon.“
Tacno, FIAT je napravio motor i menjac u jednoj liniji, diferencijal odmah iza kuplunga. Takodje je uveo homokineticke zglobove sa kuglama. Diferencijal nije mogao da bude tacno u simetrali vozila, vec prilicno izvan nje, tako da su poluosovine bile nejednake. To smo imali kod Zastave 101 i Juga. Duza poluosovina bila je upadljivo deblja, da bi se izjednacili uglovi torzije leve i desne poluosovine.
Ako može pokušaj dodatnog pojašnjenja drugog dela poslednje rečenice? Za nas tehnički neuke.
😊
Mislis na ovu recenicu: „…da bi se izjednacili uglovi torzije leve i desne poluosovine.“? Stvar je jednostavna, ukratko radi se o sledecem: 1. Leva i desna poluosovina prenose obrtni momenat. Momenat iz motora multipliciran je prvo pomocu prenosnog odnosa u menjacu a zatim jos jednom pomocu prenosnog odnosa u diferencijalu. Grubo predstavljeno, prvi stepen prenosa multiplicira momenat iz motora 4x a diferencijal jos 4x, ukupno 16 puta. Ako je momenat motora 100 Nm, na izlazu iz diferencijala bice 1600 Nm! 2. Momenat iz iz diferencijala salje se na tockove preko poluosovina. Svako telo optereceno obrtnim momentom uvrce se za neki… Pročitaj više »
Koji model Fiata je prvi primenio to (savremeno) rešenje ?
Rekao bih Fiat 128, jer si pre toga imao modele sa zadnjim pogonom, tipa 124, 125, 1300 i 1500. Fiat 600 ne računam u automobile. E da, imali su od odma’ električni ventilator hladnjaka motora. Motor sa zupčastim kaišem.
’68 ili ‘ 69 godina.
I mnoga druga rješenja koja su danas standard…
Fiat 128 je zbog tih genijalnih rešenja motor-menjač-trapovi bio auto godine u evropi 1968. godine…
Kasnije su mnogi prepisivali i nadograđivali zadatu temu, kao npr golf1,2,3 itd itd…
Prvi je bio 128, 1969–1983 godina. Iza njega dolazi 127, 1971–1987 godina.
Autobianchi Primula se pojavila 1964 ili 1965 i bila je prototip za Fiat-ov sistem upravljanja preko zupcaste letve i za inovativni prednji pogon koji je dizajnirao Dante Giacosa, a sa poprecno postavljenim motorom, menjacom u liniji i poluosovinama nejednake duzine — koji će kasnije popularizirati Fiat 128 da bi na kraju postao standard za raspored prednjeg pogona. Primula je koristila motore iz Fiata 124 a ne napredni OHC sa zupcastim kaisom koji je debitovao u Fiatu 128.
Hvala.
Nakon Primule, francuska Simca (takodje u vecinskom vlasnistvu od strane Fiata) 1967. izbacuje model 1100 koji je po mnogo cemu postavio standard. Bio je to prvi hecbek sa popreko postavljenim motorom (motor i menjac u jednoj liniji, poluosovine nejednake duzine), upravljanjem sa zupcastom letvom, prednjim disk kocnicama te prednjim nezavisnim vesanjem. Ono sto ovu Simcu ne cini da se stavi u istu ravan sa recimo Zastavom 101 je to sto je koristila ‘Simca Poissy’ OHV motor i sto je ogibljenje na svim tockovima koristilo torzione sipke. Fiat 128 je prvi auto koji je objedinio: savremen OHC motor sa zupcastim remenom… Pročitaj više »
Zaceci primene koncepta motor i menjac u jednoj liniji i polouosovine nejednake duzine, hronoloski: 1964 – Autobianchi Primula: poprecno postavljen motor i menjac u nizu, zupcasta letva, disk kocnice ali OHV motori i u pocetku samo sedan izvedba. 1967 – Simca 1100: poprecno postavljen motor i menjac u nizu, zupcasta letva, disk kocnice, hecbek, nezavisno vesanje (sa torzionim sipkama), OHV motori. Prvi auto koji je imao hot-hec varijantu (Simca 1100 Ti) i auto za koji se kaze da je ubedio VW da napusti Bubin koncept. 1969 – Fiat 128: Prvi auto koji je objedinio savremen OHC motor sa zupcastim remenom,… Pročitaj više »
Bravo, Consiglere!
Svaka čast !
Genijalna konstrukcija, moram priznati.Motor i mjenjac u jednom bloku, jeftinija proizvodnja , skuplji servis.Gledam ove poluosovine jednake duzine.Da, to su stvarno kardani.Sa izvoda mjenjaca idu dva selena, kao tromble u fici.I ventilator je genijalno izveden.Kod Minija je to uprosceno, ventilator je bocno kao i hladnjak.
„Kod Minija je to uprosceno, ventilator je bocno kao i hladnjak.“
Ser Alek Isigonis nije nista uradio zbog „prostote“, tj. jednostavnosti, vec iz jednog sasvim drugog razloga: postavljanjem hladnjaka bocno smanjuje se potrebna duzina vozila! Njegov glavni cilj bio je upakovati cetiri odrasla Engleza u sto manji auto! I uspeo je, i to na genijalan nacin.
Kasnije generacije Minija, poslednjih desetak godina njegovog postojanja, dobile su hladnjak napred sa elektricnim ventilatorom. To je uspelo bez produzenja vozila samo zahvaljujuci specijalnoj konstrukciji hladnjaka.
Kad sam vozio PUG 204, skoro svi pajtaši s Autorepublike, nisu bili ni u planu 🙂 Mene je tad najviše zaprepastio položaj i način rada klinastog kaiša. Dva rolera, a kaiš se uvrtao u radu. Obzirom da je motor popreko postavljen, ovo je bio možda jedini način pogona ventilatora hladnjaka. Ne veujem da bi švabe bilo kad i bilo gde primenili ovakav sistem, Naravno, onda nije bilo elektro ventilatora, termoprekidača i sl. Bar na ovako jeftinim autima. Volan je bio prelep, instrumenti Jager vrh…. Ručica menjača na volanu, a kruška ručice nikad viđenba do tada. Sve u svemu, auto po… Pročitaj više »
Kada je „Balkanboj“ postavio one gore fotografije i pomenuo ludu izvedbu klinastom kaiša, ja gledam, gledam … I ne verujem.
Pa, koliko je u to vreme trajao taj „uvrnuti“ klinasti ? Duže ili kraće od ženske najlon čarape ?
😊
Pogon kaisem zamenjen je kasnije elektricnim, sa termostatskom regulacijom.
U tom vremenu švabe nisu ni znalr šta je hladnjak i pumpa za vodu 😂🤣
😊
Mislis na VW Bubu – vazduhom hladjen motor.