Zanimljivost dana: Remek delo BMW Turbo

Slavnog francuskog dizajnera Pola Braka znamo po mnogim legendarnim modelima. Tokom godina je radio za Mercedes, BMW, Citroen i Peugeot, gde je ostavio upečetljiv trag. Po prvi put je privukao pažnju u Mercedesu, gde je njegovo ime potpisano na dizajn ikona kao što su 230/250/280 SL, W108 i W114, a glavni dizajner BMW-a postaje 1970. godine. Tu će da debituje s modelima kao što su 3 Serija E21, 6 Serija E24 i 7 Serija E23, ali ako bismo morali da pronađemo vozilo kao vrhunac njegove karijere, to je svakako koncept Turbo iz 1972. godine.

Kada je debitovao tog leta tokom Olimpijskih igara u Minhenu, doneo je takvu revoluciju da je narednih nekoliko decenija služio kao inspiracija za svaki naredni prototip.

Ono što je zanimljivo u celoj priči jeste podatak da Brak nije imao na umu performanse, iako bi njegovo ime naslutilo nešto sasvim drugo, već je želeo svetu da pokaže da je moguće izraditi pristupačan četvorotočkaš, čak i sa novim pravilima na račun bezbednosti i izduvnih gasova.

Ovo se posebno odnosi na američko tržište, gde je vlada donela veoma stoge zakone za 1971. godinu. Automobili nisu smeli da pretpe nikakvu štetu tokom sudara pri brzinama do osam kilometara na sat, a jedan od načina da se takvo pravilo zadovolji su bili veći branici. To i nije bio problem za glomazni Cadillac ili Lincoln gde su se takvi branici odlično uklapali, ali svakako jeste za BMW koji je uglavnom imao kompaktnije dimenzije.

BMW Turbo je zadovoljio sve zakone tako što je postao jedno od prvih vozila koje tokom sudara nije prenosilo energiju sve do vozača i putnika, već je upijao. Daleko od toga da je bio pionir, ali su Brok i nemački inženjeri napravili celokupni paket u veoma privlačnom izdanju.

Pažnja je usmerena i na najmanje detalje, kao što je recimo lokacija farova koji ne bi bili oštećeni u slučaju sudara pri manjim brzinama. Turbo je imao i zaštitni kavez (roll bar), ABS kočnice (šest godina pre nego što je ABS debitovao na nekom BMW-u u serijskoj proizvodnji) i dosta senzora koji upozoravaju vozača o dešavanju na putevima. Još jedan zanimljiv detalj je onaj koji otkriva da ne biste mogli da pokrenete motor ukoliko sigurnosni pojasevi nisu zavezani.

Ako bezbednost nije bila dovoljna karakteristika da ga svi primete, stil svakako jeste. Centralno postavljeni motor je davao onaj egzotični stil, a vrata u stilu galebovih krila (gullwing) vraćala su uspomene na čuveni Mercedes 300SL od pre dvadesetak godina. Mnogobrojne linije će kasnije iskoristiti čuveni Đorđeto Đuđaro da razvije drumski BMW M1, što u velikoj meri govori u kakvom ugledu je Brok uživao u očima najvećeg svetskog stiliste.

Turbo je delio platformu sa modeloma Serija 02 i to konkretno s modelom 2002 Turbo. Reč je o najviše sportskom izdanju po imenu Neue Klasse (Nova Klasa), koja je spasila nemačkog giganta od sigurnog izumiranja. A samo ime modela nam otkriva da ga pokreće turbobenzinac. I on je pozajmljen iz 2002, a reč je o relativnom poznatom 2,0-litarskom agregatu sa 276 konjskih snaga.

Mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 6,6 sekundi i da nakon toga dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 250 km/h. Spomenućemo da je ovo bio period kada se naslućivala naftna kriza (ona će se desiti 1973. godine) i mnogobrojni automobilski proizvođači su eksperimentisali sa turbo tehnologijom. Spomenućemo da Turbo nije bio preterano veliki automobil, sa dužinom od 4,1 metra i masom od 1.270 kilograma.

BMW će da izradi dva prototipa za testiranje, od čega će jedan biti prikazan javnosti u Minhenu na Olimpijadi, a drugi na Salonu automobila u Parizu iste godine. Nemački gigant je zadržao jedan primerak za zvanični muzej u Minhenu, a drugi se nalazi u američkoj saveznoj državi Južnoj Karolini.

Kao što smo spomenuli, Đuđaro je iskoristio Turbo u razvoju fantastičnog modela M1, ali on nije zabeležio komercijalni uspeh iz nekih drugih razloga. Bio je to inače prvi model razvijen od strane divizije M i samim tim je otvorio put za velikane kao što su M3, M5, M6 i mnoge druge. A sve je započelo sa revolucionarnim Turboom i željom jednog dizajnera da pokaže kako bezbednost ne mora da bude dosadna.

Zoran Tomasović

(2293)