Zanimljivost dana: Manje je više

Američka automobilska industrija je svakako najpoznatija po takozvanim „mišićavim“ četvorotočkašima, ali nije bila jedina koja se mogla pohvaliti takvim modelima. Ako bismo se uputili u daleku Australiji, videli bismo mnoštvo automobila sa sličnom strategijom, a dominirali su velikani kao što su Ford Falcon, Holden Monaro i Chrysler Valiant.

Svi su se mogli pohvaliti glomaznim motorima sa osam cilindara ispod haube i mnoštvom „konja“, ali današnje izdanje Zanimljivosti dana ne posvećujemo njima, već automobilu kojeg su se verovatno najviše plašili. Reč je o malenom gradskom modelu po imenu Holden Torana i njegovom motoru sa samo šest cilindara.

Torana je bio deo ponude General Motorsa na tržištu Australije od 1967. do 1980. godine i originalno je bio zasnovan na britanskom modelu zvanom Vauxhal Viva. Nudio se u mnoštvu konfiguracija i imaće veoma uspešnu karijeru u reliju. Za našu priču je najbitnija generacija pod kodnom oznakom LC i viđali smo se u izložbeno-prodajnim salonima od 1969. do 1972. godine. Holden će da isporuči više od 75 hiljada jedinica u navedenom periodu, a najveća legenda od njih je ona sa značkom GTR-XU1.

Australijski šampionat turističkih automobila je danas poznat pod imenom Supercars, a već duži niz godina služi kao biblija svim automobilskim proizvođačima u državi kengura. Najprestižnija trka u ovoj seriji je Bathurst, a Holden je dugo vremena pratio sličnu strategiju kao i Ford i Chrysler i zvučala je nešto u stilu: „daj što veći motor sa što više snage“.

Međutim, takva konfiguracija je imala i mana, pa su veliki agregati bili rezervisani isključivo za velike četvorotočkaše gde se višak kilograma i te kako primećivao. Holdenov novi plan je zahtevao specijalno izdanje Torane, gde snaga ne bi dolazila do izražaja, ali bi manje dimenzije i manji broj kilograma učinili vozilo dosta pokretljivim na stazama.

Tvorac GTR-XU1 je čovek po imenu Heri Firt i ranije je vodio veoma uspešan trkački tim. Holden je isporučio Toranu i od Firta je zatražio da izradi „ubicu divova“ protiv Forda i Chryslera. Ovaj je ugradio moćniji trolitarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji sa 160 konjskih snaga.

Navedena cifra je bila dvostruko manja nego recimo kod Forda Falcona s indeksom GT-HO i njegovog glomaznog 5,8-litarskog benzinca. GTR-XU1 je imao masu od tek nešto više od tone i mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 200 km/h. Trkačka izdanja su bila nešto moćnija (200 „konja“), a Firt je ugradio i dodatne modifikacije na račun ogibljenja, kočnica i aerodinamike. Spomenućemo da je menjač bio četvorostepeni manuelni.

Holden nije uspeo da slavi na debiju 1970. godine, ali će nastaviti da unapređuje Toranu narednih nekoliko godina. Vozač Piter Brok će konačno pobediti na najvećoj australijskoj tric voženoj 1972. godine, a mnogi su opisali ovaj događaj kao „David protiv Golijata“. Trijumf GTR-XU1-a protiv favorizovanog Falcona se smatra jednim od najvećih iznenađenja u istoriji Supercarsa.

Holden je morao da napravi određeni broj drumskih jedinica radi homologacije, a proizvodnja će se zaustaviti na brojci od 3.300 jedinica. Jako malo primeraka je preživelo, a vozilo koje vidite na priloženim fotografijama je jedan od s(p)retnika. Uglavnom je u originalnom stanju sa izuzetkom potrošnih materija. Ovo je jedan od modela bez trkačke istorije, ali i pored toga, jasno je na prvi pogled zašto je bio toliko popularan u svoje vreme, kao i danas među kolekcionarima.

Holden će kasnije da ponudi i Toranu sa V8, ali ukoliko želite da postanete vlasnik najpoželjnije verzije, onda izbor pada na GTR-XU1. Nekada je manje zaista više…

Zoran Tomasović

(1518)