Zanimljivost dana: Ko bi rekao da je ovo Buick?
Pre nekoliko godina smo se pozabavili jednom veoma zanimljivom pričom na račun General Motorsa. Nije tajna da je najveći američki proizvođač vozila prolazio kroz veliku krizu identiteta tokom osamdesetih godina prošlog veka, pa su odjednom modeli brendova Chevroleta, Pontiaca, Oldsmobilea, Buicka, a često i Cadillaca bili slični, u krasio ih je epitet da su ličili skoro kao jaje jajetu. S jedne strane, takva strategija je bila odlična po pitanju finansija, ali je dovodila i do toga da se razvodni, sroza imidž onih premijum divizija.
Vrhunac sramote se desio 22. avgusta 1983. godine kada je novo izdanje magazina Fortune stiglo na trafike, a na naslovnoj stranici su bili parkirani modeli Chevrolet Celebrity, Pontiac 6000, Oldsmobile Cutlass Ciera i Buick Century. Bili su ofarbani u istu boju, pa je na prvi pogled bilo nemoguće reći koji od njih pripada radničkoj klasi, a koji puca od luksuza. Tu priču možete da pročitate ovde.
Nakon tog „skandala“, iz General Motorsa je stiglo hitno naređenje da ovaj američki brend mora da postavlja inovacije i trendove umesto da ih prati. Koncept Buicka nastao s namernom da promeni imidž se zvao Wildcat i danas ćemo ga analizirati u najkraćim crtama.
Buick je tokom osamdesetih godina prolazio kroz najbolji period u svojoj dugogodišnjoj istoriji. Mladi predsednik Lojd Rojs je od nekada dosadnog četvorotočkaša za penzionere napravio „američki BMW“ i do ovih vremena, svaki Buick je imao turbo motor kao opciju i prodavao se fantastično.
Štaviše, Buick je razvio tubo tehnologiju još tokom pedesetih godina i onda je taj turbo pozajmio bratskim divizijama Chevroletu i Oldsmobileu, pošto se takva mehanika nije uklapala u njegov imidž, ali su stigla druga vremena do osamdesetih godina i odjednom svako ko je želeo da bude „kul“ ga je imao u ponudi.
Baš je turbobenzinac pokretao ovaj unikantni koncept, ali ga nije razvio Buick već veliki McLaren. Svakako svi znamo za čuvenu britansku kuću i njene sportske uspehe, a isporučen im je Buickov 3,8-litarski turbobenzinac i od njih zatraženo da podignu doživljaj na još viši nivo.
Sam Wildcat je delovao jako futiristički kada je predstavljen na Sajmu tjunerskih proizvoda SEMA u Las Vegasu 1985. godine. Za stil se postarao Dejvid Rend i prvo je napravio školjku od plastike ojačane ugljeničnim vlakima, a onda je kontaktirana firma PPG, sve u želji da izvede posebnu šasiju.
Ono što ga je posebno odlikovalo jeste odvojeni gornji deo, pa su tako „vrata“, krov i hauba bili u jednom delu, a kako je sve funkcionisalo možete da vidite u jednoj od priloženih fotografija. Jednako revolucionarni je bio i enterijer, sa dva odvojena sedišta i posebnim volanom sličnim onome na konceptu Maserati Boomerang iz 1972. godine.
Ogibljenje je bilo nezavisno na sva četiri točka, a Wildcat se mogao pohvaliti i disk kočnicama na sva četiri točka i ABS-om. Ali detalj koji je privukao najviše pažnje je McLarenova kreacija Buickovog poznatog 3,8-litarskog motora postavljenog u sredini.
Firma je želela da koncept bude potpuno funkcionalan, pa je samim tim agregat morao da zadovolji sve standarde o izduvnim gasovima. McLaren je podigao snagu na čak 360 „konja“ i maksimalnih 540 Nm obrtnog momenta za testiranje, ali u onim retkim prilikama kada bi bio demostriran na javnim putevima, Wildcat se mogao pohvaliti sa tek 230 „grla“.
Snaga se prenosila na sva četiri točka preko četvorostepenog automatskog menjača. Čak i u slabijem od dva izdanja, ovaj kupe sa masom od 1.320 kilograma je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za 4,5 sekunde i da dostigne maksimalnu brzinu kratanja od 290 km/h. To je označilo da je za punu sekundu brži nego recimo Lamborghini Countach LP500, a njegova maksimalna brzina je bila za tek 3,2 km/h niža.
Nakon prezentacije na manifestaciji po imenu SEMA, Buick će da izlaže Wildcat širom sveta, ali nikada nije ugledao serijsku proizvodnju. U rukama General Motorsa se nalazi i, što se kaže dan-danas i ljubitelji automobila mogu da ga vide u muzeju u gradu Sterling Hajts unutar američke savezne države Mičigena.
Kao što smo spomenuli, Buick je odlično poslovao tokom osamdesetih godina i prodao rekordnih 1.002.906 vozila na američkom tržištu 1985. godine, što se sve zbivalo pre nego što ga je „uništila“ politika unutar General Motorsa. I o tome smo nekada više pisali, pa možete da kliknete ovde ukoliko želite da saznate more detalja na tu temu.
Zoran Tomasović
(347)
Ovaj patent volana koji ima fiksni sredisnji dio je kasnije preuzeo Citroen.Ideja da u sredini bude LCD je logicna.U tom slucaju, vazdusni jastuk bi morao da se aktivira iza volana kao kod Kontinentala ili u sigurnosnom pojasu kao u Ford prototipu.
Pogledaj prvo volan ItalDesign Maserati Boomerang-a iz 1972.
Govorim ko je volan sa fiksnim centrom uveo u serijsku proizvodnju.
Samo za poredjenje, ovo je volan Maseratijeve dizajnstudije Boomerang iz 1972 godine. Ideja je ista, realizacija razlicita. Boomerang je delo Djordjeta Djudjara. Wildcat je dosao 1985 godine. E, sada malo ja! Pocetkom 80-tih godina, znaci pre Wildcata, napravio sam koncept volana za Ikarusove autobuse sa nepokretnim centralnim delom. Tadasnji volan imao je u precniku oko 55 cm i u njegovom unutrasnjem delu bilo je dovoljno mesta za sve satove, lampice i tastere! Preglednost i ergonomija bili su perfektni! Rukovodstvo je pogledalo moje skice (u razmeri 1:1) i – nije se dogodilo nista. Mene su drugi zadaci odvukli od ove teme,… Pročitaj više »
Tužno je kada menadžment nema razumevanja za nove ideje, nekad se te iste ideje posle nekoliko godina implementiraju. Možeš li da objaviš sliku/crtež te tvoje kreacije.
Kad bi mogao da objaviš sliku tog tvog volana iz Ikarusa bili bi ti jako zahvalni:-)
S Mile i Bungi, hvala vam na interesovanju za moju ideju ali kod sebe nemam ni jednu skicu, sve je to ostalo negde u Ikarusu. U sklopu ove ideje zeleo sam takodje da promenim nagib volana. U serijskim vozilima volan je skoro horizontalan, pri okretanju volana vozac je prisiljen da se stalno „klati“ napred-nazad, sto opterecuje kicmu! Dalje, horizontalan volan zahteva silu rukovanja koja se generise od nogu (!) preko torzoa do ramena i ruku! Dug put koji opterecuje celo telo! Kada stopala sluze kao oslonac celom telu ona nisu vise dovoljno i brzo pokretna za komandovanje pedalama – posledica… Pročitaj više »
nikada nisam razmišljao o vozačima autobusa npr ili kamiona, ali ovo gore objašnjenje je apsolutno na mestu, logično. svaka čast na logičkom razmišljanju. ne mogu da verujem da se nije radilo na toj ideji
Konkretan primer: Moj vozač došao iz Novog Sada, veli nisam osjetio vožnju… Tog vikendabišao sa svojim Gofom u Novi Sad (neka svadba) slomio se živ…
Kamioni i autobusi imaju znatno bolju ergonomiju i udobnost (vazdušno ovješen sic) nema jurnjave po krivinama i prevelikoh brzina koje nose vibracije… Daleko se lakše podnose kilometri…
Sve sto si rekao je tacno. Posalji sliku enterijera kabine tog kamiona o kome pricas pa cu ti objasniti neke stvari. Jedna prica je gradski autobus Ikarusa iz 80-tih godina a sasvim druga 40 godina mladji moderan kamion. Sto se tice komfora voznje, tacno je da je moderan autobus znatno komforniji od putnickog automobila. Uzroci su: veliki tockovi, koji mnogo bolje „peglaju“ neravnine na putu, i vazdusne opruge koje imaju visestruko bolje opruzne karakteristike od celicnih opruga bilo koje vrste. Stavise, vozac kamiona ima cak tri sistema opruga ispod sebe! – Prvi sistem: opruge na osovini, vazdusne. – Drugi sistem:… Pročitaj više »
To je bio Iveco Turbostar 190.36, godina proizvodnje 1990, dvoosovinac prikoličar, sandučar sa ceradom (i ovaj dio je bitan, jer su kamioni prikoličari prilično udobniji nego šleperi jer šleperi imaju kraće međuosovinsko rastojanje pa više „nabadaju“
Zasto se u Jugoslaviji nije radilo na usavrsavanju vozila? Zato sto je glupan zvani „direktor“ bio zadovoljan svojom platom, time sto je dobio stan i sluzbeni auto a na racun prezentacije mogao je sa porodicom da krka po okolnim kafanama! Takvim ljudima marketing nije bio potreban, za njih je sve funkcionisalo kako treba – jer su nase granice bile zatvorene za konkurenciju! Tako su FAP, TAM i Zastava proizvodili oldtajmere u beskonacnost!
Riba smrdi od glave, vazda bilo
Ako te dobro razumih, trebao si mnogo ranije otići iz SFRJ.?Ostanak na ovim prostorima je gubljenje talenta i vremena.
Sve do kraja 80-tih godina nisam ni pomisljao na odlazak, zeleo sam nesto dobro da uradim za voj narod. 🙂 Na samom kraju 80-tih, 89 godine, instiktivno sam osetio katastrofu! Vise nisam mogao da spavam od brige. Rat nisam predvideo vec dugu ekonomsku krizu, period u narednih desetak godina na cijem zavrsetku je trebalo da dodje do smene generacija u privredi i politici. Predvidjao sam da ce od tog momenta krenuti nabolje. Pogresio sam: umesto privredne krize dosao je rat a smena generacija nije donela nista novo, bilo je cak jos gore.